Pre revolucije u Rusiji je bilo vise od 1200 manastira, u 70-im godinama proslog veka ostalo ih je svega 15, a danas ih ima oko pet stotina. Medjutim, manastir Vavedenja Presvete Bogorodice u Ivanovu (polumilionskom gradu severoistocno od Moskve) po necemu je osobit: dok su sve druge
obitelji koje su nikle posle pada bezbozne vlasti nastale na rusevinama ili ostacima nekog starog, predrevolucionog manastira, ovaj u Ivanovu potpuno je nov i nema nikakvog prethodnika.

POTRAGA ZA OCEM TADEJOM

Arhimandrit Tadej Strbulovic, koji je 70 godina zivota proveo u srpskim manastirima i pomaganju ljudima, napustio Vitovnicu pre tri godine, a poslednji put vidjen pre sest meseci u Kovilju • Potrazio je svoj mir, zbog bolesti i duboke starosti, u Backoj Palanci, kaze za “Vesti” profesor Biljana Lazarevic.

U prolece ove godine (2000., nap. prev.) iz Jugoslavije se vratio ikonopisac Roman. U vreme NATO bombardovanja on je u Beogradu naslikao ikonu Nerukotvoreni Lik Hrista Spasa, kao dar srpskom narodu od ruskog naroda. Posle natovske invazije on je s ikonom obisao sve manastire na Kosovu, da bi duhovno podrzao Srbe u njihovim teskim trenucima.

(Istorijsko zrnce iz arhive prote Dimitrijevica)

Novembra 13. godine 1894. izvrseno je svecano osvecenje hrama ruske opsteziteljne Kelije sv. Jovana Zlatoustog na sv. Atonskoj gori. Ovaj hram je sagradjen i posvecen sv. Jovanu Zlatoustom, s posebnim oltarom koji je posvecen blagovernom knezu Aleksandru Nevskom i sv. ravnoapostolnoj Mariji Magdaleni, a za uspomenu na cudesno spasenje cara Aleksandra Aleksandrovica i carice Marije Feodorovne pri izvrtanju voza blizu stanice Borki 17. oktobra 1888.

30. broja casopisa “Put, Istina i Zivot”
u emisiji “Duhovne pouke o veri, nadi i ljubavi” YU Radija
(emitovano 30. maja 2002.)

Jedan od ciljeva naseg putovanja u Srbiju bila je zelja da se upoznamo sa zivotom srpskih manastira. Svakako, to je tokom jedne nedelje bilo nemoguce uciniti u potpunosti, tako da nasi utisci neizbezno imaju fragmentarni i subjektivni karakter, ali smo izvesne zakonitosti ipak uspeli da primetimo.

Osnovana oko 1520. godine monahom Antonijem, koji je pre toga bio u Onjezsko-Kenskom manastiru, Antonijevo-Sijska muska obitelj nalazi se tri sata puta od Arhangelska. Ikonopisac Antonije imao je sjajan ukus, izabrao je mesto na zivopisnom jezerskom poluostrvu. Ovde sve potice na ociscujuci pokoj i sazercanje.

Glinska pustinja do�?ekala nas je u tišini. U dva sata poslepodne u manastiru, kako nam se cinilo, nije bilo zive duse. Samo su jele pored puta i ponovo sagradjeni velicanstveni hramovi, okruzeni trosnim zdanjima starog manastira, motrili na usamljene putnike.