*** Помаже Бог, драги оче Гаврило! Благословите!

О.Гаврило - Бог благословио, сестро Варвара!

*** Оче Гаврило, интересује ме да ли ако нисмо задовољни како смо исповедили неки грех је боље да га поново исповедимо или се он може избрисати сталном Исусовом молитвом? И још ово питање, да ли искрена Исусова молитва може избрисати грехе ако нема исповести и разрешне молитве код свештеника - духовника?

О.Гаврило - Света тајна покајања и исповести је једна од најважнијих, благодатних средстава у животу једног хришћанина. У свакодневном животу човек чини мање или веће грехе. Они су као блато које "каља" душу човекову и његов морални лик. Зато је Црква Божија установила средство којим се то блато и прљавштина греха спира са човека, а то је Света тајна покајања и исповести. Исповест је потребна што чешће, а обавезно пред свако причешће.

Нажалост, ова Св.тајна није довољно заступљена код нашег верујућег народа, а можда је управо одсуство покајне "дисциплине" један од битнијих узрока нашег моралног и духовног пада. Верник исповеда све оно што га мучи у души и што му оптерећује савест, све грехе, чак и оне који су почињени у мислима или жељама. Колико је важна исповест знају они који се често исповедају, јер они после исповести осете велико олакшање, као да им је неки велики терет спао са душе и срца, а цело њихово биће прожима неизрециво блаженство. Не треба се плашити исповести, јер свештеник због своје заклетве по цену свога живота не сме никоме да открије ничији грех који му је исповеђен.

*** Не плашим се исповести, напротив, осећам велику радост и срећу у срцу, али сам много срећнија када детаљно исповедим грех. Нажалост дешавало ми се када сам хтела много тога да исповедим да је све испадало конфузно. Зато ми се стално врзмају по глави те недоречености у тим исповестима.

О.Гаврило - Света тајна покајања и исповести су једно, а ИСУСОВА МОЛИТВА је сасвим нешто друго, то је УМНА МОЛИТВА, коју монаси и верујући хришћани упражњавају непрестано и свакодневно да би им ум био запослен молитвом Господу.

*** Да сад разумем ,да Св.Тајну покајања треба одвојити од УМНЕ МОЛИТВЕ. А сада би Вам поставила још једно питање за које сам у дилеми... Када се исповедамо, грех који смо исповедили се брише, међутим шта бива са грехом у којем је учествовало више особа, а само се једана исповедила и искрено покајала? Да ли ће тај грех бити избрисив само за покајног грешника? Али тај ће се грех ипак објавити код непокајног грешника! Да ли ће се тада разобличити покајник или једноставно, како ће се то разрешити за оног који се покајао?

О.Гаврило - Неки се људи боје и као да не верују да им греси могу бити опроштени и тај страх понекад поприма и облик болести. Осећај страха се темељи на недостатку вере, наде и љубави према милосрдном Господу, или пак честом понављању греха. Труди се да не грешиш и онда ће се уз Божију помоћ смањити брига да ти Господ неће опростити грехе.

*** Да знам да та бојазан може прећи у болест. Тако је то код нас који нисмо васпитавани од малена да живимо у "живој вери", стално смо у неком страху. Али, надам се да ће уз Божију милост и страхови нестати.

Драги Оче Гаврило, хвала Вам пуно за овај разговор и веома похваљујем и захваљујем за све странице на вашем сајту. Благодатан су извор "живе вере" и нашег Светог Православља.

О.Гаврило - Сваки појединац одговараће индивидуално пред Господом за учињени грех, такође сваком појединцу исповеђени грех ће бити опроштен ако се искрено из срца буде покајао. А ако неко и нема осећај олакшања и препорода, треба имати снаге за повратак исповести; треба своју душу очистити од нечистиоте, треба храбро избацити све наказности, све гадости без прикривања и украшавања, очистити је од оскрнављености . Онај ко тежи ка томе он ће и успети.

*** Како сте ми лепо одговорили. Моја једина тежња, заиста је да себе очистим од грехова мојих. Најлепше ми је кад се сетим оне моје детиње душе која је увек тежила Богу и волела Бога, не због васпитања него из срца, али је свет око мене стално хвалио "славу" пролазну. То је прилично помрачило ту искрицу вере у моме срцу, јер нико није помињао Светлост од Светлости. Али она је заискрила из дубине срца, пронашла је пут и сада ми је водиља моја највећа. Хвала Вам још једном, драги оче Гаврило.

О.Гаврило - Бог благословио и срећне Божићне празнике, да их проведете у миру и радости!

*** Хвала, такодје желим Вама и братству манастира Лепавина, пуно радости за најрадосни дан у години, БОЖИЋ.

О.Гаврило - АМИН