Status

Духовни разговор оца Гаврила са сестром Т.      A-   A+  

*** Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Ја сам тек од вечерас почела да слушам радио "Благовести". Иначе сам верник, редовно идем у цркву и постим среду и петак. Нисам до сада знала за овај радио, а сада сам пресрећна што имам могућности да Вас чујем и да се са Вама молим за мене и моју дјецу. Од вечерас сам свако вече са Вама и молим се. Бог Вам свако добро дао.

о.Гаврило: Бог благословио, сестро! Добро дошла на слушање радио "Благовести".

*** Хвала, оче! Синоћ док сам слушала радио "Благовести", мени је срце лупало као када се човек нешто јако обрадује, тако да сам у цијелом тијелу осјећала пулс како удара. После слушања сам заспала као мало дијете.

о.Гаврило: Значи, од вечерас си иако у Шведској, на овај виртуелни начин духовно заједно са свим слушаоцима у манастиру Лепавини.

*** Да, оче, свако вече сам са свима вама. Сањала сам ноћас да морам да слушам свако вече радио "Благовести".

о.Гаврило: То је благослов из манастира Лепавине од Чудотворне Иконе Пресвете Богородице Лепавинске.

*** Оче, ја сам са Вашег сајта скинула Икону Мајке Богородице и била је у нашој цркви 3 мјесеца, а сада је код мене у кући. Ја се Њеној Икони молим свако јутро и свако вече за спас мене и моје дјеце.

о.Гаврило: Нека је Благословено и нека Пресвета Богородица својим чесним Омофором штити тебе и све твоје укућане.

*** Хвала, оче. Желим да Вас питам за своје здравље. Наиме, вец 13 година ја сам медецински здрава, али, овако нисам...Падам у постељу, па не устајем по недељу дана. Имам неки немир у себи. Редовно се молим, али док се молим понекад осећам као да ћу да се онесвестим. Не знам шта је то?

о.Гаврило: Да ли је то неки здравствени проблем или...?

*** Са медицинске стране једино што имам висок притисак и болест мишића, друго ништа... Али, ја сам тако немоћна, често немам снаге, невољна сам... На пример, ја желим нешто да урадим, али тада се појављује немоћ у мени и осећам да не могу... Осећам немир у тијелу. Оче, ја редовно идем у цркву, од малена постим, исповедам се, али ме неке муке муче...? Наш свештеник ми је рекао да сам пуна "нечега" и да би требало да ми се читају специјалне молитве.

о.Гаврило: Мораћеш мало физички да се активираш... Рецимо, ко живи у граду, мораће да упражњава шетњу по чистом ваздуху.

*** Оче, ја сам увијек у покрету, јер имам четворо дјеце, па и кад не могу, ја морам да се крећем. Али, све је то на силу. Док ми је муж био жив, једна жена се умешала у наш брак и свашта нам је уносила у кућу. Знам да су ми се те тегобе почеле да дешавају од тада. Али, ја не знам где да тражим помоћ? Ја једино идем у цркву и молим се, јер једино у Цркви и видим помоћ.

о.Гаврило: Што се молитве тиче, свака молитва је специјална, а најбоља је она молитва, кују сам човек врши а посебно ако је усрдна и редовна. Наравно, никако не изоставити Богослужења, значи, редовно недељом и празницима одлазити у цркву на заједничку молитву.

*** Тренутно од 15 постим 7 дана и наш свештеник ће ми читати молитве. Иначе, ја више пута спавам у цркви. Године 2003. била сам под Острогом код Светог Василија, али нисам тражила да ми се читају молитве за здравље. Мислим да сам ту погрешила.

о.Гаврило: Како спаваш у цркви, пази да се не прехладиш и да не изазовеш неки грип па да се још више разболиш, јер, како каже она народна "Ако се сам чуваш и Бог ће те чувати".

*** Нисам ја прехладјена, оче. Мене неке муке муче већ 13 година. Моји лекарски резултати су као у малог детета, а ја сам ипак болесна.

о.Гаврило: Ако ниси сада прехладјена, не значи да нећеш бити ако будеш легла на ледени мермер у цркви...

*** Оче, код нас поред цркве има црквена свештеничка кућа, и ја ту спавам на душеку. Црква је посвећена Пресветој Богородици.

о.Гаврило: Па, значи ти не спаваш у цркви, па тако можеш да спаваш и код куће.

*** Ма, не, ми то кажемо у цркви, а ја рачунам да пошто је то црквена кућа, није проблем да спавам ту зато што је црква од мене удаљена 100 километара, а ја идем сваке недеље на Службу.

о.Гаврило: Није исто црква и црквена кућа. Црквена кућа је дом где свештеник станује са својом породицом, а црква је светиња где се врши Богослужење. Али, ниси ти далеко, јер данас постоје превозна средства, па се до цркве не мора да иде пешке.

*** Оче, па ја ту кућу поштујем, јер ту свештеник живи, па је за мене и то место свето, јер ту станује свето лице. Ја то поштујем...

о.Гаврило: Па, није то баш исто... У госте се код некога иде, али не пречесто, јер и свешеник има своју породицу као што и ти имаш своју. Како би теби било кад би ти неко стално, па макар и од родбине, стално долазио у госте и обавезно преспавао код тебе?

*** Оче, то је био позив од свештеника да додјем и да преспавам, да би ми читао молитве. Ја не видим ту ништа лоше? Ако је некоме потребна помоћ, ја мислим да је свештеник управо зато ту да помогне. Неки траже помоћ на другој страни, а ја само од Бога. Ја сам из породице побожне и тако и радим.

о.Гаврило: Да, али разни су видови помоћи. Медјутим, није примерено да се често иде код свештеника где он живи са својом породицом. То је ипак његов кутак...

*** А, не, оче, и свештеник ту преспава само када треба да има Службу, иначе његова породица живи у Гетеборгу, а црква је у Јенцепингу. Тако да он ту не живи. Иначе, разумем ја Вас, оче...Хвала Вам, ја се извињавам ако сам негде погрешила, није ми то била намера. Ја сам само хтела да питам за савет и Ваше мишљење. Нека Вас Бог чува и да свако добро.

о.Гаврило: Ма, ниси ништа погрешила, све је нормално и у духу женског рода и језика, јер свака жена има пун фонд речи, које се тешко дају истрошити и причу завршити...

*** Хвала Вам, оче Гаврило, на разумевању и времену, које сте ми подарили. Надам се да ћете другом приликом када будемо причали, разумети ове моје муке...?

о.Гаврило: Ма, ко их нема? Свако носи свој крст и своје бреме...

*** Да, баш је тако, оче, али волела бих да су од Бога, а не од непомјаника. Али, шта ћемо? Тако је то. Ја се надам, оче, да ћу у јулу месецу, ако ми Бог помогне, да будем код Вас, јер имам велику жељу да додјем колико због мене, толико и због деце, а највише због сина, али, ето, да Вас више не задржавам...Да Вас Бог што дуже поживи, да Вам да здравље и све благодати.

о.Гаврило: Корисно је видети како каже и поучава свети Јован Касијан. Наиме, када човека снадје нака невоља, он треба да се труди да нађе човека од поверења, коме се може искрено изјадати, или боље рећи "исповедити". Онда му буде лакше, а ако не надје човека, нека нађе живинче да се њему изјада и да олакша оно што га изнутра притиска, а ако ни то не нађе, онда да се повери дрвету или некој биљци и да се тако растерети, а посебно за оно што никоме другом не може да каже. И, ето, да се тако растерети од онога што га мучи изнутра. Сваки човек је једна тајна*, и нико не зна шта је у њему самом, и кад тако оптерећен нађе некога и стекне у њега поверење, и успе да се у разговору са њим растерети, онда заиста буде растерећен, и одмах му бива лакше и осећа се као да је умивен од неке прљавштине, која се наслагла на његово тело. Кад кажем да се неко "растерети", то, наравно, мислим у преносном смислу, а уствари то значи растеретити се грехова, који су се наслагали на душу човекову, јер нико није без греха осим Јединога Бога, Створитеља нашега.

*** Оче, у то сам се и сама уверила. Пар пута сам се исповедала и тих мука више немам. А, хвала Богу, свакоме сам помогла и волим да помажем, волим добро да чиним и никада се ни са ким не свадјам, никоме зло никада нисам мислила. Чак се молим и за своје душмане и палим свеће за њхово здравље. Они мене каменом, а ја њих хлебом и тако ћу и даље ... Оче, сањала сам Свету Петку ...У сну ми је рекла да се молим Мајци Богородици за исцељење...Сањала сам да сам била у рају ... Исто тако сам сањала и Светог Петра. Тада нисам ни знала за Светог Петра, да ми Бог опрости..! А, сањала сам и Господа Бога како ми кружи око главе и каже ми да је Он Бог и да ме чува.

о.Гаврило: Па, јесте, кад се много спава, штошта човек сања, углавном, све о ономе, што по дану размишља...

*** Оче, скоро, када сам се молила пред спавање, ставила сам мараму , иначе, ја увек имам мараму на глави када се моли, и, тако док сам читала молитве, одједном ми се на папиру појави светлост, која је шетала по папиру. То је била молитва Мајци Богородици. Шта Ви можете да ми кажете о томе? Знам да се то само свештенику може да каже. Оче, веровали Ви мени или не, али ја знам да мене Бог не чува, ја бих одавно отишла са овог света, јер, шта ми се све дешавало, хвала драгом Господу Богу, Мајци Богородици, Светој Петки и свима светима! Они ме чувају, ја то осећам и у то сам сигурна. Када ми је најтеже, ја се само Мајци Богородици помолим и мени све буде добро...

о.Гаврило: Пази се ти од ма какве светлости, јер може то да буде и од нечастивог...

*** Да, рекао ми је то и наш свештеник...А ја једва чекам да додјем у манастир Лепавину, мени ништа није далеко. Лаку ноћ, оче, благословите! Могу ли и сутра да се јавим?

о.Гаврило: Само се ти припреми за духовни разговор за сутра у исто време. Вољан сам ја за сваку дикусију која је за душу корисна, али, има и оних који би хтели да са мном дискутују, али не умеју и немају одговарајући фонд речи, да бих могао да им одговорим, јер неки, иако не могу да се изразе, душа њихова говори и осети се шта хоће да кажу. Некима је довољно да само благослов добију из манастира Лепавине од Чудотворне Иконе Пресвете Богородице Лепавинске.
Бог благословио, сестро, и свако добро од Господа! АМИН!

На дан преподобмуч. Теодосије Тирске, 2009. год.
Број посјета од 23. Априла 2009. године