MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Episkop budimski dr Danilo (Krstić) je usnuo u Gospodu u subotu, 20. aprila, u Sent Andreji 2002g. Rođen je 13. maja 1927. godine u Novom Sadu. Prava je studirao u Beogradu, a književnost diplomirao na Sorboni 1952. godine. Od 1954. do 1958. studirao je bogoslovske nauke na Akademiji Svetog Sergeja u Parizu, da bi doktorirao na Harvardu, SAD, 1968. godine. Zamonašio se 1960, a 1969. godine Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve izabrao ga je za vikarnog episkopa Patrijarha srpskog, sa titulom Episkopa moravičkog. Od 1984.godine administira Eparhijom budimskom, a 1988. godine, biva izabran za eparhijskog arhijereja Eparhije budimske. Episkop Danilo je bio jedan od najobrazovanijih arhijereja Srpske Pravoslavne Crkve. U vreme njegovog boravka u Beogradu, kao vikarnog episkopa Patrijarha srpskog, izuzetnom erudicijom i pastirskom rečju, oduševljavao je mlade intelektualce, naročito studente Beogradskog univerziteta za Reč Gospodnju i Jevanđelje Hristovo. Bogati bogoslovski i književni opus vladike Danila razasut je u mnogobrojnim publikacijama, časopisima i knjigama, objavljenim kako u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi tako i u izdanjima drugih sestrinskih Crkava.

PO­SLED­NjIH go­di­na Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska kre­nu­la je u ob­no­vu za­pu­šte­nih hra­mo­va po Cr­noj Go­ri. Me­đu­tim, gra­di­telj­ski za­mah Mi­tro­po­li­je ni­je na­i­šao na po­dr­šku Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka, oda­kle sti­žu op­tu­žbe da se ra­di o de­va­sta­ci­ji.
Sve je kul­mi­ni­ra­lo iz­ve­šta­jem Mi­ni­star­stva kul­tu­re gde se Mi­tro­po­li­ja di­rekt­no op­tu­žu­je da uru­ša­va cr­no­gor­sku kul­tur­nu ba­šti­nu, i pre­kre­ča­va­njem fre­sa­ka u Do­njem ma­na­sti­ru Ostrog.

VIŠE od 500 pravoslavnih hramova, po nezvaničnoj crkvenoj statistici, gradi se i obnavlja diljem Srpske pravoslavne crkve, i takav zamah crkvenog graditeljstva ne pamti se još od vremena slavnih Nemanjića. Nema eparhije u zemlji i rasejanju u kojoj ne niču nove crkve, finansirane ne samo iz priloga vernika, već i iz zaveštanja bogatih pojedinaca koji žele da ih narod po tome pamti.

Kako se osećaju stanovnici republike godinu dana posle beslanskih događaja, zašto muslimani Osetije masovno primaju pravoslavlje i šta je potrebno da bi se pobedio ekstremizam – o ovome je portalu «Interfaks-Religija» govorio episkop Stavropoljski i Vladikavkaski Teofan.

Пламичак на огњишту наде

Шест векова, колико траје ова богомоља посвећена св. Николи, била је важан сведок историје овог краја. Готово по правилу, наши манастири налазе се на скровитим и усамљеним местима где они посвећени Богу могу неометано да се посвете молитвеном тиховању. У том погледу ни рудничко Никоље није изузетак. Саграђено у живописном кланцу водоплавног Никољског потока, налази се на крају уског, асфалтног пута који се змијолико пробија источним падинама ове шумовите планине.

Bugarskim raskolnicima dođoše crni dani. Ne sačekavši glas truba Jerihonskih, po odluci Generalnog Javnog Tužilaštva Bugarske, čuvari zakona sve domaće «denisoviće», i «sičenoviće», «abatarove», «kudrjakove» i ostale lažne jerarhe «strpaše» u jednu nikom potrebnu trupu i isteraše ih iz pravoslavnih hramova, koje predadoše zakonskoj kanonskoj hiljadugodišnjoj Crkvi svoga naroda – Bugarskoj Pravoslavnoj Crkvi na čelu sa NJegovom Svetosti Patrijarhom Maksimom.

“Piratsko izdanje našeg “Zakona Božijeg” u Ukrajini je kriminalno delo”

Čovek je više sklon zlu, a znatno manje činjenju dobra. I zato se i dešavaju incidenti, kao u slučaju sa piratskim izdanjem “Zakona Božijeg” našeg sveštenika protojereja Serafima Slobodskog, koji se ne može drukčije nazvati nego kriminalnim. Treba reći da je ta knjiga štampana u mnogim zemljama ibez ikakve dozvole. I naš Prvojerarh mitropolit Istočno-Američki iNjujorški vladika Lavr je uvek govorio: “Slava Bogu što pravoslavni ljudi u celom svetu koriste na dobro rad pokojnog oca Serafima”. Ali to što je izdato u Ukrajini, kada su u rad našeg sveštenika umetnute stavke kojima se huli na Crkvu, kao i fotografije čoveka koji je odlučen od Crkve - predstavlja kriminalno delo.

Novi detalji o pokušaju da se otkopa grob monahinje Alipije, sahranjene na Lesnom groblju

- SAMOUBISTVO je posledica dugotrajne i neizdržive patnje, duševne boli, nelečene depresije i teskobe. Onaj ko se odluči na taj čin pati od bolesti koja izaziva osećaj nesreće i očaja.
Ovim rečima obraća nam se major Uprave kriminalističke policije MUP Srbije Milenko Dujaković, kojem je uvek najteže kada radi na slučaju gde su ubica i žrtva jedno te isto.

Skopje, 7. novembra, INTERFAKS – Poglavar Makedonske crkve, koja u pravoslavnom svetu nije priznata, arhiepiskop Stefan, tek što se vratio iz Rumunije, izjavio je da je uspeo da dobije podršku Rumunske pravoslavne crkve.

Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve, održan u Beogradu od 2. do 4. novembra pod predsedništvom patrijarha Pavla, u čijem su radu učestvovale sve vladike osim mitropolita srednjezapadnoameričkog Hristofora i utamničenog poglavara Ohridske arhiepiskopije Jovana, doneo je niz važnih odluka vezanih za život i rad SPC.

Фатални зов депресије
Највише самоубистава се дешава на пролеће и у позну јесен. – У Београду су пензионери ти који најчешће дижу руку на себе

SVETA GORA - Ništa se ovde nije promenilo ni za 800 godina žeravice, a kako bi za samo jednu vatrenu noć. Prošlogodišnji požar nije ni za trun pepelovog praha uspeo da pomeri život bratsta Hilandara, svetionika srpstva.

Уклања се шут из дохије. – Ратлук од руже за новинаре