Status

Духовни разговор оца Гаврила са сестром Бранком      A-   A+  

РАЗГОВОР АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА (ВУЧКОВИЋА) СА СЕСТРОМ БРАНКОМ ТАЛИЋ , вођен преко СКЅПЕ програма поводом појављивања две духовне песме снимљене на ДВД, које пева управо отац Гаврило


*** Помаже Бог, оче Гаврило. Благословите!
Оче, синоћ сам послала Ваше духовне песме сестри Љиљи са којом ћу највише сарадјивати. Преко камере сам посматрала Љиљу док је гледала и кад је видела шта је добила, само је вриснула: - "Јао, пусти ме да слушам ову духовну лепоту". Буквално ме отерала. Стварно се обрадовала, док је на почетку била изненадјена и није могла да верује.
Тако, да знате, оче, слушају Вас у Ванкуверу увелико.
А ја сам, оче, истог момента, када сам угледала на њеб сајту Духовне песме, које сте овековечили, проследила оцу Мирославу нагласивши њихов значај у смислу непроцењивог духовног богатства. Искрено се надам и од срца бих желела да на предстојећим Српским Данима у Ванкуверу наши верујући људи слушају и заволе Ваше духовне песме. А ја сам Вам неизмерно благодарна што сте ово објавили на начин на који сам ја доживела Ваше духовно појање.

отац Гаврило - На који српски радио мислиш да се објаве ове моје песме?

*** Ја сам песме послала оцу Мирославу тако да само он може да благослови где ће да их објави, а о томе ћу сутра разговарати са њим. Лично мислим да треба да их стави на сајт Америчко - Канадске Епархије. Владика Георгије долази 19.09. у цркву Светога Саве, па ме отац Мирослав још за Велику Госпојину позвао да додјем. Тога дана биће велика прослава.

отац Гаврило - Владика Георгије и ја смо школски другови. Завршили смо теологију код старца Евстатија у Овчар Бањи у манастиру Преображење. Ако Владика Георгије буде чуо моје појање, изненадиће се...

*** Нисам знала да сте школски друг са владиком Георгијем. Божија воља се пројављује у свему. Сестра Љиља ми је рекла да су јој сви пријатељи свештеници и она уопште контактира са много ходочасника, па ћемо нас две већ смислити како да што више мирјана чује Ваше песме. Ипак, ја бих највише волела да изненадимо Владику Георгија. Могу да замислим како би се Владика Гергије изненадио кад би Вам препознао глас?
Сестра Љиља је иначе задужена за организацију и страшно воли Лепавину. Ја ћу одсести код ње, па ћемо да изнадјемо најбоље решење да се Ваше песме чују и да их верници осете и доживе. Уствари, ја бих волела да се све време, док ја продајем књиге у току одржавања манифестације "Српски Дани", Ваше духовне песме могу чути и видети.

отац Гаврило - Ако вас две тако одлучите, нека тако и буде. Али, да то не досади људима...? Многи више воле да чују Цецу и Лепу Брену.

*** Ма какве новокомпоноване! То је све, само не музика. То је извијање и мучење тела а све у циљу формирања мишића за публику, која онда пада у транс.
Тачно је да наши људи нису васпитавани да слушају и разумеју православну духовну музику. Једноставно су отупели од тих "музичарки", које само трче за новцем, па су у суштини жртве и певаљке и публика. Време је да људи оплемене душу.
Владика Георгије долази 19.09.09. на бденије, а у недељу 20.09.09. у 10:30 биће Света Архијерејска Литургија, а у 12х биће Трпеза љубави. Можете да замислите, оче, да пре ручка Владика Георгије чује Ваше песме. Е, то би била права прослава.

отац Гаврило - Ево једне фотографије из времена нашег школовања у Овчар Бањи у манастиру Преображење. Владика Георгије је сасвим у горњем реду у средини поред брке, који је мало подигао главу на горе. Он је ту висок и сувоњав дечак, мислим да је тада имао око 15 година, али то не могу баш тачно да знам. А ја сам у доњем реду, управо поред њега. Тад сам већ био монах.
http://www.manastir-lepavina.org/
Треба кликнути на ову фотографију, па ће се повећати.

*** Оче, Вас сам одмах препознала и без оквира, а мислим да сам погодила и које је Владика Георгије, по Вашем опису. Како је то лепо! Школска другарства се памте за цео живот. Ево, управо сам увећала слику и колико могу да приметим Ваша слика из детињства је уствари лајт-мотив, који просеже кроз цео Ваш живот. Све се мења, али, у свакој Вашој слици, оче, ја препознајем тог дечака.
Оче, тако би било добро да снимите све своје песме и да се надју на једном албуму, и због нашег наследја у будућности, које Ви стварате данас, било би душекорисно да се сними тај албум, који би био препознатљив знак наше Православне вере, Светогорски обогаћен у духовно-теолошком смислу. Либрето је врло битан, јер верници разумеју речи и полако певуше. То улази у уво и иде по мало и тако тече, тече.
Летос сте, али само једном, отпевали једну тако блажену и нежну песму. А ја сам пожелела да је слушам сваки дан.

отац Гаврило - Да ли памтиш бар почетак песме која ти се урезала у памћење? Одмах могу да је отпевам преко интернет радија "по наруджбини слушалаца". А могу и неку другу, ако не можеш да се сетиш која је то била песма.

*** Па Ви сте, оче, најдивнији на свету. Боже мили и драги, па Ви бисте ми одмах отпевали...!? А ја ћу да седнем и да одслушам архив, па ћу да надјем ту дивну песму. Иначе, више ми значи то што сте пожелели да ми је отпевате, него да сте стварно отпевали. А, и "како да наручим песму, кад немам чиме да платим"? Заиста бих Вас замолила да ми отпевате, ето, песму коју Ви највише волите.

отац Гаврило - Нема ко ту шта да плаћа. То је бесплатно. Само ти укључи компјутер да можеш да чујеш радио и, ето мене код вас у Канади, за минут.

Након петнаестак минута отац Гаврило се јавља на скајп и каже:

отац Гаврило - "Завршен је концерт духовне музике. Да ли су испуњене жеље? Биле су то три песме из репертоара".

*** Јесте, оче, хвала Вам велико! Сада су плућа раширена од поноса на "Небеску Србију", а све бриге су побегле главом без обзира.
Оче, одакле Вам тако лепе песме? Где сте их то ископали? Молим Вас да их све снимите.
Немојте да их препустите забораву. Треба да их слушамо и да се из њих напајамо. А кад их слушамо, то је као да сте Ви ту, са нама.

отац Гаврило - Само, ове песме су углавном по мојим аријама, јер, како ми дође, тако их и певам. То иде само од себе, директно из срца.

*** Па, у томе и јесте свежина и разноликост Ваших песама, недокучиве су као уосталом и Ви, оче. Сваки пут их певате на другачији начин, мада је у Вашем срцу пуно љубави, тако да, иако су различите, Ваше песме кад се слушају увек остављају исти утисак, јер долазе из Вашег срца.

отац Гаврило - Ја раније нисам могао тако да певам. То ми је дошло одједном да тако певам и, ето, сада, кад сам себе слушам, као да неко други пева, као да неког другог слушам како пева...
А песме су написане још за живота светог Владике Николаја Жичког, кад је постојао Богомољачки покрет. То су духовне и веома осећајне песме и све зависи како их ко прима и прихвата.

*** Опростите, оче, да ли знате ауторе тих песама? Богомољачки покрет је заиста оставио неизбрисив траг и управо га је најбоље окарактерисао свети Владика Николај Велимировић, свестан његове напредности.
Ја их примам веома добро, пријају ми и прихватам их као душелековите, блажене, па понекад и отплачем, јер ме подсећају на нешто што сам много волела, чега је све мање... Ја волим предузимљиве људе, људе од акције. Медјутим, кроз историју се стално врти једно те исто, људска неспособност да препозна значај и величину учинка радног човека.

отац Гаврило - Нема потписаних аутора ових песама, можда неке имају, али из ових песмарица, из којих ја певам, ни једна песма нема потпис свог аутора.

*** Ето, и по томе се види како ми не препознајемо и не знамо да ценимо људе, који су обележили нашу културу и наше постојање. Шта мислите да се један Шваба или Енглез дочепа тако нечег вредног? Никада нећу заборавити кад ме једном учитељица Енглеског језика на првој години при обиласку музеја упита: - "Па, како вам се допада наша енглеска култура?" Ја сам јој одговорила: - "Опростите, ја ништа нисам видела од ваше културе. Све је ово индијанска култура".
Индијанци су староседеоци овде, а Енлглези и Французи су их поробили, присвојили им културу, па се хвале тудјим перјем. Ми Срби имамо песме које су наше, српске. То нико више нема на свету, а, видите, немамо ни имена аутора тих песама. Онда није ни чудо што нам све иде овако како јесте.
Оче, кажете да ни Ви сами не знате како се догодило да те песме тако звуче кад их певате, а да раније нисте тако певали. Вероватно, то по Божијој вољи додје до неких промена у самом нашем битку, које ми не можемо да схватимо и да разумемо? Мислим да је то сличан осећај код мене кад нешто пишем. Некако ми се чини да то неко други ради и да ја увек пишем себи. .При свему томе, што наш ум не може да разлучи, важно је да су промене на боље и да доприносе бољитку и код дугих особа.

отац Гаврило - Да, те песме су настале и певане су у време светог Владике Николаја, и то је мени остало у подсвести, а посебно начин певања, јер сам ја поникао из Богомољачког покрета из мог краја, одакле сам родом.

*** Изгледа као да је потребно неко време да ствари сазру, као и сви плодови Божији, и да нам се тек онда отворе и понуде у својој највећој добробити? Ваше певање је Божијом вољом почело да се испољава кад је дошло време за то. Ништа не може мимо воље Божије. Сад је право време да певате и да пружате радост и срећу свима око себе.
Једном ме мајка моје најбоље пријатељице упита: - "Шта не можеш никад да сакријеш и шта никад не можеш да купиш?", и, пошто сам ја ћутала, одговорила је, - "Порекло". И заиста, за наш будући живот доминантан је тај фактор родјења и одрастања у породици и средини, која нас окружује. Сва блага, која откријемо тада, носимо са собом у свом сећању, срцу и души за цео живот, надахњујући и допуњујући и себе и друге тим почетним благом из детињства. После се то модификује, доградјује и разрадјује, зависно од сваког човека.
Непобитно је да се оно, што смо из своје куће понели као плодоносно, током живота умножава, а пресудан је и утицај средине, ето, као што се Вама, оче, десило слушајући Богомољачки покрет. Све је то у Вама било можда негде потиснуто, а онда по Божијем промислу се испољило громогласно, и отишло у јавност с дубоким уверењем да снимањем духовних песама чините праву душекорисну ствар.

Чини се као да сам Господ прати човеков унутрашњи осећај према ономе за шта је свако од нас предодредјен и онда, у једном моменту, бладарно нас обаспе да оно, чиме смо обдарени и покажемо и поделимо са другима.

Морамо констатовати да људи, били они верујући или атеисти, не могу неке ствари помраченим умом у целости разумети. У том случају, прећутно или јавно су присиљени да признају дејство најјаче Силе, Силе Бога Свевишњега, Који им својим деловањем показује да је ту, сад и овде, неоптерећен људским уверењима. Светлост Божија обасјава све.
Ето, ко би могао да претпостави да ће мени овог јутра сам Високопреподобни Архимандрит отац Гаврило указати толику част и поштовање и отпевати своје три прелепе духовне песме? Па, то је благодат Божија!

отац Гаврило - Није то код нас био неки велики покрет богомољачки, него једна мала групица од десетак побожних људи, који су сваке недеље и о празницима ишли у цркву и постили све постове по прописаним Црквеним павилима. Значи, упражњавали су пост средом и петком и живели молитвеним начином живота у кући, која је "домаћа црква". У тој и таквој средини био сам од малена, откад знам за себе, све док нисам 1961. године отишао у манастир и пошао монашком стазом, па, ето, све до данашњег дана.

*** На том примеру се најбоље види како је и та групица побожних људи делотворно утицала на Вас. Имали сте у најранијем детињству прилику да видите побожне људе, који су поштовали и придржавали се црквених правила.

отац Гаврило - Да, али та групица је припадала Богомољачком покрету, који је водио свети Владика Николај пре Другог светског рата.

*** Оче, Ви сте 1961. године отишли у манастир, а ја сам тек учила прве кораке.
Ви најбоље знате које је све трансформације свети Владика Николај прошао у свом животу? Неоспорно је да му је Богомољачки покрет много значио. По изворима, које сам ја нашла, богомољци су, под водјством светог Владике Николаја Велимировића били најнапреднији и далеко најоданији поштоваоци религије и црквених правила. Изгледа да су они били срж наше теологије тог времена.

отац Гаврило - Да, свети Владика Николај је био народни Владика, увек је био са народом и са својом паством и зато је оставио дубок траг. Сећање на њега и његов пастирски рад и све што је посејао, ми још беремо. Да, да, ми беремо те духовне плодове са њиве, коју је он посејао, и духовно се њима хранимо.

*** Ја верујем и надам се да се и данас напајамо из духовне ризнице светог Владике Николаја. Много је наш свети Владика мучен у току Другог светског рата, а муке су се његове наставиле и у Америци. Живео је и радио на овом Северно-америчком континенту, али га је душа стално вукла родној Србији и очи његове су остале упрте у ... "тамо далеко". Владика Николај ја био изузетно вредан човек и волео је свој народ и био велики патриота. Његове земаљске муке и страдања су болна и претешка. Зарадио је спасење душе своје својим земаљским прогањањима, понижењима, болима..
Претпостављам да је данас тешко наћи "Домаћу цркву", која ствара један свечарски и поштујући однос у својој кући. Можда је Богомољачки покрет и утицај Вашег ујака био опредељујући у избору монашког позива. Вероватно сте још као дете осетили дубоку потребу да сав свој живот дате служећи Господу свим својим бићем, и душом и телом.

отац Гаврило - За монашки избор био је пресудан мој унутрашњи призив и љубав према монаштву, која је заискрила још кад сам био једанаестогодишњи дечак, а духовност ми је уградио ујак, који је био молитвеник и побожан човек и са те стране, као мали сам се трудио да се угледам на њега, јер ми је он био прави пример побожности.

*** Читала сам о Вашем својевољном избору, али и о ујаковом утицају. Молим Вас, оче, можете ли ми рећи да ли се сећате када сте први пут чули реч м о н а х и како сте осетили да бисте Ви желели да будете монах?

отац Гаврило - Имао сам ујака монаха који се као веома млад упокојио. Не могу баш тачно да се сетим које је то било године, али га се сећам као упокојеног и сећам се кад је извршено опело над њим, а живог га се не сећам. Ја сам тада био мали, али након само годину дана моја тетка, мајчина сестра, одлази у манастир и касније постаје монахиња. Сећам се да се код мене појавила жеља за монаштвом када је тетка, већ као монахиња, први пут дошла кући у посету из манастира Манасије. Пожелео сам тада да и ја будем монах, јер то је био и мој ујак и то је била и моја тетка и, ето, тада је посејано зрно семена у мом срцу и жеља да будем оно што сам до данас, већ пуних 48 година у манастиру.

*** Оче Гаврило, звучи као да сте били предодредјени за монашки подвиг. Љубав према монашком животу се дубоко уткала у гене Ваше породице. По Божијој милости и Ви сте изабрани за монаха. То је задивљујуће! Дакле, одрекли сте се световног живота из истинске љубави према Цркви, религији, Богу. Свештенички позив на овај начин у Вашој фамилији је постао делотворна традиција.
Оче, овај 2. септембар 2009. године јесте за мене незабораван дан, који ћу увек памтити и нећу дати забораву да ми га замагли и отме. Чини се као да се сама Божија благодат преко Вас, оче, спустила данас на мене, јер сам осетила и примила Вашу очинску љубав кроз Ваше песме, кроз разговор са Вама и Вашу духовитост.
Срце ми је препуно. Божија доброта ме испунила толиким миљем, да сам и сама почела да је распростирем и ширим на пролазнике, смешкајући им се, док су и они мени узвраћали.
Одједном, као да је сва моја 10-годишња туга ишчезла, јер коначно неко мој је био са мном и великодушно ми дао део самога себе и свог драгоценог времена.
Бог нека Вас сачува, оче Гаврило, али Вас из најдобронамернијих разлога молим да се у будуће не замарате оволико. Иако је свако захваљивање недостојно свега оног чиме сте ми одагнали празнину у души, ја Вам још једном најсрдачније благодарим, усрећена, утешена, раздрагана, ушушкана и са осећањем сигурности и заштићености.
Благодарим, оче, за Ваше време, које сте ми оволико приложили. Никад Вам нећу заборавити јутрошње Божанско појање Српских правосалвних духовних песама.
Свако Вам добро од Господа желим! Благословите, оче!

отац Гаврило - Бог благословио! АМИН!


Разговор вођен дана 3. септембра 2009. године
Број посјета од 23. Априла 2009. године