Odgovori igumana o.Bonifatija na pitanja raznih lica
Iguman o.Bonifatije, zadobivsi blagocestivost, koja se po recima Apostola Pavla, «jer tjelesno obucavanje malo je korisno, a poboznost je korisna za svasto, imajuci obecanje zivota sadasnjega i onoga koji ide (1 Tim.4, 8); zadobivsi mudrost, koja u zlobnu dusu ne ulazi, i zadobivsi «pomazanje od svetoga, i znate sve» (1 Jov 2, 20) mogao je da odgovara na hriscanska pitanja i odgovarao je:
Put ka spasenju, pokajanje
Mnogi ljudi su u danasnje vreme puni briga, muce ih razne bolesti telesne i dusevne, ocajni su jer ne vide izlaz iz svojih problema i muka sto su ih snasle. A za sve ovo ne krive sebe gresne, veÊ Jedinog Bezgresnog, Oca nasega, Tvorca neba i zemlje.
Zbog cega? Zato sto misle da ih Gospod kroz zivotna iskusenja namerno gura u propast, a ne mogu da shvate da iskusenja postoje radi spasenja njihovih dusa zalutalih, da bi se one vratile Pastiru svome - kroz POKAJANJE! Mnogima je tesko da priznaju da su sagresili u mislima, recima i delima, namerno ili nenamerno. Hodeci i dalje svojim putem, survavaju se u jos veci ponor sluzeci se lazima i obmanama. No ima onih koji uvide svoje pogreske, pa se pokaju blagovremeno.
Pomaze Bog, oce Gavrilo i draga braco
Pisem Vam u velikoj hriscanskoj radosti, sa velikom nadom i verom da cu uspeti bar delic te radosti da Vam prenesem.
Zovem se Bozana V. i poreklom sam iz lepe Slavonije (otac mi je iz Novske, majka iz Bebrine kod Nove Gradiske, a ja sam rodena u Slavonskom Brodu, gde smo i ziveli do 1970.god.). Sada zivim na periferiji Beograda, tj. u Zelezniku. Od prosle godine pocela sam redovno da posecujem crkvu Sv. Trifuna na Topciderskom groblju u Beogradu, ciji je staresina otac Dejan Dejanovic, nas duhovni otac i mnogo vise od toga. Od male, puste, kakve su obicno grobljanske crkve, svojom ljubavlju stvorio je jednu malu oazu u kojoj sve vrvi od dece, mladosti, radosne starosti i zajednicke ljubavi u Hristu, koja nas sve povezuje.
POMAZE BOG OCE GAVRILO I SVA BRACO MANASTIRA LEPAVINA
Na praznik RODJENJA PRESVETE BOGORODICE,21.9.2002gd.
Visokoprepodobni Arhimandrit Aleksej Bogicevic, zajedno sa grupom vernika iz Beograda posetilo je Vas manastir.
Blagodat koju smo tada osetili i poneli sa sobom zeleleli bi smo da putem ovog pisma prenesemo na svu bracu i sestre koji vole Vas manastir.
Dragi oce Gavrilo, Vi dobro znate da ova nasa poseta koje je usledila bas na dan RODJENJA PRESVETE BOGORODICE je jos jedno cudo PRESVETE BOGORODICE LEPAVINSKE.
Pomaze Bog – Hristos Vakrse, oce Gavrilo!
Evo da vam se zahvalim i napisem par reci o mom dolasku u M. Lepavina kod vas, i da vam posaljem imena vernika koji hoce pretplatu za vas casopis.
Oce Gavrilo, neizmerno hvala Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj, vama i svom bratstvu za molitve i gostoprimstvo, hvala i onoj porodici sto su me dovezli do manastira, kada budem dolazila kod vas sledeci put zelela bih da ih vidim i zahvalim im se na neki nacin.
Kada sam kod vas dosla bila sam pod velikim iskusenjem, mukama i bolesna, pala sam jer vise nisam mogla da se borim sa zlom. Jako me je bolelo grlo i ceo vrat, imala sam utisak da me neko gusi i samo sam plakala. Volje nisam imala ni da radim ni da zivim, nisam mogla ni Bogu da se molim kako treba, izgubila sam nadu, jednostavno cekala sam kraj. Razocarala sam se u svemu, da ne govorim o narodu koji ne veruje vec o narodu u crkvi, ono sto sam videla sta se sve radi. Ja sam shvatila da svi imaju neku visu silu, neke druge molitve da se mole i sa jedne i sa druge strane. Videla sam da imaju neku moc i da oblate osobu. Ja sam imala mnogo iskusenja, od mene su jaci i ja ne mogu da se odbranim sa mojim molitvama kojim se molim, rekla sam samoj sebi pa zasto bih onda i zivela kada ovoj muci kraja nema. Jesu ta iskusenja i od mojih grehova koje treba da iskajem, mozda mi Bog nije oprostio sve, ali osecam da ima i od naroda. Za sve moje grehe ja se kajem i molim Boga da mi oprosti za ono sto sam ispovedila i ono sto nisam, i sto znam i sto ne znam, jer Bog vidi sve i zna sve.
KNJIGA: "ČUDA PRESVETE BOGORODICE LEPAVINSKE"
Presveta Bogorodica Lepavinska
U manastire kao duhovna središta, kao mesta gde se svakodnevno uznose molitve Bogu i gde se preko molitava odrzava prisna veza sa Bogom, ljudi od davnina dolaze po pomoc koju im sam Bog po neizmernoj milosti Svojoj a radi usrdnih molitava vernih sluzitelja svojih daruje. Ovu vecnu istinu potvrdjuju reci Svetog Jevandjelja: “Sve sto uzistete u molitvi, ako uzverujete dobicete” (Mt. 21, 22), i apostola Jakova: “Mnogo moze snazna molitva pravednoga” (Jak. 5, 16), i reci svetog Jovana Zlatousta: “Ne postoji nista jace od molitve”.
Samo uz jaku veru onog koji iste i vatrenu zelju za isceljenjem moze se dogoditi “cudo”. Ipak, “cuda” nisu mehanicka, na njih ne deluje nicija volja osim volje Bozje, ne moze ih stvoriti nijedan covek po nekakvoj svojoj moci, svome htenju i svojoj volji. “Cuda” su iskljucivo proizvod neizmerne milosti i promisla Bozjeg, kao i nepokolebljive vere i nade potrebitoga te usrdne i vatrene molitve sluzitelja Bozjeg koji posreduje u njihovom ostvarenju.
Rec “cudo” ima mnoga znacenja, u ovom slucaju oznacava ostvarenje onoga sto trazimo molitvom od Boga. Ponekad nasa trazenja uz sve nase zelje i uz svu nasu veru ne bivaju uslisena. “Putevi Bozji su neispitani” (Rim. 11, 33), kaze sveti apostol Pavle, sto znaci da Bog najbolje zna sto nama treba i sto nam je na korist za spasenje duse. Ne treba molitvom traziti ono sto se samo od sebe ostvaruje po reci Hristovoj: “Ne brinite se, dakle, sta cemo jesti, ili sta cemo piti, ili cime cemo se odenuti? Jer sve ovo neznabosci istu; a zna i Otac vas nebeski da vama treba sve ovo. Nego istite najpre Carstvo Bozje, i pravdu njegovu, i ovo ce vam se sve dodati” (Mt. 6, 31-33).
Arhimandrit Gavrilo
Cudo isceljenja je za sve nas znak prisustva Bozjeg. Njegov smisao nije samo u daru isceljenja nevoljnome, vec ima visi i dublji smisao u budjenju vere i potvrdi svemoci Bozje u ovome svetu. Bog je sa svakim od nas u nasim nevoljama i strpljivo ceka da mu se obratimo molitvom: “Boluje li ko medju vama? Neka dozove prezvitere crkvene, i neka se mole nad njim, pomazavsi ga uljem u ime Gospodnje. I molitva vere ce spasti bolesnika, i podignuce ga Gospod; i ako je grehe ucinio, oprostice mu se” (Jak. 5, 14-15).
Manastir Lepavinu su oko 1550. godine utemeljila dvojica monaha iz Carske lavre Hilandara sa Svete Gore. Za istoriju manastira neraskidivo je vezana cudotvorna ikona Presvete Bogorodice Lepavinske. Nastanak ove ikone datira s pocetka 16. veka i delo je nepoznatog autora. Ikoni se s razlogom pripisuju cudotvorne isceliteljske moci. Zanimljiv je podatak da je 1943. godine u nemackom bombardovanju gotovo unisten ovaj manastir. Tesko su osteceni toranj i sama crkva, na koju su pale dve avionske granate. Tom prilikom unisten je skoro kompletan ikonostas sa ikonama. Ikona Presvete Bogorodice je cudom Bozjim ostala neostecena - nasli su je zatrpanu pod debelim naslagama maltera i cigle neostecenu, bez ijedne ogrebotine. Posto nije bilo mogucnosti da se postavi na svoje predjasnje mesto, bila je prenesena sa ostalom ostavstinom manastira u skladiste Pravoslavnog muzeja Mitropolije u Zagreb. Slucajno je 1967. godine ikonu na tavanu muzeja pronasao djakon Simeon Sakulj i ona je po blagoslovu Mitropolita Damaskina iduce godine vracena u manastir. Za ikonu je izradjen prelepi tron, zaduzbina Mije Cvetkovica, duboresca iz Beograda.
o. Gavrilo
Za isceljenja pred �?udotvornom ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske vezani su mnogi �?udesni događaji, brojna svedo�?anstva i izvorni zapisi, kako iz nekadasnjeg tako i sadasnjeg vremena.
POUKE SV. TEODORA STUDITA ZA ČASNI POST
U petak prve sedmice Velikog posta
Braco i oci! Mirjanin koji zeli da ustroji velik i lep dom nema pokoja ni danju ni nocu, trudeci se muci se i trpi nevolje dok ne zavrsi izgradnju. On je tako usrdan i trudoljubiv da su mu um i misli njegove toliko zanete time samo da zavrsetak izadje lep (da i krov bude lep) i izvrstan tako da i sve ostalo bude ukraseno i uradjeno da bi svako drugi pozeleo da ima takav dom. Ako bi neko pokusao da zadrzi takvog staratelja time bi mu naneo veliku nepravdu.
O ČASNOM POSTU
Bog cim je stvorio coveka odmah ga je stavio na ruke posta, predao mu brigu o njegovom spasenju, kao neznoj majci i najboljem savetniku: “Od svakog drveta u raju jedite; od drveta poznanja dobra i zla nemojte jesti” (Post. 2, 16-17). Da je Adam poslusao taj glas (to jest zapovest Bozju), ne bi cuo onaj drugi: “Zemlja si, i u zemlju ces otici” (Post. 3, 19). Ali posto nije poslusao zbog toga ga je postigla smrt, i brige, i nevolje, i zalosti, i zivot tezi od svake smrti, zbog toga su trnje i korov; zbog toga su napori i bolesti i zivljenje puno nevolja.
PROMOCIJA KNJIGE
Promocija knjige : “Hilandarski monasi u upravi srpske crkve od 1200. do 1346. godine?, arhimandrita Alekseja (Bogicevica), (odrzana 23. aprila 2002. u Domu Vojske Jugoslavije)
Radmila Misev: Vase Preosvestenstvo, oce Arhimandrite, casni oci, casno svestenstvo, pomaze Bog, gospodo hriscanska. Sakupili smo se veceras ovde kao jedna velika porodica, jer u Hristu i jesmo porodica, a s druge strane, Hilandar nas sve vezuje, na ovaj ili na onaj nacin - neko je tamo u molitvenim mislima, neko je bio, neko rastao, neko stasao…
Predmet: Izveštaj EUO ZAGREB o bogosluženjima od 2003.
Pravoslavni Mitropolit
Eparhije Zagreba?ko-ljubljanske
i cijele Italije
10000 Zagreb, Ilica 7/II – Hrvatska
M. Br. 351/03
Zagreb, 29. avgusta 2003. godine
EPARHIJSKOM UPRAVNOM ODBORU
EPARHIJE ZAGREBAČKO-LJUBLJANSKE
ZAGREB
Predmet: Proslava Svetog proroka Ilije
Pravoslavni Mitropolit
Eparhije Zagreba?ko-ljubljanske
i cijele Italije
10000 Zagreb, Ilica 7/II – Hrvatska
M. Br. 311/03
Zagreb, 4. avgust 2003. godine
Visokoprepodobni Arhimandrit Gospodin
GAVRILO
Nastojatelj Manastira Lepavine
Predmet: Manastir Marča, Sveti arhangel Gavril – Manastirska slava
Pravoslavni Mitropolit
Eparhije ZagrebaĿko-ljubljanske
HR-10000 Zagreb, Ilica 7/II
Predmet: Manastir MarĿa, Sveti arhangel Gavril – Manastirska slava
Visokoprepodobnom Arhimandritu Gavrilu
Nastojatelju manastira Lepavine
Predmet: Izveštaj o bogosluženjima od 1. juna do 7. jula 2003. god.
Pravoslavni Mitropolit
Eparhije Zagreba?ko-ljubljanske
i cijele Italije
10000 Zagreb, Ilica 7/II – Hrvatska
M. Br. 282/03
Zagreb, 9. jula 2003. godine
EPARHIJSKOM UPRAVNOM ODBORU
EPARHIJE ZAGREBAČKO-LJUBLJANSKE
ZAGREB
Predmet: Izvestaj o poseti zatvorenicima
M.N. 518/01
Trst 31.12.2001.
Predmet: Izvestaj o poseti zatvorenicima
SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU
SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
BEOGRAD
Izvestaj EUO Zagreb o kanonskim vizitacijama od 21. do 28. 8. 2001. g.
Posle izvesnog boravljenja u Manastiru Lepavini, otac Milenko i Simo otisli su u Zagreb, a ja sam ostao sa bratijom da se malo vratim u Manastirsko opstezice.
