MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Pečenje prosfora je – pravo crkveno iskustvo, koje je u mnogome slično sa ikonopisanjem, smatra prosfornik Crkve Pokrova Presvete Bogorodice u Krasnom Selu Aleksandar Kudrajvcev koji je po svom obrazovanju fizičar, a po profesiji pozorišni režiser. To služenje iziskuje od čoveka veoma mnogo, i delimično je slično monaškom pozivu. Ali put ka toj visini može da počne u potpunosti uobičajeno i bilo gde: za Aleksandra je to bilo naprimer od višnjaka – pod znacima navoda i bez njih. Aleksandar je našem dopisniku Ani Palčevoj ispričao o iskustvu pri pečenju prosfora, o stvaralaštvu, preciznim tehnologijama i ulozi raznih dogadjaja u životu pravoslavnog čoveka.

Sama dela nas neće spasti, no milost Božija, samo ako dela činimo u Ime Gospoda Isusa Hrista, Koji neka ne liši vas, prijatelji moji, milosti Svoje u sve dane vašega života. Bili vi slabi ili rdjavi, samo pribegavajte milosrdnom Gospodu Isusu Hristu i čvrsto se nadajte u Njega. Ta nada vas neće posramiti u veke.

Što se tiče današnjih takozvanih verujućih ljudi, koji u velikom broju posećuju Crkvu, - to su pre svega, posmatrači. I meni se ponekad čini da ukoliko bi se ne daj Bože vratila hruščevljeva vremena, onda bi najveći broj njih prestao da odlazi u Crkvu. To je moje mišljenje, jer vidim da je danas lako ispovediti se, pričestiti se, ispuniti bilo kakav zahtev. Oni i kod sveštenika dolaze kao mušterija kod prodavca. A ranije, kada su ljudi dolazili u Crkvu sveštenik nije mogao da bude siguran da zbog toga neće biti kažnjen, a i sam taj čovek koji je dolazio kod njega je mogao biti izbačen sa posla. Ali taj čovek je rizikovao, a njegova vera je bila toliko duboka, da je dolazio u Crkvu i nije se bojao toga. A danas su svi odjednom u jednom mahu postali religiozni i verujući. Mislim da to nije baš tako.

Na praznik Sv. cara Konstantina i carice Jelene i sv Jelene Dečanske, Svetu Arhijerejsku Liturgiju u svetovavedenjskoj obitelji u manastiru Lepavini je služio Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije Gospodin JOVAN uz sasluženje visokoprepodobnog arhimandrita Gavrila igumana manastira Lepavine, i jerođakona Vasilija, sabrata manastira Lepavine.

Prvi put sam o ovom rukopisu saznao, upoznavši se sa istražnom “stvari” Vasilija Maslova u arhivi UFSB Samarske oblasti 1995 godine. Odlomke iz nje sam naveo u knjizi “Novi mučenici i ispovednici Samarskog kraja”. Čak se površno upoznavanje sa tim neobičnim dokumentom - koje je nekoliko ljudi koštalo života! - pamti zadugo, jer pred nama bukvalno odjednom oživljava istorija ruske Crkvene misli u njenom najdramatičnijem periodu. I evo zahvaljujući saradnji Vasilija Dimitrijeviča Maslova, praunuka Vasilija Maslova koji je streljan u Samari 1 februara 1931 godine pojavila se mogućnost podrobnijeg upoznavanja sa tim nevelikim po obimu radom nepoznatog autora…

U knjizi “Novi mučenici i ispovednici Samarskog kraja” izdatoj 1996 godine se nalazi glava posvećena Vasiliju Vasiljeviču Maslovu, koji je streljan u Samari 1931 godine. Njegov praunuk, Vasilije Dimitrijevič Maslov, je ubrzo posle dolaska te knjige na svetlost dana postavio memorijalni krst na kući u kojoj je živeo njegov pradeda.

Intervju sa namesnikom Sveto-Uspenjskog Pskovo-Pečerskog manastira ocem Tihonom

Otac Tihon je namesnik Pskovo-Pečerskog manastira, u kome se gotovo šest stotina godina čuje pravoslavna molitva. On ima 50 godina od kojih je 29 proveo u monaštvu. 1976. godine je rukopoložen u čin djakona, zatim u čin jeromonaha, a ove 2005. godine biće deset godina kako otac vodi bratstvo kao arhimandrit. Trenutno u Pskovo-Pečerskom manastiru ima 112 monaha, poslušnika kao i ostalih radnika. Razgovor sa arhimandritom je vodjen na dan Dvanaestog praznika Ruske Pravoslavne Crkve - Sretenja Gospodnjeg. Vreme je bilo pravo sretenjsko i kao da je obećavalo lepo leto: sunce, prohladno, čist vazduh. Čini se - Bog nas još voli.

Predlažemo vam kratki istorijat misionarskih pohoda Sveto-Tihonovskog Bogoslovskog instituta i Sveto-Dimitrijevskog sestrinstva (Moskva).