Status

Духовни разговор о. Гаврила преко Фацебоок са - сестром С.Д.      A-   A+  

- Помаже Бог, оче Гаврило!

о. Гаврило -
Бог благословио.

- Хвала вам много што сте ме прихватили за пријатеља. Како сте Ви?Како Ваше здравље?

о. Гаврило -
Мислите ли на број пријатеља или на духовни контакт?

- Мислила сам на духовни контакт. Планирам да дођем за Ваведење код вас, ако Бог да, да се причестим, али знам да се раније морам исповједити код свог свештеника, да вама не правимо гужву.

о. Гаврило -
Хвала Богу, добро сам, онолико колико ми треба да будем добро што се тиче здравља. Не ваља да смо потпуно здрави, јер ако бисмо били сасвим здрави, онда не бисмо били нормални.

- Искрено да казем, у праву сте. Ништа није савршено, па ни здравље,само је Бог савршен!

о. Гаврило - Ако је човек сасвим здрав, онда није ни нормалан...

- Слажем се са Вашом констатацијом - здрав човјек прибјегава многим страстима.

о. Гаврило - Болест нам се даје да бисмо мање грешили.

- Али треба се знати борити с болешћу и прихватити је.

о. Гаврило - Они који су сасвим здрави забораве на Бога и све што је свето.

- Да, и немају топлину, него дрчност и грубост, и стално зује тамо-вамо, немају смирења.

о. Гаврило - Онда им је тесна васиона...

- Нигдје да се скрасе.

о. Гаврило - ... и не разуме туђе муке и невоље.

- Да, сит гладног не разумије, а тако и у осталим животним проблемима.

о. Гаврило - А кад њих нешто тресне, онда им је цео свет крив што су се нашли у невољама, јер нису спремни да их прихвате кад на њих наиђу, мислећи да су они мимо осталог света на овој планети.

- Оче Гаврило, ја бих жељела да вас питам нешто за моју душу. Топла сам и емотивна особа и волим помагати другим људима и искрена сам, али некако ми се то разбије од главу. Некако увијек знам рјешење за друге, али за себе ми слабије иде. Доста сам неодлучна особа по питању себе.

о. Гаврило - Будите опрезни с емоцијама, јер оне понекад буду ризичне, може се и у грех пасти, а онда се тешко подићи од неког јаког ударца. Кад се рана отвори, тешко се да излечити. Из емоције неко некоме позајми нешто, а тај није кадар на време то да врати, па од пријатељства настаје непријатељство.

- Да, дефинитивно то сам ја. Морам мало да ојачам, тј, да се мало мијењам, али с обзиром да сам радила са дјецом и тинејджерима, а волим свој посао, некако сам се сва била предала њима. Но имала сам повратну информацију од њих, па ми је то давало још више снаге да наставим тим путем, тј, сву сам своју енергију усмјеравала тамо и тако сам запоставила свој живот. Иначе у љубави немам неког искуства, нисам вољела мушкарца до сада никако, имала јесам веза, али никако да нађем сродну душу.

о. Гаврило - Из емоције се и бракови склапају, али љубав полако ишчезава, и кад наиђу невоље и потешкоће долази до развода. Цела породица се разиђе, свако на своју страну, што су данас чести случајеви.

- Да, у праву сте , имам случај у породици такав, рођена сестра моја је управо такав случај који сте ви описали. Ја сматрам да се двоје младих не нађу на истој духовној разини и да ту настаје велики проблем, мада сви данас потенцирају материјално.

о. Гаврило - Мислите исту емотивну душу као што и ви имате? Вероватно ће наићи и та сродна душа, ако године нису прошле границе за нормалан брак.

- Материјално јесте неопходно за егзистенцију, али није све у томе. Или сви хоће да буду доминантни. Ја имам 29 година, мало јесте незгодно, теже је пронаћи сродну душу, у млађим данима то много лакше иде, али мене је лично омео факултет, нисам могла да спојим једно и друго.

о. Гаврило - За материјално некако, али свак хоће да буде доминатан и да буде уважен, да се подигне изнад других.

- Искрено, имам страха и од сестриног случаја, мада је то њена судбина, а не моја. Да, дефинитивно су настале олимпијске игре међу људима и борба за доминацију.

о. Гаврило - Сваки човек је за себе индивидуа да скроји свој живот, свако има свој укус живљења.

- Да, тако је, али ја сам некад тотално збркана, да не знам куд. Сада сам тренутно без посла, али ако Бог да можда га и добијем. Највише ме уствари мучи што имам панични поремећај и пијем антидепресиве и бојим се да ме мушкарац неће разумјети у тој проблематици. Можда зато и бјежим од љубави. Поремећај је настао током студирања, па сам оставила седативе...

о. Гаврило - Као уметник кад наслика слику, наслика је онако какво је његово унутрашње стање душе, он то стање пребаци на платно. Ако му лепа и чиста душа, таква ће му бити и слика на платну, и тако ће сродне душе као што је уметникова осетити лепоту што је на слици.

- .. И опет сам почела да пијем због јаког ударца којег сте ви поменули, управо због превеликих емоција, па сам смањивала дозу и тако борим се са тим четири године. Сад тренутно је мало лошије стање, али ја желим да оставим таблете и кренем даље у живот.

о. Гаврило - Седативи су само привремени јер организам постаје имун на седативе и они више не делују. Паничност је духовна болест, она се лечи и излечи молитвом, постом, исповешћу и честим причешћивањем, редовним одлажењем у цркву...

- Само да напоменем, у Лепавину сам долазила и када сам се осјећала психички и духовно јако добро, да не стекнете утисак да се обраћам само када требам помоћ.

о. Гаврило - Да завршимо за данас овај духовни разговор, па ћемо други пут да наставимо. Бог благословио. Амин.

- Оче, драго ми је да смо поразговарали. Схватила сам ваше поруке, настојаћу их се придрзавати! Вама желим угодан и пријатан дан. Хвала!


29 новембар 2009 год.



Број посјета од 23. Априла 2009. године