У српској историји период од последњих деценија XIX и почетак XX века важан је због формирања државе по узору на западноевропске земље. Проучавње традиционалне културе једног народа обухвата и промене настале у градским срединама. Поред обнове градова, поменути период историјског развоја карактерише и настанак новог друштвеног слоја, младе српске буржоазије. Образовање у западноевропским центрима резултирало је ослобађањем од орјенталног начина живота и примањем утицаја са запада. Промене су се дешавале постепено и неко време су поменути утицаји егзистирали истовремено. Резултат промена у градским срединама је настанак посебне српске грађанске културе. Промене се дешавају у архитектури, организацији и опремању стамбеног простора, одевању, украшавању тела и одеће..Као и у осталим градовима Србије, мења се и начин живота у Краљеву. Краљевчани бољег имовног стања полако подлежу утицајима Европе. Жене, уз одећу са источњачким карактеристикама, упоредо носе и делове Европског костима. На почетку су то били пратећи детаљи, а потом је и цела одећа и накит под утицајем европске моде, Променама једино нису подлегли или нестали, до тридесетих година XX века, либаде и тепелук, основно обележје српске женске гађанске ношње. Стална поставка етнолошког одељења Музеја у Краљеву, сликовити је приказ постепеног прихватања утицаја са запада у градовима Србије, па и у Краљеву.

 

 

У Србији, у XIX и почетком XX века, одвијале су се крупне промене у политичкој, друштвено- економској, националној и културној сфери. Дешавали су се процеси модернизације, индустријализације и урбанизације, а на културном плану долази до прожимања међу затеченим, српско-патријархалним, левантинским, и новоприхваћеним и све више доминирајућим, европским, културним обрасцима. Процеси акултурације, у Србији карактеристични су за цео 19. век, посебно за његову другу половину.У време када је предходни поредак ствари битно нарушен, нови ред још увек није у потпуности остварен.. Промене се дешавају,али су још увек су присутне противуречности међу постојећим и новоприхваћеним елементима културе. Тежи се изградњи националне културе,али и прихватању савременог европског модела и његовом прилагођавању својим потребама. Циљ је био јасан,али је његово остваривање текло споро. У периоду суживота различитих културних образаца, преиспитују се и стари и нови системи вредности, мишљења и понашања и у исто време предано се трага за подесним облицима изражавања нових потреба, циљева и жеља друштва. Мења се друштвено-економска структура, политичко уређење, идеологија, распада се патријархални и ствара нови капиталистички поредак, нове, напредне идеје у организацији друштва супротстављене су наспрам старих, конзервативних убеђења. Формира се држава по узору на западнoевропске земље. Поред обнове градова, ову фазу историјског развоја карактерише и настанак новог друштвеног слоја. Образовани и имућни људи постепено се ослобађају оријенталног начина живота и примају утицаје запада. Ствара се посебна, српска, грађанска култура.

 

 

На Сталној поставци је из целине богатог етнолошког материјала издвојено неколико значајних тема које се односе на развој Краљева као вароши. Изложба приказује део културне баштине тог времена и увод је у даље проучавање и презентацију грађанске културе старог Краљева. Концепција поставке условљена је самим материјалом. Садржај је заснован на предметима који се односе на становање, друштвени живот и одевање. Изложени материјал сакупљан је и обрађиван у одељењу од самог оснивања Музеја. За више од пола века постојања Музеја, приликом прикупљања материјала уочена је неравномерна заступљеност предмета, како по функцији, типологији и врсти материјала, тако и по културној и уметничкој вредности. За сада, то онемогућава целовитије сагледавање друштвене и културолошке слике Краљева у поменутом периоду. Стога су предмети изложени према времену настанка и намени. На изложби је акценат стављен на женску градску одећу, како у типолошком и стилском погледу, тако и на њену раскош и неоспорну естетску и уметничку вредност. Одећа, сеоска или градска, кључ је за откривање етничких и културолошких посебности, прохујалих епоха, различитих утицаја и међусобних прожимања.

 

Иако су још увек присутни елементи оријенталне културе, архитектура и организација стамбеног простора мења се прихватањем европских стилских узора. Економско стање и друштвени положај условљавају новине у опремању куће. Беч и Будим узор су за начин и стил живота. Извесни утицаји потичу из Париза, такозваног француског престижа. Новонастале занатлије, трговци, досељеници различитих занимања, доносе начин живота који мења културу становања домаћег, затеченог становништва. Разноликост просторија по функцији појачана је при градњи кућа богатих породица. Осим кухиње и трпезарије, издвојена је гостинска и радна соба, салон, кабинет са библиотеком, дечја соба, купатило, соба за послугу.

Намештај, мешавина постојећих стилова, увоз из западноевропских центара или израђен у домаћим радионицама, зависи од економског стања породице. Нов начин живота намеће и нове навике везане за употребу покућства. Фини и скупоцени предмети захтевају употребу застакљених ормара.
 

За новине у спремању и послуживању јела и пића, постало је неопходно разноврсно посуђе и прибор фине стране или домаће фабричке израде. На изложби је приказан скроман део ове културне заоставштине. Захваљујући сачуваним комадима намештаја и деловима покућства и посуђа, посетиоци могу видети како је некад изгледао салон, просторија у којој су најчешће примане посете, и радна соба, имућнијих породица у Краљеву у поменутом периоду.

 

Економски, политички и цивилизацијски ниво становништва одражава се и на културу одевања. Изглед одеће, начин ношења, заступљеност одређених боја, указују на морална и верска схватања друштва, на полну, старосну и брачну диференцијацију, на друштвени статус оног ко је носи. О овом важном делу материјалне културе говоре многи путописи, архивска грађа, ликовни извори, фотографије. Доступни подаци углавном се односе на одевање у свечаним приликама. Свакодневна одећа је израђивана од једноставнијих тканина и са мање украса или је ношена већ похабана или одећа која није више модерна. Одећа, верски и економски разноликог становништва, је шаролика. Досељеници сеоског порекла још увек носе живописну одећу свог краја. Европеизација одевања грађанског становништва одвијала се постепено. Богати Срби још увек се облаче под утицајем Орјента. Џубе- женска, дугачка горња одећа, без рукава и копчања, долама- женска горња одећа са расеченим- чепкен рукавима и без копчања, димије, свилени појас- траболос, кецеља- бошча, богато украшена златовезом, кошуља од тзв.призренске свиле украшена златним и сребрним нитима,а на ногама нанауле или папуче, богато украшене, дуго су делови одеће коју је носило богато грађанство. Иако нису више модерни, део су традиције и престижа, а израђивали су их занатлије – терзије. Етнолошка збирка Музеја у Краљеву имала је срећу да у њеном фонду буду сачувани и делове женске градске ношње и пратећи детаљи из последњих деценија XIX века настали под утицајем орјенталног начина одевања. Документација о пореклу и начину набавке овог материјала је непотпуна. На основу писаних и ликовних извора, фотографија и литературе о одевању у Србији у поменутом периоду, предмети су обрађени, а њихова културна, етнолошка и естетска вредност допринела је да буду изложени.

Европска мода и орјентални начин одевања неко време егзистирају истовремено што је у складу са историјским приликама. Одевање се може пратити по фазама свог развоја и преображавања. Средину XIX века карактерише формирање српске женске грађанске ношње коју прихвата и имућно сеоско становништво, али га прилагођава својим потребама и друштвено – економском статусу.

 

Основу женске одеће тада чине кошуља, дуга хаљина – фистан, свилени појас бајадер, либаде- женски горњи хаљетак, бунда- преузета са запада,а кројних одлика под утицајем истока , фес. Тепелук је посебна врста украса коју су на фесу носиле богате женe. Бисерни тепелук сматра се аутохтоним делом српског грађанског накита. Бареш је трака од сомота или марама од свиле упредена и обавијена око феса са накитом. Свилена марама преклопљена на грудима ношена је испод либада. Крајем XIX века фистан – хаљину, замењују сукња и блуза. Понегде се још носе бајадер, бареш и свилена марама на грудима коју касније замењују чипка, свилена марама са штампаним мотивима и ресама или шал. До тридесетих година XX века опстају либаде и тепелук као прерпознатљиви елементи националног костима. Либаде скромније израде и изгледа саставни је део и свечане сеоске одеће удатих и старијих жена. Сукња и блуза замениле су фистан. Шивене су од броката или сличне свилене тканине. Европске одлике ових одевних предмета ослобађају жену ношења многобројних подсукњи. Блузе су са високим оковратницима и украшене су везом и чипком, а рукави су богато набрани. Уз њих је ношено либаде, шалови од кашмира, свиле или чипке , углавном машинске израде. У то време, у моду улазе раличити огртачи, пелерине, муфови, шешири, подвезице, лепезе, ташнице итд. Чарапе су најпре ручно, а затим машински плетене. Обућу чине папуче, ципеле и чизме. Тек од првих деценија XX века може се музеолошки пратити женско рубље и разни пратећи детаљи – марамице, рукавице, сунцобрани итд. Када је европска мода крајем XIX века прихваћена у мушком одевању то је учињено у потпуности. Модни утицаји пристижу из Беча, Будима, Париза. Одевање деце је по угледу на одрасле, али много једноставније. Одећа која је обележила крај XIX и прве деценије XX века, такозвана српска женска грађанска ношња, најзаступљенија је у Етнолошкој збирци Народног музеја у Краљеву.

 

Одговарајући накит прати одевање. Израда и употреба накита у Србији је богата. Појављује се у великом броју и у разноврсним облицима, како у граду, тако и на селу. Нарочито долази до изражаја на одећи за свечане прилике. Својом лепотом истиче статус, имовно стање и елеганцију жена,а снагу, моћ и економски и друштвени положај мушкараца. Накит је специфичан вид традиционалне културе и углавном се израђује у професионалним радионицама мајстора, кујунџија. Мајстори настоје да својом вештином створе хармонију између традиције и жеља онога коме је накит намењен. Накит је израђиван углавном од метала- злато, сребро, месинг, бакар, бронза, у свим техникама које се на металу примењују. Зоне женског украшавања су глава, врат, груди, руке и појас. Невестински накит је комплетнији и богатији, јер му се поред обележавања важних промена у животу жене придаје и значајна заштитна улога у новонасталој заједници, посебно због будућег порода. Посебно занатско умеће изражено је на копчама за појас, пафтама. Најчешће су израђиване од сребра,бакра или месинга. У Збирци је сачуван и знатан број столоватог прстења, које има заједничке техничко- конструктивне одлике,а разлике су само у погледу савршенства израде и украса који се налазе на глави прстена, његовм ободу или на карици.
 

Наруквице припадају типу гривни са плочицама. Урађене су од низа четвртастих плочица међусобно покретно спојених, а затварају се на шарнип или копчом. Омиљен и врло раскошан накит жена и мушкараца је ћустек, ланац који се завршава амајлијом или сатом смештеним у јако лепо украшену кутију за сат. Ћустек је израђиван од позлате или сребра, техником филиграна и гранулације или пак ливењем. С обзиром на врло оскудан накит који су мушкарци носили, поред ћустека и џепног сата треба поменути и украсна дугмета за кошуље. Израђена су, такође, техником филиграна са гранулацијим или ливењем.

 

Касније се накит по узару на западноевропске радионице производи и код нас, али му недостају финоћа у изради и форми. Тамо где се одржао грађански костим са националним карактеристикама, крајем XIX века, накит се састојао од комплета наушница, прстена, броша и грана за бареш.Цео комплет је типолошки уједначен. Израђен је у облику цветова са купастим латицама и ломљеним драгим камењем или фино брушеним стаклом, у њима. Прстен и грана ношени су на барешу. Брош је ношен на грудима, на марами, испод либада. Накит ношен уз српску грађанску ношњу чине и разни медаљони и бисерне огрлице. На изложби су такође приказани и предмети за личну употребу од сребра, кутија за накит, чекмеже,бочице за парфем, вазице, пудријере, табакера, двоглед итд.

 

 

Извор:  http://nmkv.rs/