каже јеромонах Доситеј из Пешке Патријаршије, подсећајући да што је већа борба да је већа и благодат

Razgovor sa ikonopiscem Rostislavom Girvelem

Nova kopija ikone Majke Božije «Blagodatno Nebo», koju Ruska Pravoslavna Crkva slavi 6 marta, nedavno je napravljen u Peterburgu. Napravljena je specijalno za Srbiju. I tog za srpski narod tužnog dana jednostranog prihvatanja odluke o nezavisnosti Kosova bila je poslata u Beograd po blagoslovu mitropolita Crnogorsko-Primorskog Amfilohija (Radovica). Bio je to još jedan znak bratske ljubavi izmedju ruskog i srpskog naroda.
O tom radu, o Srbiji i o drami srpskog naroda razgovoramo sa peterburškim izografom Rostislavom Girvelem.

Većinu knjiga o duhovništvu pisali su monasi. Da li njihovi saveti važe za sve, mogu li ih primenjivati i mirjani, tj. ljudi koji žive u svetu? Da li je moguće u svetu apsolutno poslušanje duhovniku?

...Možda je u tome jednostavan odgovor kako treba živeti u dane Velikog posta, a i ne samo za vreme posta. Živeti i ne smetati nikome, pa čak ni jednom kapljicom ne poremetiti mir. Prosto tiho, tiho goreti u plamenu dobrote.

Uz same zidine muškog manastira posvećenom Vaskrsеnju Hristovom, u blizini Toljata talasa se reka Volga. U hramu se služi Liturgija, a iza prozora, krugom lete prekrasni galebovi mašući belim krilima. Stroga odmerena služba manastirskog Bogosluženja daje poseban molitveni mir u duši, koji nas podseća na nerazdeljivo jedinstvo verom ispunjenog srca sa Stvoriteljem svega što postoji na Nebu i na zemlji.

Tumačenje Jevandjelja očima jednog naučnika

Krajem januara u Moskvi na konferenciji «Nauka i hrišćanstvo» jeromonah Vladimir Maslov je napravio interesantan izveštaj «Pokušaj tumačenja Jevandjelja očima jednog naučnika». U prošlosti fizičar, a danas stanovnik Sveto-Ekaterinskog manastira (u gradu Vidnoe u Podmoskovlju) predložio je potpuno novo objašnjenje tekstualnih razlika izmedju četiri Jevandjelja. Otkriće oca Vladimira ne samo da objašnjava te razlike, koje često zbunjuju istraživače, već omogućava da se na nov način razmotri istorija Crkve i čovečanstva, koja se može podeliti na četiri perioda: «veče, ponoć, pevanje petlova i jutro».

U 25-om broju «Vere» za prošlu godinu izašao je intervju sa arhimandritom Trifonom (Plotnikovim) o njegovim utiscima sa putovanja na Svetu Goru. To je u nekom smislu bio pokušaj da se uporedi život na Svetoj Gori i u jednom od severnih ruskih manastira – Antonijevo-Sijskom. Ali ono što vidi poklonik je samo pogled spolja. Da biste što bolje shvatili unutrašnji život Svetogoraca, objavljujemo dva intervjua sa ljudima koji taj život poznaju «iznutra». Prvi intervju je redakciji ljubazno poslao arhimandrit Trifon, koji je na Svetoj Gori razgovarao sa poslušnikom (danas je on verovatno već primio postrig) Vatopoedskog manastira Aleksejem. Drugi je sa srpskim piscem Pavletom Rakom koji je vodio naš dopisnik iz Sankt-Petersburga Ljudmila Iljunina.

Intervju sa arhimandritom Meletijem (Veberom)

Arhimandrit Meletije (Veber), Škotlandjanin poreklom, rodjen je u Londonu , dobio je zvanje magistra bogoslovije na Oksfordskom univerzitetu (Velika Britanija) i u solunskoj Bogosloviji (Grčka), i zvanje doktora psihoterapije – na univerzitetu države Montana (SAD). Služio je kao sveštenik na parohijama Konstantinopoljske Patrijaršije u Engleskoj, Grčkoj i SAD, a trenutno služi u Nikoljskoj crkvi (jurisdikcija Moskovske Patrijaršije) u Amsterdamu (Holandija).

Autor : Sa ocem Aleksandrom Lavrinim razgovor vodio Anatolij Gordejčik
Utorak, 29.Januar 2008, 10:09

Kad čovek krene u crkvu sve što je u vezi crkvenog života on prihvata s posebnim trepetom, pažnjom, ljubavlju i strahopoštovanjem. Molitva ide iznutra, iz najskrivenijih dubina srca. Strahopoštovanje. Ono utiče na sve segmente života verujućeg čoveka.: na odnose sa bliskim ljudima, ponašanje u crkvi, poštovanje svetinja i na najvažnije od svega, raspoloženje duše u odnosu prema Bogu. «Bože, milostiv budi meni grešnom. Bože, očisti me grešnoga» - tako se moli vernik parohije pred ulazak u crkvu.

S jerejem Maksimom Pervozvanskim razgovarala Natalija Smirnova

Sa protojerejem Aleksandrom Iljašenko razgovarala Nadežda Antonova

Smiren čovek smatra sebe gorim od drugih. To isto smatra i čovek sa kompleksom niže vrednosti.

Kompleks niže vrednosti po mišljenju psihologa predstavlja odraz neadekvatne strukture ličnosti, koja strada zbog osećaja preimućstva ljudi koji je okružuju. Kompleks niže vrednosti nastaje kao posledica grešaka i neuspeha i utiče na čovekovo ponašanje. Prvi naučnik koji je istraživao i opisao kompleks niže vrednosti, bio je nemački psihoanalitičar Alfred Adler. Sociolozi primećuju da veliki procenat Rusa strada zbog kompleksa niže vrednosti.

Ne kultiviše li smirenje kompleks niže vrednosti? O tome razgovaramo sa protojerejem Aleksandrom Iljašenko, nastojateljem crkve Svemilostivog Spasitelja bivšeg Skorbjašćenskog manastira, direktorom portala “Pravoslavlje i svet”.

To, što se dešava iza manastirskih zidina, za većinu ljudi predstavlja tajnu. Da bismo razvejali najrasprostranjenije glasine, objavili smo već dosta materijala iz raznih manastira – Pskovo-Pečerskog, Divjejevskog, Valaamskog, Novo-Golutvina i dr. Nedavno se naš dopisnik Marija Vladimirova susrela sa duhovnikom Novo-Tihvinskog ženskog manastira (grad Ekaterinburg) i muškog manastira Svetog Kozme (Verhoturski region), shiigumanom Avraamom (Rejdmanom)..

Lega Viktor Petrovič, kandidat bogoslovlja

- Zašto je ovaj svet pun stradanja? Da li postoji objašnjenje za to, zašto Sveblagi, Svemogući i Sveznajući Bog ne oslobadja naš svet od stradanja? Zaključuje se da Bog to ne želi?

Оно што зближава хришћане то је љубав према Богу, што је више имамо, што се више у њој изграђујемо толико имамо и више љубави за ближње, за сваког човека и за сваку биљку и животињу, говори о. Михаило игуман манастира Фенек

то су они који изграђују себе да воле све људе а изнад свега да воле Бога, каже о. Стефан игуман манастира Велика Ремета