Status

Духовни разговор оца Гаврила са сестром П.С.      A-   A+  


*** Помаже Бог. Оче благословите! Оче, очајна сам данас и јако уплашена за мог сина, који има здравствених проблема.

о.Гаврило - Бог благословио.

*** Оче, слезина му није у реду и сумњају на свашта, узели су крв и у понедељеак ће се знати резултати. Може да буде неки вирус, или нека аутоимуна болест, а може и генетска.

о.Гаврило - Шта ћете болест брзо и изненада дође.

*** Мени је страшно да моје дете због мојих грехова страда и не знам шта да урадим, молим се Господу и Пресветој Богородици стално, молила сам се и у трудноћи,а у среду смо ишли да се причестимо.

о.Гаврило - Морају и искушења да буду ма које врсте.

*** Он је тако добар и паметан мали дечачић. Увек мислим да сам ја крива.

о.Гаврило - Сигурно на мајку.

*** Крива сам због свадљивости своје према мужу (често) и лошег темперамента и љутње или због свог мисионарења. Дај Боже да није на мене, него на оца.

о.Гаврило - Па добро да тако мислиш да би увек била на опрезу и да би се чувала греха.

*** Муж је много поштенији од мене и неискварен, често је као дете, зато је мене и привукао. Недавно сам мисионарила једној пријатељици из детињства која ми се стално жали да имам више вере од ње и да се за њу молим, а ја се плашим за своју фамилију исто оче и мислим да није нека тешка болест и хтела сам да тражим Ваш Благослов да постим ван поста за здравље мог сина (моје деце, имам и ћерку).

о.Гаврило - Добро, размениле сте мишљења и животна искуства, твоја другарица и ти.

*** Кажите ми, молим Вас шта да читам да повратим веру и отерам демоне, који ме плаше и говори ми најгоре. Овој мојој другарици стално говорим да посети Манастир Лепавину , а она каже да би волела имати веру као ја, зато што сам јој пар пута нешто написала, па јој се тако чини да ја имам већу веру.

о.Гаврило - Читај и моли се, јер свака је молитва лековита и делотворна ако је усрдна и од срца.

*** Знам да сам и овде причала некима, нпр. Једној особи из Аргентине која каже да је атеиста, а мој свештеник из Србије ми је рекао да ја најбоље да другима ништа не причам. Читала сам јуче и данас Акатист Пресветој Богородици Брзопомници (а у руци сам држала Икону Пресвете Богородице Лепавинске и икону Покрова Пресвете Богородице) и Акатист Светом Пантелејмону. То сам нашла на интернету. Можда бих до понедељка требала да постим? Прочитала сам да је молитва јача када постимо.

о.Гаврило - Не треба да будеш мутава. Само ти мисионариши и не зна се на које тло земље ће зрно да падне и може много рода да донесе.

*** Исто тако осећам. На крштење моје ћерке позвали смо и једног иноверцаи још једну иноверну особу, колегиницу мог мужа.

о.Гаврило - Ревносна си , па редовно слушаш Радио Благовести.

*** Трудим се, али морам признати да ми се дешава да не могу да се сконцентришем, па слушам а не чујем, па сам тако емисију од пре неки дан слушала 4 пута да би све чула.

о.Гаврило - Ти редовно одлазиш недељом и празницима на Св. Литургију.Значи да си добро утврдила градиво из веронауке са Радија Благовести.

*** Трудимо се да редовно идемо. Мој муж раније није баш хтео да иде и често нас је чекао у ауту (идемо у руску цркву), али откако је био на Атосу (ово лето) жели и он да иде, а Радио Благовести слуша још више него ја.Стварно се чудо десило са њим, и полако постаје верник! Провео је само један дан на Атосу (у Хиландару) и вратио се као други човек.

о.Гаврило - То ме радује да имам доброг редовног ученика на мојој виртуалној ВЕРОНАУЦИ.

*** И мене радује што је тако, једном сам у суботу увече осетила стид пошто сам помислила на Вас и како се Ви трудите, а како се ја не трудим.

о.Гаврило - Видите како се и на овај начин може мисионарити, само је потребно воље, а и знање из информатике да би се на тај начин могло радити.

*** Овај начин мисионарења је одличан и причала сам у руској цркви о Вама и Вашем радију. Један немац се заинтересовао (муж једне Украјинке са којима се дружимо). Мени је јако жао што у Манастир Лепавину не дођосмо летос. (Били смо само једном пре 2 године, али не на Литургији), а све мислим да само били, да сада не би имали ово искушење, које сам поменула у вези са дететом. Свештеник код којег се исповедам у Србији је мени стално понављао да се не бринем и да је мој син здрав, а ја сам стално њега видела као да нешто није у реду и бринула се и сада као да сам ја то изазвала својим бригама, или ме духовник није добро упућивао, у неодумицама сам.

Што се тиче мисионарења, ја волим то да радим, али не наметљиво, не као секташи.Око нас су све атеисти. То је страшно каква је ситуација овде. Ја сам ишла овде на курс немачког језика и професорица отворено прича како је атеиста, а и већина студената су иако су већином из земаља бившег Советског Савеза.

о.Гаврило - Само ти буди упорна, јер секташи дају добар пример како се треба ревновати и бити упоран, и притом требаш "своје чувати, а туђе поштовати".

*** Немци овде где смо ми нису баш неки верници, бар ја нисам такве упознала. Што се тиче секташа, мислим и ја тако, имам пријатеље из америке мормоне, иначе дивне људе без обзира на њихова убеђења, па мало и дискутабилан наступ. Поменула сам Вам ову моју другарицу која тврди да је моја вера јача. Једино је она иако припада другој црквеној заједници увек била чиста и била је скроз другачија пд свих других. Она је тачно знала и у кући научила да разликује зло од доброг и шта треба да ради и са ким да се дружи, а са ким не и и нико је није могао наговорити на нешто. Не знам како они васпитавају своју децу да деца буду тако добра и да не падају у искушења овог времена. Упознале смо се у средњој школи, када сам ја имала 18 а она 17 година. Никада нису били наметљиви, само ми је њен тата једном дао неке књижице и водили су ме на камповање са њима и дан данас ми се јављају.

о.Гаврило - Не зна се ко шта носи у себи. Сваки је човек створен и рођен на овој планети по лику Божијем.

*** Мене су у Америци неки људи фасцинирали својом вером, пошто до тада нисам видела да људи толико верују и иду у Цркву и мало сам била лутала по неким књигама, али хвала Богу ипак конвертирала. Ја сам била убежена да је нека од протестантских заједница та која поседује истину и пошто нисам знала у коју да кренем (то је било главно раскршће у мом животу када сам имала неко искушење и почела да се кајем за свој дотадашњи живот) почела сам да се молим Богу да ми покаже у коју цркву треба да идем и десило се оно што нисам очекивала, односно што сам најмање очекивала, јер Господ ме је довео у нашу Православну Цркву!

о.Гаврило - Људи кажу "Своје чувај, а туђе поштуј."

*** Мени је само недостајала веронаука и зато нисам пуно знала, и некако нисам налазила никог да ми помогне, улазила сам у цркву и нисам разумела, али код Руса је мало другације, они одмах прихвате новог у Цркви и сви су као једна породица. Код нас у Србији исто има тога и сада се ми све већ добро знамо, али треба пуно пуно времена да се то деси, та духовна колективна зрелост.Код Руса (бар је то моје искуство) је то некако ближе, више се друже после Литургије, моле једини за друге. Ја сам у понедељак када је мој син имао болове звала једну сестру из руске Цркве и она и још једна сестра су одмах то вече читале молитве за здравље мог сина, а када је мој син у марту ове године пао са тобогана и био у болници да се провери да ли је повредио главу, та сестра једна ,а да ја то нисам знала, отишла и тразила од свештеника молебан за здравље мог сина, који је хтела онда да плати, али свештеник није хтео да узме од ње новац и рекао је да ће то урадити. Када смо први пут дошли у Цркву свештеник нам је рекао да смо више него добродошли и увек јако лепо са нама прича и саветује нас, а иначе је јако млад (1963 год.) и духовник му је један други свештеник, који је духовно чедо Аве Јустина Поповића, а није Србин. Да додам да има овде доста Немаца, који су се крстили и постали православци и прави су верници.

Ја поштујем ја туђе веома и толерантна сам према свима, али сам у животу често била жртва своје лаковерности према другим људима и зато сам доста страдала и сада страдам.


о.Гаврило - И код нас се друже вериници. Ја сам иначе четири године био духовник у Средњоевропској епархији, па сам упознао прилично живот верника и ревнују они, колико могу, за своју веру православну и чувају своје обичаје, а имају они и доброг архипастира Епископа Костантина који добро води и брине се за своју паству.

*** Добро је да је тако,а ми смо у граду у коме нема Срба пуно, па нема ни наше парохије. Иначе ја ово што сам навела, то је само било мој искуство из Србије, али не жалим се, само сам у почетку, када сам тек улазила у живот Цркве имала потребу да што више сазнам, а нисам знала како и желела сам да неког познајем из Цркве. После сам уупознала и сада се и тамо осећам као код куће. Овде у једном граду у Немачкој у храму нашем добила сам ваш духовни листић. Свештеници су дивни. Један ми је дао воду са Острога да пијем у трудноћи пошто сам имала проблема и рекао да га слободно назовем ако имам духовну потребу.

о.Гаврило - Свуда су наши свештеници добри и брину се за своје стадо, које им је поверено од Цркве.

*** Оче, не желим да будем досадна или као онај човек што Вас је назвао да наручи молитву и рекао да он и даље чека испуњење свог захтева. Знам да треба доћи да би се дало име и не тражим да се молите за мене, али молим Вас највише на свету да направите један изузетак пошто се овде ради о детету малом, које није ништа скривило па да се за њега помолите да се Господ Бог и Пресвета Богородица смилују на нас и да у понедељак резултати буду добри, а ми родитељи у миру. Ми ћемо доћи врло брзо да се Господу Богу и Пресветој Богородици и Вама, слуги Божијем захвалимо. Опростите оче, јер ја нисам мислила да неки од свештеника нису добри. Ја сваког свештеника поштујем и молим се Богу и за Вас и за свештеника из Србије из Новог Сада, а и за овог руског свештеника.

о.Гаврило - Може да се догоди и по који "кукољ", али се то да поправити и исправити.

*** Ја никада ником не дам да прича ништа лоше о неком свештенику у мом друштву и зато сам се једном са једним човеком посвађала пошто стално прича против неког свештеника, а он чак и није крштен (тај који прича), а суди о том човеку на основу неких клеветања и на основу тога колико је остао код њих у кући када освештава водицу.

о.Гаврило - Шта ћеш, јер не могу се некоме затворити уста да говори, али само му не треба дати повода да нешто лоше каже за некога.

*** Ја сам само хтела да похвалим овог нашег свештеника, а и свештеник у Србији је диван. Моја мама кад га сретне каже као да сам срела анђела,и одмах би се у тузи својој због смрти мајке, боље осећала када би тог свештеника срела. Иначе када смо ми били у Манастиру Лепавина, био је и један господин, који је рекао је да је родом из Неготина и пошто је мој син тада носио кадионицу , коју смо били купили у руци и јако му се то било свидело и само је трчкарао сав срећан испред Цркве и ником није дао ту кадионицу, тај човек је рекао: ''Хоћеш ли ти можда бити свештеник", а ја нисам ништа рекла, али волела бих да он буде свештеник и само да је жив и здрав. Летос смо на Дивцибарама видели Игумана Хиландара и тражили благослов од њега. Он је тамо био на опоравку.

о.Гаврило - И у врту цвећа има различитих врста цвећа у различитим бојама и сваки цвет мирише на свој начин, али је цвет међу цветовима у градини цвећа.

*** Ми сви треба да знамо да не можемо ни да очекујемо да су свештена лица светитељи и ипак треба да знамо да су и они грешници као људи, али носе тајну швештенства, а људи који не иду у Цркву мисле да сви који иду у Цркву треба да одмах буду свети, а поготово свештеници и онда мој тата или муж раније би рекли:" И ти идеш у Цркву?". Људи који су неверници и који не иду у Цркву, само покушавају, мада има изузетака и међу њима, нешто да кажу против неког из Цркве или за неког свештеника као да су они свети па да могу тако да говоре. Моји то не раде, али чула сам од неких. И врло често ми се дешавало да ме неко нападне због тога што сам верник, а неки атеиста хоће да ми докаже супротно. Као да им смета када неко верује.


о.Гаврило - То кажу они, који су захваћени вирусом "лењивитиса" да не би недељом и празницима ишли у Цркву.


*** У праву сте. Моја другарица, Аргентинка ме пита у задњу среду (након што сам јој рекла да смо деца и ја били на Литургији, да ли ће моја деца када одрасту исто бити православци,а то ме пита са неким жаљењем. Њен син је једва преживео када се родио пошто се родио три месеца раније, а добио је име Николас по Светом Николи, коме сам се ја стално молила пред његовом иконом, а нашом крсном Славом (њој то наравно никад нисам ни рекла) и када је дечко био пре неки дан овде на чувању, пришао је иконама и јако заинтересовано посматрао (иначе некрштено је дете, пошто су родитељи атеисти)

о.Гаврило - Због чега она сажаљева.

*** Не знам, јер она је по рођењу римокатолкиња, али каже да је атеиста. Њих је петоро деце мајка оставила када је она имала 4 година и каже да их је једно време чувала тетка, која је била римокатолкиња, али јако строга и лоша жена. Можда зато такав став има према вери, а можда и мисли да је све то исто. Није она директно рекла да сажаљева, али тако сам ја то доживела, неки њен комента кроз смех. Овако је добра душа и мајку је нашла после пуно година у Италији и све јој је опростила, једина она од њих петоро
деце,а остали као и отац неће ни да чују за мајку.

о.Гаврило - Па добро и она има слободу да има своје мишљење и нико не може да зна ко шта мисли, јер то се не може знати само може бити претпоставка.

*** Она и не зна пуно о Цркви, па није ни чудо да тако мисли. Мени само није јасно како толико људи има који немају никакву потребу за духовношћу. Ја сам одувек имала ту позтребу, и као мала у време комунизма ја сам гледала да нешто сазнам и да ме неко одведе у Цркву, а моје родитеље је то после чудило.

о.Гаврило - Вероватно да је неко у твојој фамилији био побожан и привржен Цркви и својим обичајима.

*** Мој први додир са духовношћу је био преко једне пријатељице римокатолкиње, која је ишла на веронауку, па је мени све препричавала, а ја сам чак тражила да ми донесе да читам, пошто тада нисам знала да постоји нека разлика , а после сам у манастиру себи купила књижицу ''Сан мајке Божије'' и преписала три молитве у свеску и научила напамет и почела да се молим, а никада то нисам рекла никоме, ни мами, ни тати и мислим да они појма нису имали да се ја свако вече Богу молим. Прабака нас је и крстила, а да тата није ни знао. Она је желела да сви буду крштени и када је била прилика узела је мене и сестру и моју маму и одвела у један манастир на Фрушкој Гори и нисмо имали ни кума, а монахиње су рекле па не можемо да се крстимо сада, а онда је прабака упитала зашто и рекла је ово Црква и да је децу довела у Цркви да их крсти и да нас је одвела у римокатоличку не би уопште било питања да ли може или не може и када су монахиње то чуле, одмах су назвале Владику и он је дошао и крстио нас, а кума је била једна од монахиња. Да она то тада није тако урадила, мозда се ми деца никада не би ни крстили.

о.Гаврило - Видиш да су баке увек биле набоље вероучитељице духовне и васпитачице у породици.

*** И татина мама је била побожна, али не и практичан верник. Татин брат нас је водио за Божић у Цркву на јутрење и ми смо се томе јако радовали,а било је то време када крило да се иде у цркву и мој отац је морао да крије, али стриц не. Није ми ипак јасно, када је све то тако, зашто моја сестра није побожна. Она је исто крштена када и ја и исте има претке, а она није баш заинтересована за Цркву, мада каже да верује у Бога, али се никада није ни причестила.

о.Гаврило - Вероватно је обредни верник и слави Славу и Божић и Ускрс. То вероватно зна , те велике празнике.

*** Моја жеља да се причестим по први пут је можда и била због тога што сам то чула од другарице римокатолкиње, али наравно још једна другарица и ја смо отишле у православну Цркву пошто смо Српкиње.

о.Гаврило - Тебе је прабака јако добро васпитавала у вери православној и од ње си попримила ту побожност и духовни ген.

*** Нису они мене васпитавали и томе учили директно, барем се ја тога не сећам, али у сваком случају сигурно су пуно учинили за моју веру, поготово прабака која нас је одвела да се крстимо. Ја помислим да можда моја кума монахиња се највише молила за мене пошто сам ја једном била код ње са мамом и дедом и сестром у посети и са још једном Американком и тада још нисам била практичан верник, и ја сам била одушевљена шта сам чула од маме те Американке, која је јако побожна и то сам њој рекла, мојој куми.

Можда је она видела да би ја лако могла конвертирати, па се молила за мене. Она се упокојила можда баш тада када сам је почињала да улазим активније у Цркву. Никада више после нисам је видела нити сам имала прилику да са њом о духовним питањима разговарам. Није лако са тим искушењима која долазе од друге духовне приче тј. друге вере. Ја сам се покајала и доста сам плакала и исповедала сам моје грехе, али и даље због њих страдам. Желела бих некако прави мир се усели у моје срце и у моју кућу и да су ми деца здрава, а моје здравље нека буде како буде.

о.Гаврило - Ето видиш да си ти сретала све добре и верујуће људе, па и то је утицало на верски живот да си постала практични верник и да и другима можеш да кажеш о вери и да буду добри и поштени људи и својим примером показујеш и доказујеш своју веру.

*** Не знам да ли ми треба помоћ неког духовника како да савладам ту борбу која ми се дешава некада, како да савладам немире, страхове, када вера није јака и те промене располозења. Некада ми се све чини дивно, а некада као данас руши ми се сав свет и онда не могу да функционишем, не могу да бринем о деци, о себи, будем скроз изгубљена. Данас смо се муж и ја после тог доктора и прегледа тражили више од сат времена по паркингу и на крају су он и ћерка дошли куци, а син и ја остали у граду све док нас нису назвали и рекли где су. Ја њега нисам чула шта ми је рекао и мислила сам да су испред нас, а билу су иза.

о.Гаврило - Потребан ти је духовник, а духовник ти је твој свештеник у парохији где ти живиш и којој припадаш и идеш недељом и празницима на Литургије. То је твој духовник и њему се обрати за духовне савете.

*** Хоћу, само што је сада на годишњем изгледа. Мало сам причала са њим и исповедала се два пута, али не зна он још о мени пуно тога.

о.Гаврило - Вратиће се, није сад баш потребно хитно и вероватно да га неко замењује од свештеника.

*** Имала сам духовника у Србији и сада одем код њега када смо тамо, али он стално мисли да ја умишљам и тражим проблем.

о.Гаврило - Добро, то је кад одеш у Србију.

*** Свештеника замењује један свештеник Немац, могуће да је и монах јер изгледа као свештеномонах, а ја, пошто смо овде кратко још увек не говорим тако добро Немачки да бих могла све рећи. Код овог другог свештеника причам на Енглеском, јер је он докторирао или магистрирао у Америци и добро говори енглески. Волела бих и ја да Вам некад нешто за сајт преведем са Енглеског само да мало ојачам духовно и будем боље организована са децом и пословима, у ствари могла бих и сада, али можда не тако брзо. Иначе тај наш свептеник не зна српски, зна руски и Немац је, а руска је црква као што већ рекох.

о.Гаврило - Али се можете споразумети.

*** Да. Иначе нисам пре знала да када се прилази да се исповеда да се прво затражи опроштај од свих вреника и онда се приже и стави рука на Свето Писмо.

о.Гаврило - Е, да завршимо за данас, овај наш духовни разговор.

*** Много вам хвала! После разгвора са Вама боље се осећам и мало ми се враца вера. Верујем да ће ипак све бити у реду.

о.Гаврило - Бог благословио.

*** Благодарим оче Гаврило.

о.Гаврило - Амин.



На дан Свештеномученика Дионисија Ареопагита 2009. год.
Број посјета од 23. Априла 2009. године