*** Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Занима ме да ли се народ полако враћа Цркви ?

отац Гаврило - Одлазиш ли ти у цркву недељом и празницима на Света Богослужења?

*** Не

отац Гаврило - Ниси крштен?

*** Крштен сам, оче, али никако да стекнем навику да идем у цркву, мада често помишљим на Православље као на нешто добро, што може да помогне нашем народу.

отац Гаврило - Да ли твоји вршњаци иду у цркву, или су исти као и ти...?

*** Не, не иду. А мој деда је био велики верник. Тако бар кажу у селу где је живео, али, мој отац је био гневан на Цркву. А, овде, у нашем месту, ништа се није учинило да се народ приближи Цркви...

отац Гаврило - А, ноћним кафићима?

*** Па, и ноћни живот није никакав, само обична глупост.

отац Гаврило - Шта ти мислиш да би трабало да се уради у твом месту, па да се млади заинтересују за Цркву?

*** Мислим да је требало да Црква почне да ради на том плану још деведесете године. За почетак требало је подићи нову цркву.

отац Гаврило - А какав је верски живот код старијих?

*** Никакав. Већином су то људи који су се одродили од Цркве још за време ИИ светског рата.

отац Гаврило - Колико вам је удаљена најближа црква од вашег места?

*** 10 км

отац Гаврило - Па, каква је то даљина?

*** За овај народ велика. Знам, оче, треба само имати вољу, али, много година се вера затирала...


отац Гаврило - А кад неко умре, да ли долази свештеник да изврши опело или се сахрању без свештеника? Да ли има свештеник, који је одређен за ваше место? Покушава ли он нешто да уради за црквеност за живаљ у твоме месту?

*** Сахране се обављају већином без свештеника.Овај народ је досељен из Лике. Да, оче, имамо свештеника, али ја мислим да није довољно да свештеник само постоји, а да се његов рад и његова организација нигде не виде. Мислим да свештеник треба да иде медју народ, од куће до куће... Био је један свештеник почетком деведесетих година, и чим је дошао, одмах је сазидао нову кућу. Али, ја знам да не треба гледати на њега, није он вера. Вера је у дубини нас самих. На пример, ако је неки свештеник изневерио неке паре, не треба осудити читаво Православље због тога...

отац Гаврило - Тачно, али, ето, почни ти први да идеш у цркву, па ће неко и од твојих вршњака да крене. Дакле, ти буди тај квасац, који ће се ставити у тесто! Потребно је да неко нешто покрене, па да Црква оживи. Ето, угледај се на твог деду, кажеш да је био велики верник и да је редовно одлазио на Богослужења. И, нећемо друге да осуђујемо, само констатујемо верски живот у твоме месту...


*** У праву сте, оче, за све! Ни ја, никада не бих друге осудијивао. Најлакше је скинути кривицу са себе. Свако треба да се труди, то знам, само ипак мислим да треба много, много рада и жртвовања да се надокнади оно изгубљено време.

отац Гаврило - Даће Бог да и у твоме месту оживи верски живот, јер, код људи ипак постоји вера и нада, али, свештеник који је за то задужен из Епархије и парохије, треба да почне да ради на томе.

*** Оче, ја мислим да је једини спас вратити се својој вери и својим обичајима, и онда ће се препородити и држава. А овако, ми не идемо никуд, само у пропаст.

отац Гаврило - Не верујем да ни трунке вере не постоји барем код неког у твоме месту?

*** Далеко од тога, оче, постоји, постоји још увек, и, чак сви верују да ће доћи бољи дани... Само да се једном крене...

отац Гаврило - Значи, само треба оживети и кренути...А, колико је теби година?

*** Оче, ја имам 30 година.

отац Гаврило - Нека си жив и здрав и од Бога благословен!

*** Хвала Вам, оче! Желим и ја Вама добро здравље и надам се да ћу једном доћи да Вашу светињу и Вас посетим.

отац Гаврило - Ти тако мудро и паметно размишљаш, то значи да си ти ипак нешто од духовног живота неследио од свог деде...

*** Тата је љут и огорчен и на Цркву, јер су деду и његовог брата од 12 година убиле усташе, иако деда није био ни на чијој страни. Огорчен је што оца свог није ни упознао, јер је био најмладји. Ја сам ишао у Лику да обидјем дедин гроб када сам обишао и кућу, где су одрасли мој отац и стричеви...

отац Гаврило - Али, то не треба да му буде препрека да он буде верник и да поштује веру у којој је крштен. Тим пре треба да буде чвршћи у вери својих предака...

*** Тако и ја, оче, мислим. А, видите, интересантно је да мој отац пише песме чак које су дубоко везане за Цркву. Писао је и о томе како су наше цркве запуштене. Ево дела једне његове песме:

"Крститељу, Свети Јоване,
на торњу твоје звонаре легу се вране!
Уместо звона и умилних гласова,
сваке се ноћи огласи сова.
На сказаљкама умрлог сата
клате се вране,
броје време, године и дане,
Крститељу, Свети Јоване!"

Оче, хвала Вам за све. Благословите да се понекад чујемо! Лаку ноћ!

отац Гаврило - Може се рећи да је ово почетак једне мале веронауке на Скѕпе-у. Бог те благословио! АМИН!

На дан светих 42 мученика Аморејска, 2009. године