Status

Духовни разговор о.Гаврила преко Фацебоок са - сестра Ж.А.      A-   A+  

*** Помаже Бог оче Гаврило! Благословите.

о. Гаврило - Бог благословио сестро Ж.

*** Веома ми је драго да сте ми се јавили. Оче, помоћ ми је више него потребна. Не умем сама да се изборим.

о. Гаврило - С ким се бориш и на којој борбеној линији? Ево линк и мало јутарње свежине: http://www.youtube.com/

*** Са самом собом се борим. Уплашила сам се од своје помисли пре 5 година и то ме не напушта. Вероватно се умешао нечастиви, а моје молитве су недовољне.

о. Гаврило - Какве су то мисли и са које стране су долазиле? Само се ти моли без капитулације. Молитва, пост, исповест и често причешћивање ће помоћи. Видећеш како ће он полако спаковати своје оружје, па ће се повући у своју базу док не буде добио од војне команде задатак да оде на други фронт код оних који су се духовно успавали, па да мало њих раздрма и пробуди из учмалости.

*** Док сам успављивала своје двоје деце, јавила ми се помисао да им се нешто не деси, па онда не дај Боже да им ја шта учиним и ту сам се пресекла. Иначе идем у цркву, колико прилике дозвољавају. Имам свога свештеника парохијског код кога се исповедам. Он све ово зна и каже исто или слично отприлике као и Ви, али опет мене те помисли толико обузму да ја не могу да их се ослободим. Молим се колико то умем.
Понекад је молитва са сузама (и сада плачем), а понекад као да сам камен. Просто не могу да верујем и молим се драгом Богу да ми се поврати љубав према мојој деци, јер ми је тај страх разорио срце.

о. Гаврило - Човек, коме иде све добро, понекад заборавља да се захваљује Богу за сва добра, која му је дао и онда му се допусти мало искушење управо толико, колико он може да носи да би се пробудио из сна заборава за добра која му је Бог дао. Искушењима се не треба предати, већ бити чвршћи и јачи да би се она савладала.

*** Потпуно сте у праву. То сам и сама закључила. Гордост је лепљива за нас нејаке.

о. Гаврило - Насупрот гордости, треба се наоуружати смирењем.

*** Треба, драги оче. Непосредно пре него што ми се ово десило, ја сам била у неком таквом стању као да летим од среће, просто не могу то да опишем.

о. Гаврило - Понекад су и искушења лековита да не би човек пао у високоумље и да за себе мисли да је он нешто виши од других људи и још ако је постигао виши положај да другима влада као што рецимо мисле поједини политичари, или неки који мисле за себе да су бесмртни на овој земљи пролазној.

*** То је жива истина. Ја сам код себе осетила такву врсту гордости, али покушавам да је одбацим. Сад, када ми није добро, то ми не пада напамет. Без невоље, нема богомоље. Увек сам видела туђе грешке, а своје прескакала. Још да Вам кажем нешто, што ме тишти. Имам болесног брата, који се разболео као дечак још када је имао две и по године. Имао је дечије фрасове и то га је ментално уништило. Сада је смештен у један дом за ментално ометене у развоју. Много га волим и све сам то тешко преживела, поготово његово смештање у дом, али другачије се није могло. Мајка је већ стара и не може да се брине о њему, а сестра и ја смо далеко са својим породицама. Молим Вас оче, помените нас у молитви. Опростите ми , што причам неповезано, јер сам узбуђена што са Вама комуницирам и што знам да је велика светиња у Вашем манастиру.

о. Гаврило - Доста смо разговарали. Добро је увек помало причати да би могло после да се све то запамти и да се размишља о ономе о чему се разговара. Сад ћемо да приведемо крају овај наш данашњи духовни разговор.

*** Хвала, драги оче Гаврило. Желим Вам свако добро и Бог да Вас чува.

о. Гаврило - Бог благословио. Амин.




11. новембар 2009. год.
Број посјета од 23. Априла 2009. године