*** Blagoslovite oče. Sakupio sam misli za duhovni razgovor.
 
o. Gavrilo - Bog blagoslovio. Onda krenenimo.
 
*** Hristos nam je rekao: "U čemu Vas zateknem u tome ću i suditi". Ponekad me je strah zbog moguće odluke Gospoda da prekine moj život danas da stradam na cesti, nešto mi padne na glavu, neki manijak me ubije. Zatekao bi me onakvog kakav jesam, griješnog čovjeka.
Čovjek treba svaki dan živjeti kao da je posljednji, sa molitvom ka Bogu i po Božijim zapovijestim, a to je  teško.
 
o. Gavrilo - Potrebno je da čovek uvek bude pripravan za večnost, jer ne znamo kad će kucnuti zadnji čas kako što kažu Sv.Oci: "Radite kao da ćete živeti sto godina,  a za smrt budite spremni kao da ćete sutra umreti."

*** Ja se bojim nagle smrti. Često čujemo kako znaju poginuti ljudi od bombe ili kad vlak ode sa tračnica, ili kad avion padne. Bojim se umrijeti naglo bez pokajanja i molitve za ishod duše. Čitao sam oca Serafima Rouza. On piše  o tome kako dugo i lijepo umiru podvižnici i da imaju mnogo vremena da se pripreme.
 
o. Gavrilo - Nije to slučaj samo sa podvižnicima,  već svaki koji je kršten i koji je krštenjem primio blagodat Duha Svetog i živio životom blagočestivim, tako umire.
 
*** Nikako da dobijem što mnogi starci nazivaju "smertnaja pamjat" -konstantno saznanje o smrti.Cijeli dan se ne sjećam smrti, i tek ponekad shvatim  kako sam malen pred Gospodom.

o. Gavrilo - Čovek rodio se i živi za večnost, a ne za sadašnjost, jer sadašnjost je kratka. Duhovni čovek je za večnost beskrajnu vo vijeki vijekov, za vječnost kojoj nema kraja. Čovek  se ne bi  trebao vezivati ni za šta  zemaljsko i prolazno.
 
*** Da, oče. Još kad čitam žitija sveštenomučenika, uvijek se zapanjim njihovom duhu i snazi, jer se nisu bojali nikakvih muka i trpjeli su snažne bolove za Ime Hristovo. Kako dobiti tu hrabrost i ne uplašiti se muka?
 
o. Gavrilo - Za mučeništvo  se isto  treba pripremiti, jer svima nije dato da prime venac mučeništva radi Gospoda.
 
*** Imam  dojam da je taj venac jedan od najljepših puteva ka Gospodu, ali da je za najvjernije i one koji su svim srcem i dušom kod Hrista.
 
o. Gavrilo - Kad je na Sv.Gori bilo gonjenje monaha radi vere pravoslavne, a dogodilo se to u manastiru  Zografu kad su se neprijatelji približili blizu manastira,  da su se neki monasi trebali po zemaljskoj nuždi odreći pravoslavne vere. Onda se Presveta Bogoridica javila  jednom podvižniku koji se podvizavao u isposnici manastira i dok je monah podvižnik čitao akatist  Presveta Bogorodica svojim javljanjem prekinula je podvižnika i rekla mu je je da ide  u manastir da javi monasima da neprijatelji idu da nateraju monahe da se odreknu pravoslavlja, i još to da onaj ko se ne bude odrekao, da će biti mučeni i još da kaže bratiji da ko bude pripravan da će podneti mučeništvo te neka ostanu u manastiru, a oni koji neće moći da to izdrže da se sklone iz manastira u udaljena mesta u šumi da se ne dogodi to da za vreme mučenja zbog slabosti ne izdrže mučeništvo i odreknu se Gospoda i vere pravoslavne....

*** Hvala Vam na ovom iscrpnom odgovoru. Da li su monasi koji su pobjegli kasnije plakali i žalili  što nisu imali hrabrosti i snage za mučeništvo?
 
o. Gavrilo - O tome više ćeš saznati kad budeš išao na Svetu Goru od zogafskih monaha , o tim stradnjima u  vreme mučeništva. Tada nije bilo stradanje samo u manastiru Zograf nego i šire na Sv.Gori.
 
*** Kad iskreno gledam, čini mi se da je najljepši (i najteži) put do Gospoda - put monaha. Kako čovjek slabičak da se u svijetu spasi? U manastiru imamo starce, imamo stariju braću koja  pomažu da se ne upadne u zamku neprijatelja, a u svijetu neprijatelj odasvud skače.
 
o. Gavrilo - To je tačno da se lakše spasti u manastiru, ali veća su i iskušenja. Treba biti jak u molitvi i ispunjavati date monaške zavete. Mnogo je zvanih, ali malo izabranih, jer đavo ne spava niti jede.On je uvek  budan i svuda postavlja svoje mreže da ulovi najslabijeg monaha u svoju mrežu. Za monahe su zaduženi "specijalci" tj. oni najuvežbanji demoni. Oni se najlakše pobeđuju poslušnošću starcu. Poslušnost je iznad posta i molitve u manastiru. Polako da privodimo kraju ovaj naš duhovni razgovor do sledećeg nastavka.
 
***  Hvala Vam na iscrpnim komentarima.
 
o. Gavrilo - Bog blagoslovio i laku noć. AMIN.



23. decembar 2009. god.