Status

Духовни разговор оца Гаврила са братом А.Р.      A-   A+  


*** Помаже Бог. Благословите. Оче Гаврило, Ви сте живели монашким животом на Светој Гори , може ли се описати осећај живљења на једном таквом духовном месту?

о.Гаврило - Бог благословио брате. Тешко је то описати речима и словима него треба ићи и живети на Светој Гори да би се то свето место могло доживети и духовно осетити, али ни Света Гора данас није као што је некад била. Полако продире дух времена у којем данас свет живи и тамо. Већ је ушла модерна техника и механика и и савремена комуникација као што су мобилна телефонија на Свету Гору. Репетитори су већ постављени и такође саобраћај је бржи и путеви су изграђени да би се брже стигло од манастира до манастира, а видео сам на једној фотографији на блогу о Светој Гори на једном бродићу који саобраћа према пристаништу Дафни да један монах има на крилу лаптоп и видео сам га како сурфује по интернет- страницама. То ми је више изгледало као да су то руски монаси који иду на ходочашће на Св Гору.

*** Ускоро имам у плану отићи на пут, на Свету Гору. Требао сам прошле године, али ето сада ми је воља и жеља јача. Често данима размишљам да одем тамо. Остао бих тамо дужи период, рецимо једно 6 месеци, али ми посао не дозвољава. Ово што помињете технолошку модернизацију на Светој Гори наводи на питање да ли може неко да утиче на то да Света Гора задржи онај прави истински дух какав је одувек имала? Мислим да се неке ствари не би се смело дозвољавати сем ако су у корист нашој духовности.

о.Гаврило - Правила богуслужења јесу иста и ништа није скраћено нити је промењено као што је било раније, али чини ми се, а нисам сигуран, да у времену је нешто промењено доба устајања нешто за сат два према дану, али то није много битно за спасење душе. Свако се може подвизавати по својим моћима физичким, а понекад воља постоји код човека, али тело је слабо да би могао поднети.

*** Ако је неко од монаха телом раслабљен и има проблем са здрављем, да ли му се може пост ублажити или неке теже физицке активности?

о.Гаврило - Може по благослову духовника или Игумана манастира.

*** Ко је сада игуман Хиландара?

о. Гаврило - Игуман манастира Хиландара је Архимандрит Мојсије Жарковић , а замењује га у његовом одсуству отац Методије. Иначе већином сада по манастирима Игуман је и духовник братије зато што монаси док нису ступили у манастир и док суживели у свету, су били духовна деца тог игумана у манастиру. Они су дошли и он је их је духовно родио, јер они су му били ученици још у време световног живота. Данас су по манастирима Свете Горе већина њих стекла и световно образовање или теоретско теолошко образовање. Света Гора ипак омогућује пре свега практични духовни монашки живот премда се који корак направио према свету са увођењем савремене механике и технологије.

*** Постоје разне врсте духовника и веома је индикативно и од великог значаја да сте баш Ви тај који духовно поучава и преко виртуелног света. Ниједан духовник није постављен на исто поље и мислим да је то Бог промислитељски чудесно уредио, ко је на коме пољу активан.

о.Гаврило - Мора се и потребно је користити и овај вид комуникације за духовни контакт, а време је тако да се не треба тапкати у месту, јер биће други који ће бити вреднији па одоше овце у туђе стадо код другог пастира, који ће их боље чувати и храниту само се поставља питање којом храном.

*** Не верујем да ико ради на оваквом духовном плану као Ви и људи обично беже од личног контакта, па им је овде много лакше прозборити с Вама. Моје је мишљење да су духовници јединствени психијатри и највећи психијатри. Тврдим да је психијатар немоћан да помогне човеку ако није духовно узрастао. Шта Ви оце Гаврило мислите о томе?

о.Гаврило - Тачно је то што си казао да психијатари су књишки учени и они прописују болничко лечење и лекове које ће користити пацијент једно време и ти ће лекови деловати, али је то за неко време једна врста лекова, па ће пацијент постати имун, па лекар мора друге лекове прописати зависно од промене стања пацијента.

*** Знам човека, који је био у потпуном нервном растројству од силних лекова и није знао шта више да ради јер је све медицинске могућности испробао и на крају је отисао у манастир Острог да тражи помоћ. Лекови јесу били умирујући за његово тело, али душа му је била у потпуном немиру. У манастиру Острог је добио праву дозу духовног лека и тамо га је Бог молитвама Светог Василија, Слава му и Милост, исцелио, те је он је сада једна здрава личност. Био је у хаотичном стању тада,а после, након годину дана, када сам отишао поново у посету манастиру Острог, њега сам угледао подпуно здравог што је било за не поверовати. Шта је потребно човеку за таква исцељења?

о.Гаврило - Духовник је нешто друго него психијатар и он помаже саветима и даје духовну терапију и духовне смернице. Ипак би требало разликовати тип пацјента, да ли он болује од духовно-душевне болести, или болести за чије је лечење потребан изричито лекар и где су потребни лекови. Ту је потребна сарадња између духовника и медицинског стручњака, јер се догађа се по неки пут да се неко разболи духовно и пацијента одмах одведу лекару-психијатру и одмах почињу са лековим за смирење, што може да повреди организам пацијента, зато што он није болестан телесно већ духовно, али ако се пацијент одведе да му се читају молитве за оздрављење и одреди себи пост и исповест, па се и причести, то се лакше у тим случајевима долази до оздрављења. Ако се то одмах предузме пре него што се почне лечење седативима, онда буду добри резултати, а то сам ја видео из свог искуства овде у манастиру Лепавини. Довели су ми дечака од 11 година и био је здрав, а одједном почели да му се привиђају некакви необјашњиви ликови које је наводно он само видио и још их је нацртао и донео је мени да видим. Тај дечак је комуницирао са тим невидљивим силама које су за друге и биле невидљиве. Родитељи су га одмах након сазнања о његовом стању довели да му прочитам молитве испред Чудотворне Иконе Пресвете Богородице Лепавинске и одмах после прочитане молитве те невидљиве силе сунестале и дечак је одмах кренуо у школу здрав као и остала деца у школи. Нормално је почео да учи без икавих проблема, али је то успело због тоге што је то била духовна болест, и права терапија је била једино молитва свештеника-духовника. То је неки типичан случај духовне болести.

*** Како настају тако тешки видови духовне болести и да ли је обично цовек крив због својих поступака, па је на неки начин зарадио ту болест?

о.Гаврило - За све то је потребно конзилијум, кад се доведе такав болесник, да би заједно могли констатовати болест код пацијента. Да ли је то духовна болест или телесна где је потрабно болничко лечење, то је важно утврдити и ту је простор сарадње и са родбином пацијента да се и они сагласе са оним што је констатовано од стране овог конзилијума који сам овде навео. Духовник треба у овим случајевима да буде исто психчки здрав и са искуством, а не почетник као и да буде искусан и лекар-психијатар. Имма болесних лекара као и болесних духовника и тешко да би могли да лече таквог пацијента.

*** У сваком зрну има кукоља. Постоји једна жена, која је била потпуно нормална и одједном ништа није могла , без воље је била ,завучена у кућу , ништа није радила , није водила рачуна о себи и у потпуном је хаосу била и није хтела помоћ правећи се да се са њом није ништа десило. Одбијала је помоћ. Никако ми то није било јасно. Мислим да је њу нечастиви толико обузео да не може да мрда, и питање је како помоћи таквим људима који помоћи неће, а ражалошћена породица пати и немоћна је да пружи било какву помоћ. Мислим да није решење радити нешто на силу, а опет жао је човеку гледати патњу ближњег.

о.Гаврило - То је духовна болест, али је требало на почетку кад појавила та болест , урадити као што сам већ горе написао, али данас мало има правог верујућег народа и постоји некакво сујеверје које има превагу у односу на спознају праве вере, па се прво се почиње одлазити и обилазити врачара и видовњк, па тек траже помоћ где су требали у почетку, кад се "карцином" прошири и тешко се да локализовати. Тек онда долазе у цркву тражећи помоћ, али понекад буде то касно, па и тад социјално окружење остаје исто као што је и била, а и "карцином" остаје исти и не повлачи се. Овде ћемо стати, па ћемо други пут наставити брате. Бог те благословио.

*** Благодарим оче Гаврило.

о. Гаврило - Амин.


На Покров Пресвете Богородице 2009 год.
Број посјета од 23. Априла 2009. године