*** Помаже Бог о.Гаврило! Праштајте, благословите!

о.Гаврило - Бог благословио сестро О. . . .!

*** Знам да имате много гладних молитве и поуке. Одлично је што имамо тако широк и садржајан сајт манастира Лепавине, али осјећај да сте овде на интернету или овом програму, нешто је изузетно.

То је осјећај: живе речи, љубави, осећај када паднемо, када нам вера ослаби далеко од домовине или далеко од верујућих, драгоцен. Осећај да на овом путу имамо Вас који ће те рећи "моји" за мном , а не "другови пратизани напред". Знам да свако има своје бриге, да сте ту за све нас, али осећај овог заједништва је осећај праве Цркве. Да нас духовно изграђујете, а ми такви да градимо једни друге и манастире наше и да се сећамо наших славних предака, рода нашега, који су исто тако имали велика искушења, велика страдања, али су остављали живот за нашу веру. Ми који смо је добили надам се да ћемо бити достојни да је очувамо.

о.Гаврило - И на којој ћемо страни бити и у којим ћемо одајама боравити "јер су многе одаје у Оца мога".

*** Треба се трудити око спасења својих душа и бити приправан за вечност, јер не знамо кад ћемо бити позвани за тај прелазак. Знам, да је сваки тренутак то могуће, требамо бити спремни, нама који нисмо одрасли са верујућима овај пут ка спасењу је био тежак, али најлепши. Тешко је да се осећамо сами међу људима, ваљда је заједништво потребно... Ја сам дете Личких избеглица после Другог светског рата.... дошли у Војводину, месту без цркве...до данас у мом месту П .... нема цркве, а које има 5000 становника. Једном ме је питао отац Стефан, шта ми је тешко када често долазим..рекох "волела бих да чујем да звоне звона у моме месту".

о.Гаврило - Без "звона" замрле су и душе, али ето дошло време и да оживе, биле су неке "смуте" у народу, даће Господ просветљење разума и бисторг ума, без искушења нема ни спасења.

http://serbiangreek.forumwww.com/cπц-нa-yдapy-πceyдoнимниx-cyber-нaπaдaчa-t453.html

*** Хвала Вам Оче, одрасла сам уз Хрватску границу, нагледали смо се муке, рата и страдања ... тешко је што нам недостају учитељи, блиски народу ....да тај јаз буде мањи...када не знате скоро ништа а кренете у цркву некрштени .... Не знам баш те обичне приче, како у својој земљи доћи до вере?, а ако вас не разумеју рођени.... Бог је милостив и ето дозволио је да се крсте моја мајка и браћа и доста људи које сам уз помоћ Божју повела у манастире и љубав наших монаха, као нпр. оца Авакума који је крштавао, и није било муке око папирологије, који је многе људе исповедио а први пут су дошли у манастир. Муке су биле велике, можда нам треба веронаука за одрасле? Знам да је сваком човеку пријала велика љубав наших духовника, велика благост а и строгост лепо изречена....одлазак код оца Саве у Студеницу, код оца Саве на Михољску превлаку, оца Стефана у Велику Ремету....а да не кажем да сви памтимо нашу ЛЕПАВИНУ и ручак после, а та Трпеза љубави онима који су жељни љубави је много више од хране.

о.Гаврило - Даће Господ па ће и то бити "треба овце да заблеје да би их пастир нахранио".

*** Опростите, овде далеко благо се осмехнух, хвала за све што нам пружате," празном извору" народ не иде, а поготово Динарски страдалнички, пркосни.....али опет верујући. Хвала Вам, волим што сте овде, што сте добро за све нас.....и што сте ме грешну удостојили овог рзговор.

о.Гаврило - Лепавински извор богато извире могу се "цистерне" напунити и носити својим кућама.

*** Знам да је то ВОДА ЖИВА, писала сам Вам како су се моје пријатељице излечиле, али ова ЖИВА РЕЧ лечи и ствара дом, јер се само кроз овакву љубав осећамо да смо код куће. И то што смо научили у Лепавини памтимо и сетим се увек пред полазак у цркву и сукње и мараме, а учинило ми се строго када сте то говорили у Манастиру. Послушање је важно тако да поуке трају ма где се налазили: у којој држави, кући, цркви, осећај да припадамо истој вери и да нисмо сами у свим нашим недаћама и радостима.

Прошла сам многе недаће и страдања, многе муке ....и овде сам имала саобраћајни удес и сузбијена су ми ребера.... хвала Богу што могу отићи у нашу цркву у З...... код оца В....., била сам и у нашем манастиру у Француској Гвадаланхуру код мати Елене, све странкиње а подсећају ликом на наше монахиње са Косова.....кајем се за своје грехе, трудим се, човек са којим сам живела ; клао ме, давио, скочила сам са трећег спрата и остала жива.....хвала Вам на времену и љубави, праштајте.

о.Гаврило - Бог вас благословио и хвала на овом душекорисном разговору.