PISMA
"BILA SAM U UMILJENJU I PLAKALA"
Pomaže Bog, poštovana redakcijo časopisa “Blagovest”! Dobila sam vaš časopis – No.7 za 2006 godinu, gde su bili odgovori Njegovog Carskog Visočanstva Naslednika i Velikog Kneza Gerogija Mihajloviča Romanova na pitanja urednika vašeg časopisa Antona Žogoljeva. Čitala sam taj članak i plakala, zato što on, Georgije Mihajlovič ima 25 godina, a njegovi odgovori su predivni!..
U Jerusalimu
Pisac putopisa koji je pred nama, monahinja Agnija, igumanija manastira Vavedenje u Beogradu, nije vise na Zemlji. Opis svetih mesta u Palestini gde je boravila 1978.godine pokazuje koliko je, i dok je bila na Zemlji, bila vezana za Nebo. Onima koji su je znali, ovo je vise putopis po svetim mestima njene duse koji se svakodnevno pisao i bio citan od strane brojne zajednice koja je pre nekih dvadeset pet godina pocela da se okuplja u manastiru Vavedenje.
Put ka spasenju, pokajanje
Mnogi ljudi su u danasnje vreme puni briga, muce ih razne bolesti telesne i dusevne, ocajni su jer ne vide izlaz iz svojih problema i muka sto su ih snasle. A za sve ovo ne krive sebe gresne, veÊ Jedinog Bezgresnog, Oca nasega, Tvorca neba i zemlje.
Zbog cega? Zato sto misle da ih Gospod kroz zivotna iskusenja namerno gura u propast, a ne mogu da shvate da iskusenja postoje radi spasenja njihovih dusa zalutalih, da bi se one vratile Pastiru svome - kroz POKAJANJE! Mnogima je tesko da priznaju da su sagresili u mislima, recima i delima, namerno ili nenamerno. Hodeci i dalje svojim putem, survavaju se u jos veci ponor sluzeci se lazima i obmanama. No ima onih koji uvide svoje pogreske, pa se pokaju blagovremeno.
Pomaze Bog, oce Gavrilo i draga braco
Pisem Vam u velikoj hriscanskoj radosti, sa velikom nadom i verom da cu uspeti bar delic te radosti da Vam prenesem.
Zovem se Bozana V. i poreklom sam iz lepe Slavonije (otac mi je iz Novske, majka iz Bebrine kod Nove Gradiske, a ja sam rodena u Slavonskom Brodu, gde smo i ziveli do 1970.god.). Sada zivim na periferiji Beograda, tj. u Zelezniku. Od prosle godine pocela sam redovno da posecujem crkvu Sv. Trifuna na Topciderskom groblju u Beogradu, ciji je staresina otac Dejan Dejanovic, nas duhovni otac i mnogo vise od toga. Od male, puste, kakve su obicno grobljanske crkve, svojom ljubavlju stvorio je jednu malu oazu u kojoj sve vrvi od dece, mladosti, radosne starosti i zajednicke ljubavi u Hristu, koja nas sve povezuje.
POMAZE BOG OCE GAVRILO I SVA BRACO MANASTIRA LEPAVINA
Na praznik RODJENJA PRESVETE BOGORODICE,21.9.2002gd.
Visokoprepodobni Arhimandrit Aleksej Bogicevic, zajedno sa grupom vernika iz Beograda posetilo je Vas manastir.
Blagodat koju smo tada osetili i poneli sa sobom zeleleli bi smo da putem ovog pisma prenesemo na svu bracu i sestre koji vole Vas manastir.
Dragi oce Gavrilo, Vi dobro znate da ova nasa poseta koje je usledila bas na dan RODJENJA PRESVETE BOGORODICE je jos jedno cudo PRESVETE BOGORODICE LEPAVINSKE.
Pomaze Bog – Hristos Vakrse, oce Gavrilo!
Evo da vam se zahvalim i napisem par reci o mom dolasku u M. Lepavina kod vas, i da vam posaljem imena vernika koji hoce pretplatu za vas casopis.
Oce Gavrilo, neizmerno hvala Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj, vama i svom bratstvu za molitve i gostoprimstvo, hvala i onoj porodici sto su me dovezli do manastira, kada budem dolazila kod vas sledeci put zelela bih da ih vidim i zahvalim im se na neki nacin.
Kada sam kod vas dosla bila sam pod velikim iskusenjem, mukama i bolesna, pala sam jer vise nisam mogla da se borim sa zlom. Jako me je bolelo grlo i ceo vrat, imala sam utisak da me neko gusi i samo sam plakala. Volje nisam imala ni da radim ni da zivim, nisam mogla ni Bogu da se molim kako treba, izgubila sam nadu, jednostavno cekala sam kraj. Razocarala sam se u svemu, da ne govorim o narodu koji ne veruje vec o narodu u crkvi, ono sto sam videla sta se sve radi. Ja sam shvatila da svi imaju neku visu silu, neke druge molitve da se mole i sa jedne i sa druge strane. Videla sam da imaju neku moc i da oblate osobu. Ja sam imala mnogo iskusenja, od mene su jaci i ja ne mogu da se odbranim sa mojim molitvama kojim se molim, rekla sam samoj sebi pa zasto bih onda i zivela kada ovoj muci kraja nema. Jesu ta iskusenja i od mojih grehova koje treba da iskajem, mozda mi Bog nije oprostio sve, ali osecam da ima i od naroda. Za sve moje grehe ja se kajem i molim Boga da mi oprosti za ono sto sam ispovedila i ono sto nisam, i sto znam i sto ne znam, jer Bog vidi sve i zna sve.
Pogledajte koji nam je rejting na Internetu?