Status

Духовни разговор оца Гаврила са сестром НН      A-   A+  


*** Помаже Бог, драги оче Гаврило, благословите! Морала сам да Вам се јавим, јер се осећам јако лоше. Купила сам једну књигу у којој се каже шта Свети оци мисле о депресији. Ја сам очигледно у депресији. Патим већ недељама управо од депресије, туге и нерасположења. Ништа не могу да радим, идем по црквама, али, нема помоћи. Помолите се, оче, за мене, не могу ништа да урадим сама, нити могу било шта друго да радим...

отац Гаврило - Бог благословио, сестро! Заборави на депресију. То је нова и измишљена болест. У духовној терминологији то се зове униније, а од те болести обољевају они који нису ум свој запослили молитвом, него су у своје мисли убацили свакаква маштања и којекакве фантазије, и не труде се да их молитвом и постом одбаце од себе...

*** Оче, ја никако не могу да се саберем и да се смирим...

отац Гаврило - Сигурно да не можеш да се сабереш зато што ниси ум запослила на нешто корисно, које ће бити како на спасење душе, тако и за духовно здравље.

*** Оче, ја постим, молим се, али заиста не могу ум да запослим. Моје тело нема мира, стално бих ишла негде, све ми се чини да нема сврхе да нешто радим, да је то све узалудно...?

отац Гаврило - Да, и тако се увек вртиш у истом кругу из кога сама не можеш да изадјеш. Ти треба да нађеш духовника кога ћеш беспрекорно да слушаш и да његове савете примаш. А овако, изгледа да си ти сама себи духовник и тако сама извршаваш своју вољу...

*** Оче, како да надјем духовника у мом крају кад има само један једини свештеник, који је 40 км удаљен од мене, а и не могу увек да одем тамо? Уосталом, наш свештеник, то што му причам, не узима за озбиљно и не верује ми баш да се ја стварно много лоше осећам. А по манастирима, у које идем, су углавном монахиње и оне просто неће да ме саслушају, једноставно као да се склањају од мојих прича...

отац Гаврило - Без послушности духовном лекару, значи духовнику, стално ћеш се вртети у истом кругу и стално ћеш понављати исту причу како си непрекидно у некој духовној кризи, а то је само зато што ништа не чиниш да би је савладала и из ње изашла. То много зависи од тебе саме. Духовници виде да се ти ни мало не трудиш да из тога изадјеш, а и духовници су људи, па таквим понашањем ти понекад и њих смућујуш са једном те истом причом.

Ти знаш да и код лекара кад се оде и када лекар утврди дијагнозу и одреди терапију за болест од које пацијент болује, и ако сам пацијент неће да поштује и да испуни прописану терапију, тада нема излечења, па макар то био и Де Бејки. То би се догодило и са тобом, па и када би имала највећег и најискуснијег духовника који би ти дао најбоље савете. Ако ти њега нећеш да послушаш, ту успеха неће бити. Него, ту треба труда и само труда и послушање...јер, и да ти духовник буде близу само један километар, и тада ћеш наћи неки разлог како си ипак поново у кризи и како из ње не можеш да изадјеш.

То, дакле, све зависи само од тебе, колико ћеш труда дати од себе да ти буде боље, да ти се ум разбистри и да се тај твој облак искушења отклони, како би кроз тај облак угледала сунчане зраке и тако кренула правом стазом спасења.

*** Шта да Вам кажем, оче, значи да се свим силама трудим, али није ми лако, преосетљива сам. Оставио ме отац у детињству, оставио ме муж, сама се борим да свом сину обезбедим егзистенцију, сама се борим са "аждајама". На послу радим, учим, идем на конференције, па ипак сам увек сама. Немам другог ослонца до Господа Јединога. Нико ме не пита да ли имам или немам, али, сви који морају друге да поштују и да им се додворавају, јер им је до њих стало, на мени искаљују своје незадовољство. И зато сам стално несрећна.

отац Гаврило - Какав други ослонац ти тражиш? За помоћ се и треба обратити само Господу.

*** Ма, не тражим ја други ослонац, али, тражим да ме нико не омаловажава и да нико од људи, који су духовно пропали, не лече своје комплексе на мени. То молим од Господа. Нека ме заштити од таквих, злих и поремећених и нека их склони од мене, кад ми већ није наменио да будем нечија жена. То молим од Господа и дању и ноћу и у добру и у злу.

отац Гаврило - Изгледа, када си била дете, да си била мало размажена, па ти то сада недостаје...?

*** Отац ме оставио још у детињству и ја га се и не сећам. Он је јурио друге жене, а мене оставио мајци и бакама, тако да се ја оца и не сећам. Никада нисам била размажена, већ одговорна и увек најбољи дјак. Медјутим, мени се чини да су оним девојкама, које су биле размажене, увек цветале руже, тако да су имале и оца, који им је угадјао у свему и свачему, да би им оца касније заменио муж, који их је такодје од свега заклањао. А ја сам била сама као трн у пустом пољу...

отац Гаврило - Ипак изгледа да те неко размазио, па сад када си порасла и када те сви сматрају озбиљном, теби не приличи да конзумираш ту дозу размажености..., јер свако за себе увек сматра да је он најисправнији, а да су други другачији и да се понашају супротно од онога што се очекује.

*** Могуће је, оче, могуће је да желим мало више пажње...

отац Гаврило - Плашим се да код тебе постоји комплекс високумности, па ти можда и то помало ствара искушења...

*** Не, ја баш патим од комплекса ниже вредности, јер сам увек била одбацивана и као дете а и касније. Зато је и дошло до свега овога. Ја се ужасно плашим одбацивања. Оче, то је страшно, јер у том страху од одбацивања ја и сама изазовем одбацивање, јер се лоше понашам, и испадне да немам довољно мудрости и трпељивости и да не умем да ћутим ако ми се нешто не свидја. Иако знам да тада треба да ћутим и да се удаљим, али, ја се онда ипак свадјам и ту правим стално исту грешку. И више не знам како да се изборим са собом? Одакле да почнем? Како да се смирим? Ето, то је код мене, оче, а то је страшно.

отац Гаврило - Што се плашиш одбачености? Одрасла си, имаш факултетско образовање, што се данас јако цени у овом сујетном свету. Самостална си и не зависиш ни од кога. У својој струци комотно можеш да држиш диригентску палицу...

*** Није овде тако, оче. Овде најгори командују, а људи, који вредно раде, стоје у ћошку и не долазе до изражаја, него их још и малтретирају. Али, и то није важно...Важно ми је управо то да ја будем срећна и смирена изнутра, а како је споља, то је неважно. Важна је душа, а моја душа пати, много пати...

отац Гаврило - Куражи се и ти и надвладај ту несигурност. Буди и ти јака и без капитулације и предаје. Мораш да се бориш и да издејствујеш своја права за своју личност и слободу, али за то је потребно да покажеш успех у своме раду да би имала аргументе за то право, како би те други ценили и уважавали. Нико се не цени по нераду и ленствовању.

*** Оче, ја сам целог живота много радила, али никако да додјем до изражаја. Само ме краду и потискују, а ја не умем да се борим.

отац Гаврило - Само полако. Све у своје време... Само да још до доктората загрејеш столицу. Није то далеко, близу је, на дохват руке.

*** Знам, оче, знам да је близу..., и сад кад је близу, ја сам посустала. А све је то због тога што ме један колега избацио из равнотеже. Тај колега, кога сам познавала 15 година, за кога се чинило да је добар и миран, уствари испаде безобразан. Лажно се представио као да се заљубио у мене, а нисам знала да има венчану жену са којом не живи.Он се мени удварао и правио се као да ме воли, а у ствари је настран човек. Није он мене повредио и нисмо згрешили, али ја не разумем зашто људи лажу и покушавају да искористе друге људе.

отац Гаврило - Ништа без лактања, али не физичког, него радом се морамо гурати кроз живот. Нико нам ништа неће донети готово на тањиру, већ је управо потребно сналажење и велики труд.

*** Да, што Ви кажете, оче, потребно је сналажење, али, код мене има труда, али нисам сналажљива. То је основни проблем код мене. И, ето, тај колега је био много безобразан према мени, а кад је видео да сам га ја прочитала и рекла му да не дозвољавам да се тако понаша, он ме гурнуо, физички ме гурнуо...И, ето, он, за кога сам мислила да је исправан човек и добар пријатељ, за кога сам се молила јер му је умрла мајка, а и дете му је нешто болесно, повредио ме безобзирно.

отац Гаврило - Не верујем да и ти њему ниси нешто одговорила што му није било по вољи...?

*** Па, он је хтео да му будем љубавница, а ја сам га изгрдила и извредјала, јер, шта он има да тражи од мене кад није званично разведен? Срам га било! Прави се да је болестан да би га сви сажаљевали и само измишља болести, а није болеснији од других, при томе је и љубоморан на друге и жели свакога да искористи, само што се то не види док се боље не упозна. Ја сам, оче, сада много повредјена, јер ме и физички гурнуо, а ја сам га сажаљевала и мислила да је добар човек. Оче, па ко је онда добар, ако није неко за кога сам смела руку у ватру да ставим да је поштен и добар?

отац Гаврило - А шта је хтео, да му ти у пажњи замениш мајку и да му сина васпиташ? Па, ти имаш свог сина, коме треба да посветиш пажњу као мајка, а не да се још више запетљаваш у мреже непотребне...

*** Желела сам да и ја будем удата жена, јер ми је досадило да будем распуштеница. То је тако ружна реч. А с друге стране, мислила сам да је он разведен, а он је лагао, срамота једна. А само да знате колико ме пута звао, досадјивао, разговарао по 3-4 сата телефоном, жалио се на тежак живот, па, као нема шта да једе јер не зна да кува, па треба му жена, и све тако...А, у ствари, велики је лажов и кад сам то све сазнала, ја сам му рекла све најгоре...

отац Гаврило - Зато што никога тада ниси видела око себе осим њега, па чак и себе ниси видела. Заборавила си да спремаш испите за даљи научни рад, да си интелектуалка, мајка...

*** Јесте, оче, није ни требало да га гледам. И он је доктор наука, али је стварно мало луд и много покварен...

отац Гаврило - Није он ништа крив, и није ни луд, него паметан и сналажљив у световном животу...

*** Јесте, оче, он се само прави наиван. То сам тек после схватила, али то значи да сам ја много глупа, јер не умем да прочитам ко је какав...

отац Гаврило - Па, не знам...? "Ти каза..."

*** Па, јесте, глупа сам, само умем да рачунам и не умем да пригушим срце, него се на сваког сажалим..

отац Гаврило - Значи да поседујеш врлину милостивости...?

*** Чак сам мислила да је стварно болестан, јер он много лаже, па сад га боли срце, па бубрези, па брух, па астма и мени га стварно било жао, а још му и мајка умрла и он само кука како је сам, а у ствари сви побегли од њега, јер не може нико да га слуша...

отац Гаврило - Вероватно да је пустио и по коју сузицу низ образе...?

*** Па, може тај да плаче и за паре. То сам тек после видела. Али, како да унапред знам ко је лажов? Он ме звао телефоном сваке вечери и само је причао како му треба жена да живи како је Богу угодно и све је црквене празнике знао кад је који, и, ја сам стварно мислила како је он добар хришћанин...Кад оно, а он добар лажов!

отац Гаврило - А, значи има "дар" суза, што је реткост код мушкараца, јер мушкарци су мало тврда срца, а такође и на сузе...

*** У ствари он је свој живот цео уништио, само му је наука остала, а мени је рекао да сам монструм, који се крије иза андјеоског лица и само кука, а ја не кукам него се свадјам и говорим у инат, то иритира људе па ме кажњавају. Ја нисам љубазна, а људи воле кад је неко љубазан, а ја немам стрпљења да глумим и да кукам и да плачем...

отац Гаврило - Па, женско баш и није тешко натерати на сузе и потакнути на плач. То је женама к&рсљуо;о добро јутро...

*** Оче, ето, мене је лакше натерати на свадју, нажалост, и ту грешим...

отац Гаврило - Сестро, немој још и нерве да уништиш, то ти ништа не вреди. Ето, у депресији си, па још и нерви да ти пропадну? А имаш сина коме мораш да се посветиш.

*** Да, да, зато сам осетила да морам да се средим! Иначе оде све...!

отац Гаврило - Само ти загреј столицу и књигу у шаке...Заврши то што си почела и чувај своје дете.

*** Да, оче, ја сам потребна детету. Ево, мој син сада има завршне испите у обе школе и много је оптерећен. Помените га, оче, да све издржи, ипак су то две школе! А ја ћу Вас у свему послушати и више нећу мислити на било шта друго, осим детета и рада! Морам, схватила сам то, оче! Ма, покушавала сам да се средим и смирим, али није ми помагало. И, то не смем више да радим, више не смем да се секирам због неважних људи у мом животу, јер се ни они за мене не секирају...

отац Гаврило - Сестро, време је да завршимо овај духовни разговор или би се најпре могло рећи да је то била једна духовна терапија за разбистравање ума и добијање воље за рад и корак по корак изласка из стања депресије, односно чамотиње.

*** Хвала Вам много, оче, слажем се, опростите, одузела сам Вам много драгоценог времена. Остајте ми с Богом, помените мене и сина у молитвама Вашим, а ја ћу се борити са собом да постанем јача и да успешно одолевам недаћама. Схватила сам да морам... јер, овако идем само у пропаст, а нисам ја баш тако слаба да бих тако лако пропала. Свашта сам преживела...Нека буде Божија воља, ко зна зашто је ово било добро?
Живи били и до следећег разговора Вас поздрављам!

отац Гаврило - Ма, добро је када конверзација иде у исправном правцу, онда и има успеха..., а добро је да уз докторат да стекнеш и ове вресте искуство, кроз разна искушења, па да би и друге могла да схватиш, који ће можда бити у истим или сличним искушењима. Па, ето, када и ти будеш универзитетски професор, мораћеш да свхатиш младе и њихове проблеме, да не будеш строга према својим студентима. Младост је младост, а како каже она народна "младост је лудост", али и то не код свих. Све зависи ко је како и у којој средини одрастао и какво је васпитање од родитеља добио.

*** Да, оче, заиста, ето то је заправо на моју добробит, јер ја некако не могу да проценим људе добро и зато и патим.

отац Гаврило - И то ти је школа живота, која ти је потребна за твоје будуће звање...

*** Да, да, зато се молим Богу да ме заклони од таквих људи, јер,ово није млад човек, а младости се лакше опрашта због неискуства, а ово је безобразан и непоштен човек. И, ето, ја опет осудјујем, а то је грех...

отац Гаврило - Сестро, мани се тог човека. Што си се окомила на њега? Имаш ти преча посла и обавезе. А овако, стално се вртиш у једном кругу. То заборави и ни у сну да га не сањаш. То ће значити да си га заборавила и лати се озбиљног посла.

*** У праву сте, оче, више ни речи о њему! Хвала Вам на укору, то ми је и било потребно. Ето, ја не умем да се фокусирам на једну ствар и да само то и гледам, а за остало да ме ништа не интересује. Али, крајње је време да се променим! Поздрављам Вас, много сте ми помогли!

отац Гаврило - Крајње је време да се уозбиљиш и да мислиш на своје обавезе. И да бринеш за своје дете, да сутра не каже син како му мајка свашта фантазира.

*** Тачно, оче, потпуно сте у праву! Благословите, оче!

отац Гаврило - Бог благословио! АМИН!

На дан св. Епифанија и Германа Цариградског, 2009. год.
Број посјета од 23. Априла 2009. године