о. Александар - Помаже Бог оче мој драги! Радост ми је видети Вас. Овде свештеник Александар из Перлеза са друге стране овог сокоћала.

о. Гаврило - Бог помогао оче Александре.

о. Александар - Како сте оче у ово јутро?

о. Гаврило - Ко рано рани, две среће граби, како каже наш народ. Хвала Богу, добро сам.

о. Александар - Да, и данашња омладина каже: "Ко рано рани, читав дан зева." Читам Вашу књигу и много ми прија, морам признати да ме и насмеје у појединим моментима.

о. Гаврило - Да, има нечег духовитог у тим разговорима да се мало човек и разведри и да му се разбије чамотиња у том смутном свету.

о. Александар - Дух - духовито, опростите, можда грешим, али ја то тако повезујем. Мислим на Светог Духа.

о. Гаврило - А, и они неки други су духовити, само да би мало дуже спавали, али они оду на спавање негде око 4 сата ујутру.

о. Александар - Тако је оче. Сналажљиви су.

о. Гаврило - Имају и они свеноћно бдење, али на пропаст душе и нарушавају своје младалачко здравље по кафићима и дискотекама.

о. Александар - Истина је то. Мишљења сам да они и немају другу понуду. Црква због родитеља који нису стварали ни потребу, а самим тим ни навику да се живи верски, нити су схватали значај верског живота, далеко је од њих. Сами кажу да је СМОР ићи у цркву. Опростите оче, ја волим да разговарам с Вама, али не желим да Вас задржавам и одвлачим од вашег задатка мисионарског, па ако вас реметим, молим Вас да ми то кажете.

о. Гаврило - Кад дође до болести, онда би све дали да буду здрави, али тиква кад почне да се квари и трули, нема јој повратка. У народу се каже, ко не размишља и не расуђује здраво, морало му је тако бити, јер му је глава била празна као празна тиква. Не размишљају шта би се могло догодити на крају. Кроз земаљске сласти, убразавају крај овог земаљског живота.

о. Александар - У манастиру Лепавини нам је било лепо и испуњавајуће и опет желимо да дођемо. Народ ме пита када ћемо опет ићи, само што ја не могу да покренем ове довољан број ових мојих парохијана, па сам се са њих неколико удружио са Зрењанинцима и тако успео да дођем. Чак су ми и браћа свештеници и пут опростили да не платим.

о. Гаврило - Пут за Царство Небеско је узак и тесан и ко га савлада, стићиће до Господа и биће међу свима светима у блаженом рају вечноме.

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=4252

о. Александар - Трудим се да тај пут пратим. Најтеже ми је одабрати да ли је то тај пут. Останем сам онда, и некако ме сви одбаце, па се ја питам да ли је то добро. Сви ми кажу да не треба себе дати толико народу, јер то није добро. Шта Ви кажете на то? Да ли то треба дозирати, или како народ долази, разговарати са њима, исповедати, саветовати и плакати и разговарати са народом и радовати се са народом?

о. Гаврило - Оче, сваки пастир зна шта је потребно дати својим овцама из свог стада и чиме их треба нахранити и колико им треба дати. Тешко оном пастиру, ако би ишао код суседа да пита чиме треба нахранити овце из свог стада. Сигрно је да би убрзо постале метиљаве и брзо би угинуле. Тако је и са духовним пастиром и његовим словесним овцама, које су му додељене од Цркве да се оњима духовно брине.

о. Александар - Хвала оче! И даље ћу онда тако. Док сам чекао одговор, прочитао сам текст на линку који сте ми послали. Предивно је то, оче имате дивну духовну децу, синове. На понос су Вам , а имали су о чему и да причају. Заиста је то предивна књига.

о. Гаврило - Код Руса има иначе лепих и поучних примера о пастирима и својевољном словесном паством.

о. Александар - Ех, ти наши предивни Руси, имају примера о много чему у животу. Хвала Вам на поукама оче и нека је од Господа свако добро. Идем сада на задатке, парохија зове, а и породица има својих потреба, па ме чекају. Хвала још једном и до наредног сусрета у овом великом глобалном селу.

о. Гаврило - Хвала и Вама на овом јутарњем духовном разговору. Срећан и благословен данашњи дан од Госпда жели Вам. АМИН.

о. Александар - Амин оче Гаврило!


отац Александар, 06.новембар 2009