Status

Духовни разговор о. Гаврила преко Фацебоока са братом Ж.       A-   A+  

*** Помаже Бог. Благословите.

о. Гаврило - Бог благословио брате.

*** Како сте оче, јесте ли заузети? Вероватно јесте, јер сви би да питамо понешто..

о. Гаврило - Питај слободно сад, кад си ме добио.

*** Требало бих оче да се исповедим. Чуо сам да може и писмом. Не иде ми добро, јер не чиним добро.

о. Гаврило -Исповест не може преко писма. Треба да идеш свештенику у твоју парохију на исповест. Идеш ли редовно у цркву недељом и празницима?

*** Ништа од тога не радим, а желим да променим то. Неки страх ме прати одавно, страх од људи, страх од запослења. Не могу изолован бити ипак.

о. Гаврило - Јеси ли крштен?

*** Крштен сам. Питам се, ето има ли неке наде. Чуо сам за Вас да сте оштри, али праведни.

о. Гаврило -Нисам баш строг како ти је пренето. Колико је теби година?

*** Имам 30 година. Знам да нисте превише строги, него управо толико колико је потребно. Од ране младости бојим се људи, чак толико да нисам смео да изађем на улицу. И сад ме то прати, али хвала Богу мање, мада још узимам мале дозе лека.

о. Гаврило - Како живиш у затвореном простору? Како ти је тај страх дошао, како и због чега?

*** Излазим ја и вани, али некако ми се не да да упознајем нове људе. Држим се неког круга кога сам добро упознао. Све ново ме плаши, а страх сам имао још као дете. Када сам био у основној школи био сам стидљив и црвенео сам се кад би ме неко нешто упитао, а за време наставе када бих нешто знао, нисам смео од стида да се јавим да то кажем. Онда сам напустио школу. Био сам иначе одличан ђак. Нико није разумео поремећај који се зове социјална фобија.

о. Гаврило - А како си у школу ишао када си од детињства имао тај страх?

*** Нешто сам Вам написао како касније напуштам школу. Сада бих волео да напишем још нешто, али страх ме је и стидим се. Све то кочи некада мање, некада више.

о. Гаврило -Пиши и упиши слободно.

*** Погрешио сам у писању. Хтедох рећи да сам хтео да нешто УПИШЕМ, неки факултет, а не да НАПИШЕМ. Мислим да сте ме разумели. Имам сина. Било ме је срамота и да шетам са њим. Све што радим, а неко посматра, мене збуњује и тад што знам, ја одједном више не знам.

о. Гаврило -Живиш ли у селу или у граду?

*** У једном граду у Банату.

о. Гаврило -Крени мало у цркву више.

*** Хоћу оче. Размишљао сам о томе.

о. Гаврило -Твој страх је духовне природе и може да се одстрани.

*** Надам се оче. Пуно сам грешио и грешим и толико у помислима се борим, јер ми дође помисао где се вређа Пресвета Богородица и Дух Свети тј. све оно што знам да је Пресвето. Борим се са тим и сматрам да је та појава последица греха. Хвала Вам на посвећеном времену.Сада ми је ипак лакше, када знам да се тај страх може уклонити. Имао сам у плану доћи код Вас у Манастир Лепавину, ако Бог да.

о. Гаврило -Добро. Кад се будеш решио да дођеш, ти дођи.

*** У реду, оче Гаврило. Хвала још једном. Пуно је оних, који чекају на одговор од Вас, па да Вас не задржавам. Сетите ме се у молитви оче. Благословите.

о. Гаврило -Бог благословио брате. Амин.




9. фебруар 2010. год.
Број посјета од 23. Априла 2009. године