MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Bog je ustrojio sve u svetu za dobro ljudi. Neosporno je da stradanje samo po sebi, koje nije osmisljeno oduhotvorenim razumom, ostaje zlo s kojim se treba i moze boriti; ali ono moze biti okrenuto i na nasu korist.

Isus Hristos nije dosao na zemlju da bi ukinuo bolesti i stradanja. Ljudska priroda se nije izmenila posle praroditeljskog grehovnog pada. Sam Isus Hristos je osetio stradanja od hladnoce u Vitlejemskoj pecini, od zedji u pustinji, od teskog drvodeljskog rada u Josifovoj radionici u Nazaretu. On je stradao i imao nevolja i zbog gonjenja od strane bliznjih i ljudi koje je voleo. On je na strasnom kraju svog ovozemaljskog zivota osetio sav uzas sramne kazne i mucenicku smrt na Krstu.

Iako Hristos nije dosao u svet radi toga da bi ukinuo stradanja, on je zapovedio svojim ucenicima da se bore sa zlom, ukazavsi im na jedinstveni nacin – projavom ljubavi pred Bogom i covekom. On je zapovednicki pozvao sve na tu borbu. Bog ce suditi ljudima po stepenu njihovog ucesca u njoj i po stepenu ljubavi, koju oni projavljuju prema svima ponizenima i uvredjenima.

Svaki covek je u nevoljama i bolestima slican detetu, koje nema snage da podnese poslato mu iskusenje, i kome je potrebna uteha. Takvu utehu, koja njegovoj dusi donosi olaksanje i mir, on ocekuje od bliznjih, i od ljudi koji ga vole. I ljudska ljubav moze da pruzi utehu, kada je ona zaista cista i bez ikakvog interesa. Ali se ona brzo zaustavlja u svojim domenima, jer njene mogucnosti nisu beskrajne, jer ona nije Bog, “ kojemu omiljesmo i dade nam utjehu vjecnu i nad dobri u blagodati “ (2 Sol. 2, 16).

NAPOMENA: Blazeni Arhiepiskop Anastasije (Janulatos) je rodjen u gradu Pireju 4. novembra 1929 godine. On je jos kao sasvim mlad covek aktivno ucestvovao u formiranju pokreta “Idite”, ciji je cilj bio budjenje misionraskog duha medju pravoslavnim Grcima. Anastasije je 1964. godine postao svestenik i uputio se u Istocnu Afriku. 1972. godine je postao episkop i posle 8 godina se vratio u Afriku, gde je nastavio misionarski rad. 1982. godine je uz njegovo aktivno ucesce otvorena pravoslavna seminarija u glavnom gradu Kenije.

Moć reklame..
Siktivkar je posetila “poznata prorocica i gatara Stela�?. Ovako je vecina republickih novina objavila vest o svima poznatoj mladoj zeni. Nametljiva reklama o “cudotvornoj isceliteljki�? se neprekidno “vrtela�? na republickoj televiziji.

Samo na visim stepenima satanizma covek moze da vidi i neposredno da opsti sa satanom. To su satanisti 6-og stepena, takozvani adepti: oni su sposobni da vide satanu, da opste sa njim, a takodje imaju i vlast nad nizim zlim duhovima. Treba primetiti, da se i na stepenu narkomanije zli dusi mogu javiti narkomanima ili u svom groznom obliku, ili u vidu “andjela svetlosti�?, izazivajuci u oba slucaja smucenje i strah, skoro do uzasa.

Svuda cujemo rec “mir�?, ali je to laz. To je gnusno licemerje. To je jedna od zivotinjskih grimasa savremenog civilizovanog sveta. Oko nas se vodi rat, koji se ne prekida, u kome nema primirja ni zavrsetka, kao ni pobednika ni pobedjenih, vec postoje samo krvnici i njihove zrtve. Taj rat je zahvatio ceo svet, ali narocito one zemlje koje se gorde svojom civilizovanoscu, kulturom i progresom. Taj rat je – nehuman, metodski genocid, kome nema presedana ili poredjenja u ljudskoj istoriji. To je rat roditelja protiv svoje dece.

Zemaljska Crkva ne moze biti podeljena, rascepkana ili izmenjena, jer je ona ujedninjena sa Crkvom Nebeskom. Raskolnici kazu: “Mi zelimo da sacuvamo cistotu vere�?. Ali raskolnik ne postuje Zakon Bozji, jer je jedinstvo Crkve – Zakon Bozji, dat na Sinaju i u Sionu. Nacelo i centar tog Jedinstva u Starom Zavetu je bio Jerusalimski hram, jedini u svetu hram Istinitog Boga.

Sveti Teofan Zatvornik je prevodeci Dobrotoljublje na ruski jezik preskocio iz njega “Rec monasima Indije” Svetog Jovana Karpatijskog. Pretpostavlja se da to nije uradio slucajno. Ta “Rec…” je upucena podviznicima koji obremenjeni iskusenjima padaju duhom, gledajuci dobrodeteljni i ocito srecan zivot mirjana i vec sumnjajuci u pravilnost izabranog monaskog puta, tezinu monaskog zivota, njegovu unutrasnju i spoljasnju neuredjenost, “muku, grizu savesti, nevolju, smucenje, ponizenost” (Rec monasima Indije, p.3), smatrajuci mirjane bogougodnijim.

-VO IMJA OCA I SINA I SVJATAGO DUHA-

Navršio sam bio punih 28 godina u duhovnom slepilu. Do tog vremena, na moju veliku sramotu, nisam imao nikakvih zrelih pojmova o Bogu i veri.

Godine 1914. svršio sam VIII razred gimnazije u Skoplju. Gotovo za sve vreme moga školovnja osećao sam veliki strah kad je se govorilo o smrti kod �?oveka, kad sam prolazio pored groblja i kad sam ulazio u crkvu.

Hteli bismo ovde da govorimo o putu koji je ukazao sam Spasitelj. Na pitanje zakonika šta treba �?initi da se nasledi život ve�?ni, On ga je zauzvrat upitao: „Šta je napisano u Zakonu? Kako �?itaš?“ On mu odvrati: „ Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim; i bližnjega svoga kao samoga sebe“.

(POGLAVLJA IZ KNJIGE “VI�?ENO I PROŽIVLJENO")

Kada sam bio rukopolozen za jeromonaha, jos sam slobodnije nego ranije nastavio svoj rad u zatvorima. Svoje pisanje pocinjem sa citinskom tamnicom. Posle svog rukopolozenja, postao sam svestenik u toj tamnici, koja je bila posljednja tacka na putu u progonstvo i robiju.

Osnovni smisao monaškog života najjasnije se može sagledati u svetlu krstovaskrsnog podviga podvigopložnika Hrista, koji u svome krajnjem smirenju krsne smrti pobeđuje samu smrt i vaskrsenjem otvara dveri besmrtnosti i netruležnosti palom coveku. Zato je pravoslavni monah, pre svega, ispovednik-mucenik, koji delatno, svojim podvižnickim životom svedoci do krvi blagovest pobede nad smrću.

Tako je odgovorio Spasitelj naš onima koji su tražili od Njega pomoći. I vera u Njegovu moć pomogla je svakome koji se obratio za pomoć. I danas pomaže svakome ako �?vrsto veruje u Hrista Spasitelja i u Njegovu pomoć.

Ovde hoću da ispri�?am jedan istinit događaj, koji se odigrao po želji i veri jednoga �?oveka i koji je potresao mnoga srca i uzbudio mnoge duše.