MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

19 novembra je u svečanoj sali Samarske Duhovne seminarije održan susret učenika i predvača seminarije sa Episkopom Bečkim i Austrijskim Ilarionom (Alfejevim), privremenim rukovodiocem Budampeštanke i Austijske eparhije, Predstavnikom Ruske Pravoslavne Crkve pri evropskim medjunarodnim organizacijama u Brislu. Visoki gost je došao u Samaru na poziv Arhiepiskopa Samarskog i Sizranskog Sergeja, koji je rukovodio susretom samarske Pravoslavne javnosti sa Vladikom Ilarionom.

Bela očeva «Volga» juri pored zelenog polja pšenice. Otac Irinej je uzeo zemlju pod zakup, da bi za dobijena sredstva od letine završio gradnju hrama. «Sutra ćemo zaprašivati, - pokazuje otac Irinej na svoja polja, - od buba, raznih štetočina. Avion za jedan hektar košta 110 rubalja, što je ukupno 33 hiljade. Skupo, ali šta da se radi».

Nedavno me je iz Peskovo-Pecerskog manastira pozvao moj duhovnik, arhimandrit
Jovan (Krestjankin) i rekao “Eto uskoro cu umreti. Zato se potrudi, napisi to, sto ti pamtis i hoces da kazes o meni. Jer cete posle i tako pisati i svasta mozete izmisliti, i bice kao kod jadnog oca Nikolaja koji je i “macice vaskrsavao”, i drugo sto nije bilo. A ovako cu ja sve pregledati i bicu miran”.

Odlazeći iz Valaamskog manastira sa Severa Rusije, otac Nazarije je imao želju da poseti neke od pustinjskih manastira. Mnogi njegovi poznanici su hvalili mesta u naseljima kozaka na Crnom moru kao odgovarajuća i dobra za monaški život. I tako je tamo pošao otac Nazarije, a pratio ga je njegov učenik Ilarion. Put je vodio kroz Voronješku guberniju. Po kazivanju njegovog učenika dogodio se jedan značajan događaj na ovome putu.

Zemljana staza koja vodi nagore, pored pojedinačnih podvorja sa ogradama iz kojih su se probijali jaki zeleni listovi tulipana, vodila me je ka Sveto-Aleksejevskom ženskom manastiru. Zasebne kuće za jednu porodicu, su bukvalno kao lastavičja gnezda tesno obavile podnožje manastira, koji je nekada posedovao dvadeset pet hektara zemlje. Danas ima samo pet. Ali i tih pet hektara koji su obrasli poljskom travom, sa starom niskom crkvicom iz XVIII veka i hramom u izgradnji, čini se kao da predstavljaju ogromnu teritoriju za trinaest monahinja, jednu inokinju, četiri poslušnice i mati Teodosiju, koja je došla ove zime i nedavno postala nastojateljica. Visoka, mirna i stroga mati Teodosija me je pozvala u svoj kabinet. Naš razgovor je počeo veoma složno. Postavila sam pitanje, koje najviše od svega interesuje mirske ljude – kako svetski običan čovek postaje monah? Šta se dešava u njegovom životu, da li dobija znake?

Ovde svake nedelje neko umire. Jedni i ne dočekavši odlučujuću operaciju, drugi posle nje, a treći direktno na operacionom stolu … Svaka uspešna operacija je pobeda, i još jedan spaseni ljudski život. Razgovaramo sa nastojateljem Crkve prep. Serafima Sarovskog pri Institutu za transplantologiju i veštačke organe, jeromonahom Anatolijem (Berestovim), doktorom medicinskih nauka.

Путоказ за будућност
Обимна студија Милке Чанак-Медић и Бранислава Тодића биће представљена вечерас у Народном музеју у Београду

Moskva, 16 novembar, INTERFAKS – Pravoslavni narodi na Balkanu treba da očuvaju jedinstvo, izjavio je patrijarh Moskovski i cele Rusije Aleksej II uoči susreta sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem u Moskvi.

Jeromonah Simeon
namesnik Sveto-Trojickog Ahtirskog manastira
(Sumska eparhija)

350-ogodišnjica jedinog aktivnog manastira u našoj eparhiji je – značajan datum. Još pre dve godine teško da je ko mogao da poveruje da će se taj jubilej samo spominjati, a kamoli slaviti. Ahtirski Sveto-Trojicki manastir je bio beznadežno razrušen, i samo su graffiti sada već “ovde bivših” Dima i Roma, kao i zvonik sa otvorenom rupom od granate, i pećine u planinama podsećali na manastir koji je tu postojao. I kao da su još sasvim nedavno došli naši monasi i naselili se u planini, gde nije bilo nikakvih uslova za život, a danas manastir ima čak i svoj Internet, i sprema se za izdavanje prva knjiga. Mislim da će se tim etapama u izgradnji manastira uvek procenjivati i manastirski život – otvoren je tad i tad, izgradili su ga ti i ti, uveli su telefon, a ono najvažnije, zbog čega se manastiri otvaraju nekako promiče izmedju. Vodili smo razgovor sa namesnikom Sveto-Trojickog Ahtirskog manastira, jeromonahom Simeonom (Gagatikom), o smislu obnavljanja monaštva.

Episkop budimski dr Danilo (Krstić) je usnuo u Gospodu u subotu, 20. aprila, u Sent Andreji 2002g. Rođen je 13. maja 1927. godine u Novom Sadu. Prava je studirao u Beogradu, a književnost diplomirao na Sorboni 1952. godine. Od 1954. do 1958. studirao je bogoslovske nauke na Akademiji Svetog Sergeja u Parizu, da bi doktorirao na Harvardu, SAD, 1968. godine. Zamonašio se 1960, a 1969. godine Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve izabrao ga je za vikarnog episkopa Patrijarha srpskog, sa titulom Episkopa moravičkog. Od 1984.godine administira Eparhijom budimskom, a 1988. godine, biva izabran za eparhijskog arhijereja Eparhije budimske. Episkop Danilo je bio jedan od najobrazovanijih arhijereja Srpske Pravoslavne Crkve. U vreme njegovog boravka u Beogradu, kao vikarnog episkopa Patrijarha srpskog, izuzetnom erudicijom i pastirskom rečju, oduševljavao je mlade intelektualce, naročito studente Beogradskog univerziteta za Reč Gospodnju i Jevanđelje Hristovo. Bogati bogoslovski i književni opus vladike Danila razasut je u mnogobrojnim publikacijama, časopisima i knjigama, objavljenim kako u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi tako i u izdanjima drugih sestrinskih Crkava.

PO­SLED­NjIH go­di­na Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska kre­nu­la je u ob­no­vu za­pu­šte­nih hra­mo­va po Cr­noj Go­ri. Me­đu­tim, gra­di­telj­ski za­mah Mi­tro­po­li­je ni­je na­i­šao na po­dr­šku Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka, oda­kle sti­žu op­tu­žbe da se ra­di o de­va­sta­ci­ji.
Sve je kul­mi­ni­ra­lo iz­ve­šta­jem Mi­ni­star­stva kul­tu­re gde se Mi­tro­po­li­ja di­rekt­no op­tu­žu­je da uru­ša­va cr­no­gor­sku kul­tur­nu ba­šti­nu, i pre­kre­ča­va­njem fre­sa­ka u Do­njem ma­na­sti­ru Ostrog.

VIŠE od 500 pravoslavnih hramova, po nezvaničnoj crkvenoj statistici, gradi se i obnavlja diljem Srpske pravoslavne crkve, i takav zamah crkvenog graditeljstva ne pamti se još od vremena slavnih Nemanjića. Nema eparhije u zemlji i rasejanju u kojoj ne niču nove crkve, finansirane ne samo iz priloga vernika, već i iz zaveštanja bogatih pojedinaca koji žele da ih narod po tome pamti.

Kako se osećaju stanovnici republike godinu dana posle beslanskih događaja, zašto muslimani Osetije masovno primaju pravoslavlje i šta je potrebno da bi se pobedio ekstremizam – o ovome je portalu «Interfaks-Religija» govorio episkop Stavropoljski i Vladikavkaski Teofan.

Пламичак на огњишту наде

Шест векова, колико траје ова богомоља посвећена св. Николи, била је важан сведок историје овог краја. Готово по правилу, наши манастири налазе се на скровитим и усамљеним местима где они посвећени Богу могу неометано да се посвете молитвеном тиховању. У том погледу ни рудничко Никоље није изузетак. Саграђено у живописном кланцу водоплавног Никољског потока, налази се на крају уског, асфалтног пута који се змијолико пробија источним падинама ове шумовите планине.