MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Redakcija “Blagovest” već nekoliko godina poznaje poznatog misionara i Pravoslavnog pisca monaha Vsevoloda (Filipova), žitelja Pravoslavnog manastira u Dzordanvilu (SAD). U našem časopisu su objavljeni njegovi stihovi i propovedi, kao i publicistički članci. A nedavno smo imali prilike da čitamo njegovu novu knjigu “Izvor tišine”, žanr koji je označen kao “povest-priča za ljude, koji su izgubili nadu” – i imali smo želju ne samo da nešto napišemo o njoj, već i da porazgovaramo sa njenim autorom, tim pre što se za to ukazala prilika. I kao što smo se ranije dogovorali, monah Vsevolod je pre početka svoje autorske večeri u Pravoslavnom kafeu “Jamsko polje” u Moskvi odgovorio na moja pitanja.

30 jula 1926 godine u osam sati ujutru, nedaleko od Kijeva, izmedju sela Demidov i Glebovna, javio se Spasitelj dvojici dečaka-pastira, jedanaestogodišnjem Nikolaju (Nikolaj Maksimovič Kuprienko) i četrnaestogodišnjem Emeljanu (Emeljan Ivanovič Fešćenko). To su bile strašne godine surovih gonjenja na Hristovu veru, i Gospod se javio, da bi podsetio narod koji je izgubio veru na spasonosne reči jevandjelske istine i upozorio na naredne dogadjaje. Rukopisna svedočanstva o tom čudesnom dogadjaju su došla i do naših vremena.

Andrej Aleksandrovič Topunov

U tverskom selu Kušalino živi sveštenik-Srbin, koji po blagoslovu Moskovske Patrijaršije ovde obnavlja jednu crkvu. To je dovoljno veliko selo, koje ima svoju biblioteku, školu, bolnicu i dve crkve iz XVI i XIX veka. Njih i obnavlja otac Aleksandar Kokanović.

Самосталном изложбом слика једанаестогодишња Београђанка Тамара Шекуларац наговештава да ће и кад порасте бити – сликар

Поводом деценије од смрти истакнутoг византолога академика Војислава Ј. Ђурића, у присуству породице, колега и пријатеља, у Српској академији наука и уметности представљена је књига „Старе српске престонице и њихова уметност: Рас, Призрен, Скопље”.

Ријека православних вјерника из свих праваца Јерусалима прије свитања почела је да се слијева према Саборном храму. Било је важно доћи што раније и заузети што бољу позицију за дочек Благодатног огња

Питање судбине је за Грке увек било битно. Они су сматрали да су им судбину кројиле моире, богиње судбине, истакао Дарко Гавриловић. Византија је била најсветлија културна тачка читавог познатог света готово хиљаду година

ISCELJENJA U MANASTIRU KUMANICA KOD BIJELOG POLJA POZNATA OD DAVNINA

• Jedno od retkih svetilišta gde se hodočasti sa šajkačama, crnogorskim kapama i fesovima • U hramu se čuje i “Pomozi Bože” i “Bismilah”

Monahinje manastira Ćelije kod Valjeva vape za pomoć, tražeći zaštitu objekta

Videozapis TV emisije «Pravoslavna enciklopedija» od 15 aprila 2006 godine