o. Gavrilo - Bog blagoslovio brate Petre.

*** Hvala oče moj mili.

o. Gavrilo - Kako si brate i šta ima novo kod tebe? Revnuješ li?

*** Iskreno oče,  došlo je vrijeme odrastanja nekog. Sve je to čudno, ali ponovo sve je  teško kada čovjek radi u svijetu. Od kada sam bio u manastiru Lepavini jedino što baš kao lijepo mogu izdvojiti je odlazak u manastir Dajbabe kod Podgorice. To je bilo duhovno lijepo. Tu sam imao sreće da čitam akatist ispred kivota Sv. Simeona. Bilo je to  sa dosta iskušenja i pomisli, i misaone rasijanosti. Međutim kada sam završio sa čitanjem akatista Presvetj Bogorodici, obuzela me je takva radost i tolika snaga i duhovna volja.

o. Gavrilo - Akatist možeš da čitaš svakodnevno i na svakom mestu i ne moraš doći u Lepavinu i ići u Dajbabe da bio nadahnut za molitvu.

*** Zaista je tako, oče moj. Lijen sam malo za svakodnevne molitve.

o. Gavrilo - Šta ćeš, ako te smrt zatekne u lenjosti i budeš nespreman za večnost?

***  Tada će  ostati očigledno samo očajanje kao što ostane kod svih koji su prodali Carstvo Nebesno za večeru ovoga svijeta. Vjerujem oče da neće biti tako. Ponavljam opet da sam imao sreću da Vas upoznam i Vi ste me spojili sa mnogim monasima koji kao da strogo gledaju da li ću se udaljiti ili ne. Nikada ne mogu zaboraviti šta je pravi put niti riječi : “Stojte kao stijene u srcu mom.”

o. Gavrilo - …kako možeš da veruješ u to da bi mogao znati kad će ti biti zadnji čas, jer to samo mogu pojedini Božiji ugodnici,…  a oni koji provode život u lenjosti i u grešnosti to ne mogu.

*** Oče. Uistinu radim na tome da ne živim u grijehu. Trudim se, ali znam da uvijek može više i bolje.

o. Gavrilo - deš li redovno na Svetu  Liturgiju u manastir Savinu, ili nedeljom prespavaš vreme bogosluženja.

*** Nisam oče redovan. Sve znam da treba biti redovan, ali nekako kad god idem, ne osjećam se lijepo i kao da sam sam. Eto,  moj brat rođeni, mlađi brat koga sam učio o vjeri i koji se okrenuo Hristu sad je meni za primjer, jer on je redovan.

o. Gavrilo -  Kako ide umna molitva "isihija"?

*** Vazda sam bio daleko od umne molitve, i molim se samo usnama, ali i to pada u vodu.

o. Gavrilo -  Koji je problem? Verovatno je  da ti misli lutaju svuda, samo u molitvi ne prebivaju.

*** Problem sam prvo ja,  jer sam slab,  a onda valjda život i okolnosti u kojima se nalazim.

o. Gavrilo - Lutaju misli na pučini u morskim valovima ovog prolaznog sveta koji nudi sva "blaga". Radiš li još stari posao, ili si promenio firmu i šefa?

*** Promijenio sam posao,  ali eto nije krenulo. Baš nemamo  nešto posla.

o. Gavrilo - A kakvo je rukovodstvo u novoj firmi? Jesi li zadovoljan, ili  si i tamo našao neku manu? Da nisi namerio da ideš dalje u neku drugu bolju firmu? Koliko te poznajem, kod  tebe je samo konstantno da menjaš duhovnike i firme podjednako.

*** Bolje je u ovoj firmi, a u onoj je bilo užasno. Nije  se  poštovao čovjek i njegovo vrijeme koje daje za nju. Nije se poštovao život. Ja nijesam mijenjao duhovnike, već samo ispovjednike oče. Ne znam zašto je tako, ali eto.

o. Gavrilo - Zato je to što ni ti bolji nisu po tvojoj volji,  a naučio si malo da menjaš da bi ti sam izvršio revizije onih koji ispovedaju.

*** Oče, ako je tako, kako to da promijenim. Čini mi se da upućujem mnoge ljude, pa ih okrenem vjeri, a sam imam problem. To od nečeg dolazi.

o. Gavrilo - Dolazi od toga da nisi smiren i ponizan, a naravno da imaš pravo da rasuđuješ kome ćeš da dušu poveriš, jer svaka se voćka po plodovima poznaje i na kojoj joj je dubini koren zasađen i obrađen.

*** Vjerujem da ću to ispraviti oče Gavrilo. Trudim se zaista.

o. Gavrilo -  Brate obradi tvoj duhovni koren molitvom i postom da bi doneo bogat plod i da bi drugi to okusili. Bog blagoslovio. Amin.

*** Blagodarim. Amin.