MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

-VO IMJA OCA I SINA I SVJATAGO DUHA-

Navršio sam bio punih 28 godina u duhovnom slepilu. Do tog vremena, na moju veliku sramotu, nisam imao nikakvih zrelih pojmova o Bogu i veri.

Godine 1914. svršio sam VIII razred gimnazije u Skoplju. Gotovo za sve vreme moga školovnja osećao sam veliki strah kad je se govorilo o smrti kod �?oveka, kad sam prolazio pored groblja i kad sam ulazio u crkvu.

Hteli bismo ovde da govorimo o putu koji je ukazao sam Spasitelj. Na pitanje zakonika šta treba �?initi da se nasledi život ve�?ni, On ga je zauzvrat upitao: „Šta je napisano u Zakonu? Kako �?itaš?“ On mu odvrati: „ Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim; i bližnjega svoga kao samoga sebe“.

(POGLAVLJA IZ KNJIGE “VI�?ENO I PROŽIVLJENO")

Kada sam bio rukopolozen za jeromonaha, jos sam slobodnije nego ranije nastavio svoj rad u zatvorima. Svoje pisanje pocinjem sa citinskom tamnicom. Posle svog rukopolozenja, postao sam svestenik u toj tamnici, koja je bila posljednja tacka na putu u progonstvo i robiju.

Osnovni smisao monaškog života najjasnije se može sagledati u svetlu krstovaskrsnog podviga podvigopložnika Hrista, koji u svome krajnjem smirenju krsne smrti pobeđuje samu smrt i vaskrsenjem otvara dveri besmrtnosti i netruležnosti palom coveku. Zato je pravoslavni monah, pre svega, ispovednik-mucenik, koji delatno, svojim podvižnickim životom svedoci do krvi blagovest pobede nad smrću.

Tako je odgovorio Spasitelj naš onima koji su tražili od Njega pomoći. I vera u Njegovu moć pomogla je svakome koji se obratio za pomoć. I danas pomaže svakome ako �?vrsto veruje u Hrista Spasitelja i u Njegovu pomoć.

Ovde hoću da ispri�?am jedan istinit događaj, koji se odigrao po želji i veri jednoga �?oveka i koji je potresao mnoga srca i uzbudio mnoge duše.