Status

Духовни разговор оца Гаврила са братом З...      A-   A+  

*** Помаже Бог, оче Гаврило, благословите? Желео бих да поразговарамо о чињеници да почињем да вјерујем помислима демонским, које су се угнијездиле у мојој у глави, и прихватам их као своје, па не знам како да их отјерам, јер ме притискају и праве ме лудим?


отац Гаврило - Брате, хајде да се не вртимо стално у круг! Остави те демончиће, јер они баш воле да ми о њима стално причамо, а онда се уселе у мисли и окруже човека. И тек што се они мало некуда изгубе, ти их, брате, за час поново позовеш и зато се они и жесте и више нападају, а онда смисле нову стратегију за напад, јер су љути. А ти, брате, више се позабави собом и запосли ум молитвом, а њих пусти да се удаље и да оду у каменита и пуста места, где нико не борави. Пусти их да се мало одмарају...!


*** Да, оче, али они су ми запосјели разум и не знам како да их отјерам? Они врше терор нада мном, праве ми конфузију и збуњеност...

отац Гаврило - Значи, постали су терористи...! И ти мораш да се супроставиш њиховом тероризму. Мораш и ти да осмислиш одбрану, супротно њиховом терору... Ја мислим да ти ниси довољно запослен ни физички, ни духовно, па зато они имају места за тебе, и онда дођу и кад сам ничим ниси запослен, они те запошљавају...


*** Оче, чиме треба да се запослим? Можда су они присутни зато што хоћу анализом да их одстраним од себе. Али, истина је да имају јако упориште у мојој глави. Писала ми је једна сестра да им не треба вјеровати, али, како кад ме тероришу? А ја сам физички вероватно лијен па не радим активно, а духовно им отварам рат, па ме поразе...

отац Гаврило - О томе смо много причали и све рекли у претходним разговорима, али ти опет све исто. Како, како, па опет, како, како? Не можемо тапкати у месту и трошити време и само питати једно те исто! Мора се делати!


*** А, на чему да делам, оче? Дјаво ми управо и не да да запамтим оно најбитније, па ме тјера да Вас све поново питам.


отац Гаврило - Прочитај раније раговоре, јер тамо је писано на чему да се дела да би исход био успешан и за душу користан и спасоносан. Размисли мало како је кад се неко преједа? Његов желудац не може да прима све и онда настаје мучнина. Онда полако почиње тело да буде болесно, јер организам не функционише како треба. Тако је и у духовном животу. Не сме се ум преоптерећивати разним маштаријама, које не дају мира. Значи, потребан је напредак у духовном животу!

*** Оче, значи да је најбитније имати осјећање мјере у свему. То је доста тешко, јер народ нема вјеру, а народна пословица каже " Ко има вјеру, има и мјеру". Лаку ноћ, оче, благословите!

отац Гаврило - Бог те благословио, брате! АМИН!

На дан светог Софронија Јерусалимског 2009. год.

Број посјета од 23. Априла 2009. године