*** Бог помаже, оче Гаврило, благословите! Да ли сте добро? Знам да нисам достојна ни да Вам пишем, али не могу да зауставим сузе...

отац Гаврило - Бог благословио, сестро Тања! Слободно причај шта те мучи, а ако овај разговор буде квалитетан, потребно је да га и други прочитају како би од њега многи имали духовну корист.

*** Да ли сам ја на правом путу, оче? Ове вести, које добијам изнутра...да ли то долази од Господа, или ја умишљам, или пак долази од оног непомјаника, чија сам слушкиња до скоро била? Како да будем сигурна да то баш мени Господ говори? Плашим се некада да ја можда све то умишљам, па онај лоши хоће тако да ме опет превари... Ја се молим Господу за опроштај и да ми пошаље Духа Светога да у свему чиним, мислим и говорим вољу Божију и да живим по вољи Божијој. И молим се да то буде у свим сегментима мог живота, на свим пољима и у сваком тренутку...

Кад сам била младја, оче, још у Београду сам уснила овај сан: Као ја сам код свог покојног деде Николе у Лици, на једној планини и деда ме пошаље да донесем дрва, да бисмо могли да се угрејемо, јер је била зима и снег. И ја изадјем напоље из дедине куће, кад тамо чопор вукова... Почињу да ме јуре да би ме појели. Ја почнем да бежим уз планину, а снег око мене и све клизаво. Чујем режање бесних вукова спремних да ме растргну. Одједном, од страха више не могу да бежим...Кад су вукови већ могли да ме дохвате, у том тренутку нечија рука, пуна светлости, подиже ме са земље и постави на врх неке друге планине. Тамо је била само светлост и блаженство, неописива радост и благодат. Више ми није било ни хладно, нити сам била гладна ни жедна. И ја сам схватила да сам у наручју Божијем и хтела сам да останем тамо и зато сам рекла Господу: - "Господе, узми ме и никада се не одвајај од мене, и не дај да се вратим доле медју вукове". Ја тада нисам хтела да се вратим ни мајци, ни оцу, ни деди, ни никоме на земљи, јер је блаженство, које сам тада осетила на тој висини у тој светлости, било нешто најлепше што сам икада у животу успела да доживим, чак до данашњих дана. Ту није било времена, ни бола, ни патње, ни страха, ни било које друге жеље, осим да се тамо довека остане...Тада мени та светлост, бела и бесконачна каже: - "Иди и врати се доле медју сељане, однеси им дрва да се угреју!" А ја том гласу кажем да ће ме они вукови растргнути, ако се вратим, и да је мени лепше да останем уз Господа. Тада мени та светлост каже уз велику благост и доброту, као кад мајка дете шаље у школу: . "Иди доле медју сељане, и причај им како сам те избавио из чељусти зверских и како сам те спасио!" Ја сам била тужна што ме та светлост није задржала, јер ја нисам хтела да се враћам у то село, медју те људе... Ево, и сада плачем што ме тада Господ није узео, јер не бих више греха чинила... А овако, ја сам се од тада, откад сам уснила тај сан, пренапунила греха. А покушавам да се постом, исповешћу, љублављу и тоталним покајањем очистим од својих грехова ... а бол је велики, и ја и даље грешим, и никако да престанем...

Оче, ипак овај сан као да ми даје сигурност, да кад чујем Божији глас и осетим да је са мном Дух Свети, Господ Исус Христос, да то онда и јесте глас Божији и да онда и заиста јесте у мени и са мном Дух Свети, који ме води.

Мој вољени и драги супруг Никола и ја дошли смо у Лондон 1998. године Господње, неколико месеци пре Нато бомбардовања наше отаджбине. Пуно, пуно, пуно искушења смо прошли јер нас је драги наш Господ све време водио, помагао и спасавао. Сваки пут кад превазидјемо неко искушење, ми се осећамо јачим, али тада као по неком чудесном провидјењу, осетимо као да су пред нама још већи и тежи задаци. Сада, ових дана имамо велики задатак, већи него до сада...чак изгледа нерационално и скоро немогуће, просто, као да нам тај задатак није дат од овога света. Све око нас, што је реално и логично, заправо се распада. Многим људима ово што смо сада започели изгледа немогуће и многи људи мисле да ми нисмо нормални... Господ је мени подарио да оснујем своју фирму још прошле године у октобру месецу. Ја сам се дуго опирала, јер сам се и сама уплашила од чињенице шта се све догадја око нас ситних, малих, грешних људи. Тако да сам од тада до сада имала пуно препрека, које сам уз помоћ Духа Светога и мога Андјела чувара, успевала да савладам. Ја се бавим дизајнирањем ципела, и у том свету моде, нема пуно места за духовност, јер је цела та култура доста запрљана. Ретко који модни дизајнер је и верујући, чак од оних које ја лично познајем нема ни једнога. Мој супруг је сликар и последњу серију слика које је урадио, посветио је нашем драгом Господу. Он је цитирао делове и пасусе из Светог Писма и стављао те речи на велика платна. Он, као хранитељ породице, има велику одговорност и сада, када су се наше финансије доста уздрмале, ми се обраћамо Богу да нас води и проведе кроз ову велику победу. Али, то није наша победа, то је Победа Христова, у славу и част нашег Творца. А зна Господ истински разлог зашто смо кренули у овај наш посао... Наравно, не само да бисмо живели угодно и у благостању, не само да се скућимо и пошаљемо сина у добре школе; не само да помажемо мајке, браћу и сестре наше и децу њихову, и људе у невољи; не само да помажемо цркве, школе и болнице; не само да покренемо Фондацију за људе са ратишта, које је онај исти лоши успео да превари и отео им све; већ да се оствари тотална Божија победа и да додје вечно Царсво Божије. Ми верујемо да нас Господ неће одвести у пропаст, већ да нас води у Добро и у ту, многоочекивану победу.

Оче, ми настојимо да што чешће одемо на Свету Литургију и да се причешћујемо, исповедамо и постимо. Читамо молитве редовно, Псалме, Стари и Нови Завет, и молимо се Господу. Гледамо кад год је могуће и да се захвалимо Господу Богу Оцу и Творцу, за све дарове што нам је подарио, а првенствено што нам је отворио наше духовне очи и уши, да чујемо и видимо Реч и промисао Божију. То усхићење и радост, што смо сви деца Божија и слуге и ратници Његови, што нас је Господ прихватио и што нас воли и води, даје нам снагу да истрајемо до краја, до коначног сусрета у вечном Царству Божијем. ...

отац Гаврило - Интересантно је и поучно ово твоје казивање и доживљај... Само, не види се из овога када се то виђење догодило, у сну или на јави, ноћу или дању?

*** Десило се то, оче током ноци, у сну, пре више од 20 година. А, имала сам ја још неколико чудних снова. Тако, мислим да ми се једном појавио Андјео у сан. То је било пре 6 година кад смо супруг и ја били у Београду. Тада смо били у великим финансијским и папиролошким мукама. Виза за Енглеску нам је истицала, ја била остала без посла, практично, ми смо били пред банкротством. Последња ноћ у Београду, кад смо решавали да ли да останемо у Београду или да се вратимо у Лондон, јер нас двоје се нисмо женили и удавали због папира, већ нас је Господ створио и саставио да кроз овоземаљски живот идемо заједно...

Дакле, те последње ноћи, у сну сам лепо чула како се отварају врата у нашој соби и како сам помислила да су лопови упали у кућу. Од страха нисам смела да се померим...Већ сам се скоро била пробудила, мало се померим и почнем полако да отварам очи и, одједном видим Андјела у белом, који подиже руку, а све време лебди изнад наших глава; И руком нам показује у правцу Запада, као да треба да се тамо враћамо. Ја сам се, наравно, била уплашила, али сам послушала оно што ми је Андјео показао. Тако смо ми дошли назад у Лондон и ја сам ускоро добила добро плаћени посао. Након тога сам добила и радну дозволу, да бисмо могли да останемо овде легално. Мој супруг је такодје нашао посао, почео да продаје слике, а добили смо и сина Стефана...А тада никог није било око нас да нас погледа, утеши и помогне... осим нашега Најсветијега Господа Исуса Христа... Чиме да захвалимо за толику милост?

отац Гаврило - Све ово је врло интересантно, јер је то лично и истинито духовно сведочење.

*** Хвала Вам, оче, на љубазности Вашој. Ово је Божије дело, и све речи и све ово што пишемо, и снови, и љубав, да буде уз славу Божију и да се људи воле, поштују, помажу и уједине у Слави и Премудрости Божијој. Ево, оче, мој син Стефан сада седи поред мене. Дошао је из школе и ја му објасних како се ми дописујемо... Кад је видео ову сличицу са десне стране, одмах се прекрсти и рече: - "У Име Оца И Сина И Светога Духа. Амин!" Каже ми да Вас поздравим у његово име.
Ево, оче, управо сам читала писма и питања Ваше духовне деце, да се мало подучим како да што краће формулишем питање. Опостите ми на неспретности, ја овај Скѕпе користим само да бих могла да разговарам са Вама. Желела бих да ме посаветујете о причешћивању мале деце. Мој син има тек четири и по године. Да ли сме да унесе нешто у уста пре пришешћа, и од које године би требало да му се уводи пост и на који начин?

отац Гаврило - Хвала на поздраву и нека је Благословен од Господа и благодат са Чудотворне Иконе Пресвете Богородице Лепавинске да буде над њим и над целом вашом породицом у све дане живота вашега. АМИН!

*** Нека и Вас, оче, Господ и Превета Богородица чувају и сачувају. Бескрајна је моја радост и захвалност Вама. Ако благословите, јавићу се сутра опет, ако Бог да. Има неких питања, које не могу сама да разрешим и имам пуно грешака, које сам починила и чиним, јер ме мој брзи језик тера на грех, уместо на свакодневно слављење Господа. Да Вам ноћ буде лака, тиха и мирна. Збогом, оче! Благословите!

отац Гаврило - Бог благословио. Лаку ноћ. Амин!

Лондон, На дан преподобног Прокопија Декаполита, 2009.
Лета Господњег