Status

Духовни разговор оца Гаврила са сестром Б......      A-   A+  

*** Помаже Бог, оче Гаврило! Благословите!

отац Гаврило -
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ ! Бог благословио!

*** Ваистину воскресе! Оче драги, веома се лоше осјећам. Не знам просто одакле да почнем...? Дуго времена ми је требало да Вам се јавим. У овом тренутку веома лоше се духовно осјећам. Наиме, још док сам била мала, нешто је почело да ме мучи и како сам одрастала, све је горе и горе. Оче, не могу ни сама себе да схватим, осјећам да сам изгубила смисао за животом.

отац Гаврило - Да ли је и тебе захватио овај садашњи савремени вирус "лењивитис"? Он је јако опасан за младе и тешко је пронаћи лек да се од њега заштитиш. Али, и то би се могло, када би имала макар мало јаке воље за животом...

*** Како мислите вирус...? Оче, ја имам веома озбиљан проблем! Ево, сада док са Вама разговарам осјећам се јако лоше и не могу више... Нешто ме стално гуши... Оче, Бог нас је створио све различите... Ево, ја се трудим, али не иде, нешто је јаче од мене...

отац Гаврило - Да ли је твој проблем духовни или телесни? А, колико ти је година?

*** Оче, ја имам неке страхове. Сва стрепим, умишљам многе ствари, све негативно... Плашим се народа и само бих била у кући. Оче, ја сам захвална Богу на свему што ми је дао до сада. Удала сам се јако млада, имам предивног мужа и предивну дјецу и немам разлога да будем оваква, али ми нешто ипак не да мира...

отац Гаврило - Кажеш, стално си у кући? А шта ако се догоди да се кућа сруши од неке непогоде, а ти унутра? Рецимо да се догоди пожар!? Шта би тада урадила?

*** Оче, наравно, изашла бих из куће. Ја се трудим да нико не примијети како се ја осјећам, али мене то мучи. У мислима се плашим неких чудних ствари, на пример, плашим се да не знам шта причам?!

отац Гаврило - Зато треба да изађеш и да се мало прошеташ на чистом ваздуху како би се барем мало извукла из учмалости. Идеш ли недељом и празницима у цркву на богослужења?

*** Да, ишла сам под Острог 2006. године, а 2007. сам ишла породично.

отац Гаврило - Наравно да је добро посетити манастир Острог, али имаш ли цркву у месту где живиш?

*** Имам, потребно ми је до цркве око пола сата. Ево, оче, када се молим Богу, мисли су ми "Боже, сачувај!"

отац Гаврило - Само се ти моли Богу. То је најбољи лек против црних мисли. А, имаш ли ти неких обавеза у кући? Чиме се занимаш ако ни дању ништа не радиш?

*** Оче, ево, сузе ми иду саме. Ја сам једноставно додијала сама себи! А, имам обавеза, оче, и нисам уопште лијена.

отац Гаврило - Како то кажеш да си додијала сама себи? Колико ти је година, сестро?

*** Мислила сам да сам додијала сама себи покушавајући да се промијеним, али то само нарушава моје здравље. Тридесет ми је година, оче.

отац Гаврило - То су најлепше године за нормалан живот! А ја помислих да си ти нека старица и да си при крају живота!? А ти си тек на почетку живота када се најбоље живи и зато треба да се радујеш животу.

*** Знам, оче, Богу хвала, имам за кога и да живим и да се радујем!

отац Гаврило - Коју школу си завршила и радиш ли у својој струци?

*** Завршилао сам трговачку школу и радим у својој струци, али налазим се ван земље...

отац Гаврило - Шта значи "налазим се ван земље"? Где год да се човек налази и живи, свуда је земља Господња? Цела планета је н а ш простор.

*** Оче, ја имам малу иконицу Пресвете Богородице Лепавинске, добила сам је пре 10 дана.

отац Гаврило - Па, ето, имаш благослов из манастира Лепавине.

*** Али, оче, ја никако не знам да надјем пут, да пронадјем себе. Заиста сам изгубљена, јдноставно мучим саму себе без битног разлога.

отац Гаврило - Како си изгубљена? Постоје ли људи ту где се ти налазиш и живиш? Зар ни тако не можеш да да нађеш смисао живота и да ти не буде тешко, а и да не будеш изгубљена?

*** Ево, синоћ смо имали госте и док су они били ту, све време ми долази нешто у главу да кажем што није истина. Ето, нешто ме гони на то... Оче, ја стварно имам озбиљан проблем. Ја јесам мајка и супруга, а, ето, добијем неко гушење, тресем се, а не знам зашто? Не знам шта се збива, али то мени траје годинама Изадјем ја и дружим се, али није то то!? А још као мала молила сам се...

отац Гаврило - Верујем ти да имаш озбиљан проблем и разумем те, али мораш барем мало да да се потрудиш да изадјеш из те ситуације. А тај излазак није немогућ, само ти треба више воље и оптимизма за живот. Не смемо гледати као да нам је све црно пред очима. Не, размисли, и светлост постоји, и дан постоји...

*** Ево, да Вам наведем пример: Када сам ишла у основну школу причало се да један наставник заводи девојчице. И једном он мени, када је био крај часа, а ја излазила са осталим дјацима, каже: - " Ти, остани!" Ја сам се само окренула и рекла: - " Рећи ћу те своме тати!", и изашла сам са осталим дјацима. Од тада се ја више на часовима нисам осјећала нормално. То је за мене било страшно и стално сам размишљала: - " Боже, како он то мени сме да каже?", а у мени се једна мисао стално понавља: - "Јао, мајко, шта сад дјаци мисле о мени? То је било тако сугестивно, да нисам имала мира. А што питате, оче, нисам ни мало јака духовно.

отац Гаврило - А, ето, можда си ти свог наставника потпуно погрешно схватила? Можда ти је хтео да каже нешто позитивно. А и то, што се о њему нешто негативно говорило, могуће је да није истина, јер постоји лаж и клевета на некога коме неко смета, рецимо на неком радном месту у неком колективу... Док се лаж не потврди да није истина, може човек да настрада ни крив ни дужан...

*** Да, али многи су причали да је он такав. Мени је то било ненормално јер све што има да каже, може да каже и пред осталим дјацима. Али, то је само пример, оче, то је било давно. Оче, ја нисам духовно јака, ја сам Вам само навела пример од пре 17 година, а шта је сада у мојој глави, Боже мили?! Ја сам тада била осми разред. У праву сте, ја сам Вам само рекла како сам се осјећала тада...А, ево, синоћ кад су били ти гости , шта би било да сам рекла ово или оно. Знате како кажу: "Рећи лаж 3 пута и постаће истина". Сви грешимо, знам...

отац Гаврило - Ипак, ниси ти баш била сигурна у истинитост таквих прича у којима се причало о том наставнику!?

*** Оче, ја сам тада била девојцица! А и сада се понекада запитам: - " Боже, да ли сам ја нормална?" Шта је то са мном?

отац Гаврило - Да, то треба да заборавиш и да се са тиме више не оптерећујеш!

*** Оче, ја себе све преиспитујем после неке комуникације са неким, шта сам причала?
Па ме ухвати страх шта ако сам рекла ово или оно? Оче, то је везано за моју породицу. У томе и јесте проблем што сам умислила у овој својој лудој глави. Нешто као да ме опседа? Верујте ми, увек се запитам: - "Да ли сам то ја, Боже, помози ми!" И увек кажем:" Боже, њих сачувај, само нек су ми живи и здрави, а мене узми, ако треба.!"

отац Гаврило - Са тим немој више да се оптерећујеш, па као сад не смеш ништа да причаш. Видиш, и то је опет нека врста фобије да не смеш ништа ни са ким да причаш... Буди нормална, у кући причај и буди слободна . Тако и на другом месту причај као у својој кући, као са својима, а не да испадне као да си ти сад посебна и ако нешто проговориш да ће се нешто догодити с тобом...

*** Знам, оче, али ми је грч у стомаку и неки немир када неко додје и ја као да се изгубим од некога страха. Тешко ми је да се борим сама са собом. Мислила сам како старим бићу зрелија и паметнија, а ја сам све гора... Оче, имам златног мужа и предивну дјецу и зато питам саму себе: - "Зашто сам, Боже, оваква?"

отац Гаврило - Имаш ли ти цвеће у кући, рецимо цвеће у саксијама? Ето, узми и гаји цвеће,заливај да лепо расте, кидај му суво лишће да могу да напредују други свежи листови, па ће цвеће лепо да цвета, а ти ћеш се радовати лепоти цвећа кад процвета и лепо замирише, а онда ће те твоје црне мисли у тој радости одлазити од тебе, јер ћеш се радовати делу руку твојих уз благослов Божији и молитву Господњу. А, док то све будеш радила, понављај молитву "ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, ПОМИЛУЈ МЕ" и све ће бити благословено и тиме ћеш задобити мир души својој и заборавићеш на све негативне мисли, које ти се врте по глави.

*** Надам се, оче, и често понављам молитву Господњу, поготово када добијем нападе панике. Што је најгоре, ја не могу да додјем себи, осећам као да неко други управља мојим мозгом. И не могу да свхатим да сам дошла до овог
степена. Ово је прешло сваку границу. Нека ружна мисао се дотакла мене и као да је оживела. Само ми је то у глави, а чим се сретнем са неким одмах ми додје у главу помисао: - " Јао, можда сам то рекла?" Оче, ја сам са Вама отворена и покушавам
да Вам објасним моју ситуацију, само немојте да се наљутите на мене! А, ја верујем да се и Ви питате: - " Шта је са овом женом?" Да ли је могуће да су ме толико напали зли духови, оче?

отац Гаврило - Ма није ништа опасно. Да би се то отклонило, а може да се отклони, само треба више воље и усрдније молитве. Господу треба да верујемо, да се надамо...Ма, све је пролазно и треба одмах да одбацимо оно што нам се црно мота по глави...

*** Хвала Вам, оче, благословите!

отац Гаврило - Бог благословио. Лаку ноћ! АМИН!

На дан свештеномученика Антипа Пергамског, 2009. год.
Број посјета од 23. Априла 2009. године