*** Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Јављам се из Београда. Другарица ме упути на Вас.

о. Г а в р и л о: Бог благословио! Којим добром се јављаш?

*** Желела бих мало да попричам са Вама, оче. Крштена сам и верујућа. Верујем у Бога истински и то ме и радује, и усрећује, али, немам навику да идем у цркву. Манастире више волим, него цркве. Медјутим, ја сам за неке цркве пуно везана, али не знам да ли је то нормално?

о. Г а в р и л о: Редовно треба да похађаш своју парохијиску цркву, којој припадаш, јер, надлежни свештеник је твој духовни отац. Он треба да те духовно руководи и за духовне потребе треба се обратити њему. Манастире треба посећивати и у ходочашће ићи и чудотворним иконама и светим моштима се поклањати и од њих благослов узети, и са духовницима разговарати, и од њих духовне савете тражити.

*** Хвала Вам, оче, на савету. Пуних 11 година сам ишла на психотерапију. Велики сам поштовалац господина Владете Јеротића, али, ја и даље имам страх због неких својих грехова. Није чак можда толико ни страх, колико стид. Али и страх од реакције духовног оца.

о. Г а в р и л о: Слободно иди и исповедај се без икаквог стида и страха. Никакве реакције духовника нећеш ни осетити, јер је то Света Тајна Исповести. Размисли мало, како је када се неки болеснк разболи и треба да се оперише. Тада се губи и стид и страх од доктора, који мора да изврши операцију, и још пред целим тимом.

*** Хвала Вам, оче, на савету. Свако добро. Благословите, оче, и лаку ноћ.

о. Г а в р и л о: Бог благословио и лаку ноћ. Амин!