MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Kraj XX veka je obelezen veoma cudnim pozarima, koji su se rasplamsavali na svim kontinentima Starog i Novog Sveta. Tako je sredinom 80-ih godina u glavnom gradu ostrva Puerto-Riko – San Huanu i oblastima koji mu pripadaju, istovremeno izbilo mnogo pozara. Pritom je vecina ocevidaca, ukljucujuci kako slucajne prolaznike, tako i policiju i vatrogasce svedocila o pojavi ogromnih «ognjenih ptica» u vazduhu neposredno pre pozara, koje su umesto perja imale plamene jezike. Kada je takvo «cudo» sletalo na krov zgrade, ona je istog trena bila zapaljena.

Krajem X, pocetkom XI veka, kada je vizantijska imperija bila na vrhuncu svog procvata, slava saracinskih pirata je takodje bila najveca. Ne bojeci se nicega, pirati su pristajali na ostrva u Egejskom moru, pljackali naselja, palili kuce i zarobljavali ljude, koje su zatim prodavali kao roblje.

Zašto su ikonu, napravljenu po predlogu istori�?ara, u devetom veku, ljudi videli tek po�?etkom XXI veka? I to nije sve. Neko od poklonika, vrativši se sa pokloni�?kog putovanja, priznaje: nema nikakvog Lika na steni.

Zašto ga ne vide svi
Mesto, gde se pojavio Spasiteljev Lik, po svojoj lepoti zaista nije zemaljsko. U gustoj šumi, okruženoj planinama, nasuprot stena, nalaze se tri najstarije ruske Crkve. U njima su kršteni ljudi pola veka dok Rusija nije postala pravoslavna.

U istocnoj oblasti Kefalonije (Ostrvo u Jonskom moru), nedaleko od sela Markopulo, se nalazi mala Crkva posvecena Uspeniju Presvete Bogorodice. Ovde, vec tokom mnogo godina, se jednom godisnje na praznik Uspenija Presvete Bogorodice desava nesto neobicno. Od Preobrazenja se unutar i van Crkve pojavljuju zmije. Mestani ih nazivaju zmijama Presvete Bogorodice.

Ovaj clanak je davno stigao u redakciju, ali ga nismo objavljivali. Veoma je dugacak (cak kad bi se stampao u novinama, to bi moralo da bude u dvobroju), tako da i pojedini njegovi delovi mogu pobuditi neciju paznju. Zato sto je na tu temu – kako se izleciti od neke bolesti – izdato mnogo sumnjive, a ponekad i okultne literature, koju nazivaju pravoslavnom.

Kazivanje o životnom podvigu starca Arhimandrita Ipolita, namesnika Rilsko-Kurskog manastira

Pre mnogo godina, Elena Kirdanova, u to vreme jos desetogodisnja devojcica, je putovala na taljigama sa kosidbe iz Homutovskog rejona Kurske oblasti, i zajedno sa njom – jos dva starca. Prolazeci pored razrusenog Sveto-Nikolajveskog manastira, jedan od dvojice starijih ljudi je rekao:

Danas cemo vam ispricati o nepoznanicama i cudesima Svete Kostomarovske zemlje, ciji pejzaz u potpunosti podseca na Golgotu u Jerusalimu. Podgorenski rejon, Voronjeske oblasti se razlikuje od drugih rejona po neobicnom zemljisnom reljefu. Brezuljci, razdvojeni mnogobrojnim uvalama, krecnjacke planine.

1. O TOME, KAKO JE SVETI NIKOLAJ ČUDOTVORAC UŠAO U MOJ ŽIVOT

Ranije nisam znala sta je to ikona. Nisam shvatala, sve dok se u nasem gradu nije pojavila ikona Svetog Nikolaja Cudotvorca. Mnogi se toga secaju, mnogi su dolazili na poklonjenje u Vaznesenjski hram, gde se ona nalazila tih dana. Mnogo je napisano o cudesima, isceljennjima i o tome sta su ljudi osecali prilikom doticanja te Svetinje…

U proleće 2001. godine prvi put sam �?ula ovu neobi�?nu pri�?u. Naime, u malom podmoskovskom gradiću, kod jedne blago�?estive žene, li�?no u njenoj kući, zamiroto�?ilo je nekoliko ikona…U tom trenutku sam bila veoma uzbuđena od takvog saznanja, ali nisam mogla ni da pretpostavim da će baš mene, grešnu, milosrdni Gospod već za nekolio dana udostojiti - da svojim rukama dotaknem to �? u d o .

Iz pisma nacelnika tamnice za nas sajt, 6.02.03.g

Procitao sam na vasem sajtu svoju belesku o Cudu isceljenja mladog osudjenika molitvama Svetitelja Nikolaja. Smatram se nedostojnim da otkrivam citaocima svoje ime i prezime i naziv nase ustanove, glavno je - proslaviti velikog Ugodnika i naseg zastupnika pred Bogom – Svetitelja Nikolaja Cudotvorca, koji je u mom gresnom zivotu projavio ne jednom svoje zastupnistvo i pomoc.

Otac Dionisije se tako tiho popeo skripavim stepenicama prijemne prostorije u Optinskoj pustinji, da ugledavsi ga, nisam odmah shvatio: Da li je to java? Preda mnom je stajao visok covek u tamnoj monaskoj odezdi. Bledo i produhovljeno lice.

U varošici Filijatrima, jedne zimske ve�?eri 1944. godine, zavladao je strah i trepet. U sumrak, malo podalje od ovog lepog gradića Peleponeza, gr�?ki rodoljubi su napravili zasedu jednoj nema�?koj patroli i ubili �?etiri nema�?ka vojnika. Kada je za ovo saznao komandir ove male grupe, nastanjene ovde, po imenu Kohan Kunster, izbezumio se.

Viđenja poslušnice Olge zapisano je u kijevskom Pokrovskom manastiru brigom mati igumanije Sofije Grinjevoj 1917. Godine. Mlada Olga bila je slabo pismena devoj�?ica sa sela, poslušnica u Ržiš�?evom manastiru, metohu Pokrovskoga manastira.

Na crkveni praznik 20.  novembra 2oo2. godine održan je moleban i litija* (procesija) u �?ast mu�?enika Jevgenija. Jedan od vojnika, redov Andrej Zjablickij, vernik, pošto je pro�?itao kratak sadržaj o životu Jevgenija Rodionova i izrazio veliku privrženost i ljubav prema njegovoj li�?nosti, držao je u rukama crkvenu ikonu sa likom svetog mu�?enika Jevgenija – vojnika.

Ova vest nam je došla sa velikim zakašnjenjem. Ipak, to što se dogodilo u Sveto-Trojickom arhijerejskom konaku grada Nevjanska, noću, uo�?i �?etvrtog decembra, može da se nazove jedino �?udom. Evo kako o ovoj pojavi pri�?a ekonom konaka, otac Georgije Vahrušev.