«Odakle da počnem pokajni plač za dela u životu mom», - tim pokajnim rečima Crkva počinje Veliki post. Plačemo mi li mi zajedno sa celom Crkvom – ne obavezno tim suzama koje teku po obrazima, već onim unutrašnjim plačem, nevidljivim suzama, koje su kako kažu sveti Oci, draže od svega?

Ruski Patrijarh Kiril

8.marta 2009. godine, u prvu nedelju Velikog posta, kada se proslavlja Trijumf Pravoslavlja, Predstavnik Ruske Pravoslavne Crkve služio je Božansku Liturgiju u Katedralnoj sabornoj Crkvi Hrista Spasitelja.

Posle prve nedelje posta, kada se čita kanon Andreja Kritskog i kada prolazimo kroz sve moguće momente Starog Zaveta, ljudskog pada, ljudske nade, Božijeg delovanja, nastupa nedelja koja se zove Trijumf Pravoslavlja.

Gospod naš Isus Hristos kaže: «Ja vam dadoh ugled da i vi tako činite kao što ja vama učinih» (Jn. 13, 15). I zato mi ljubljena braćo, treba sve da učimo od svoga Učitelja uzimajući od Njega primer za sve.

I čini mi se da se Strašni sud sastoji u tome da će svako od nas stati pred licem savršene ljubavi i uvideti kako je malo ima u sebi, i užasnuti se.

Što duže čovek sedi besposlen, tim se više raslabljuje, a što više radi to postaje jači. Pored toga radom odgoni od sebe tugu, i pomaže sebi duhovno.

...I danas se od hrišćanina zahteva ista ta hrabrost, trpljenje, snaga volje, ali je najvažnije – verovanje Gospodu, i primanje Njega u sopstveno srce, kako bi se oduprli životnim sablaznima.

...Taj dan služi kao podsećanje i o predstojećem susretu svakog od nas s Onim, Koji je iskupio naše duše stradanjem bezgrešnog Duha, i o preživljenom nekada veoma važnom, skrivenom trenu «prozrenja», obretenja vere i «ličnog Boga».

Mučenici su se radovali mogućnosti da postradaju za Hrista. Takav je bio plamen duha prvih hrišćana. I zato su se oni naravno udostojili da žive u to vreme.

Svetogorski starac Pajsije
NEZAHVALAN ČOVEK JE UVEK TUŽAN

Poznato je da se pravoslavni ne mole tek tako, već po “pravilu”. U čemu je njegov smisao i kako svakodnevnu molitvu učiniti živom, objašnjava namesnik moskovskog Sveto-Danilovog manastira arhimandrit Aleksej (Polikarpov) i duhovnik grada Moskve, nastojatelj crkve posvećene ikoni Majke Božije “Živonosni Istočnik” u Caricini protojerej Georgij Breev.

I zato braćo i sestre, počnimo novu godinu od toga što ćemo sami sebi, svojim bližnjima, onima koji nas okružuju, tvrditi da je i nastupajće leto Gospodnje – blagoprijatno za spasenje. Danas je dan spasenja!

Kako zavoleti bližnjega? U prvom redu potrebno je iza spoljašnjeg čovekovog izgleda uvideti njegovu unutrašnju, duboku suštinu.

U stara vremena su svi putevi pravljeni tako da su vodili ka hramu Božijem. Ljudi su shvatali da put koji ne vodi ka crkvi, ne vodi nikuda.