*** Помаже Бог, оче, благословите! Ја повремено дођем на скѕпе да утврдим духовне лекције...кад оно, и Ви сте ту. Поноћ је овде у Америци већ прошла, а знам да је сада код Вас око 6 сати ујутро, а Ви, оче, већ ревнујете...? Ја сам свој превод Духовних разговора на енглески језик, као послушање од Вас, послала сестри Радмили за постављање на Ваш сајт и не бих Вас више задржавала, јер знам да се спремате за Свету Литургију. Благословите и помјаните!

о.Гаврило - Бог помогао! Бог благословио! Ево, ових дана је сестра Радмила из Лондона превела текст о суровом подвижнчиком месту Каруљи на Светој Гори Атонској и о подвижницима који су живели и подвизавали се на том светом месту. Међу њима је 40 година живео и подвизавао се наш отац Стефан Србин, који се упокојио 2001. године 4. децембра у ноћи на дан празника Ваведења Пресвете Богородице. Упокојио се овај велики подвижник у манастиру Сланци код Београда и ту је и сахрањен. Ево, много тога можемо да видимо и схватимо читајући са овог линка:

http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/ta_je_to_karulja/

, при чему је аутор овог текста искористио већ познате податке и успео да у православним новинама објави следећи кратак некролог о нашем оцу Стефану где сматра да ове податке треба сматрати најверодостојнијима:

"Упокојио се у Господу светогорски подвижник схиархимандрит Стефан Каруљски. Читав живот светогорског старца био је тесно повезан са братским руским народом. Отац Стефан (Милковић) је родјен 1922. године. Учио је на пољопривредном институту. Знања која је тамо добио користила су му касније када је постао светогорски монах. Још пре ИИ светског рата отац Стефан је ступио као послушник у манастир Туман у Србији, где се у то време подвизавало руско братство. У време рата је био у манастиру Студеница. Према речима оца Стефана једном су комунисти хтели да га стрељају, али је успео да побегне. Овај податак је потврђен у сећањима о манастиру тих година архимандрита Јована (Радосављевића). У то време је оца Стефана владика Николај (Велимировић) рукоположио у дјакона. На Свету Гору је, према сопственим речима оца Стефана, дошао из Србије пешке, почетком педесетих година. Најпре је ступио у српски манастир Хиландар, у коме је био кратко. Живео је са руским монасима у Кареји, затим сам у Старом Русику, а потом се населио на Каруљи, месту најсуровијих подвига светогорског монаштва. Ту је отац Стефан провео скоро 40 година. Отац Стефан је припадао Руској Заграничној Цркви, као и неки други каруљски подвижници, али је примао све ко му се обраћао за савет и помоћ.

На Каруљи је отац Стефан водио строг подвижнички живот и био је познат у целој Грчкој. Стотине људи су долазили код њега или су му се обраћали писмено за савет или молитве. У време свог боравка на Каруљи отац Стефан је свакодневно служио Божанствену Литургију. При чему је често морао да служи сам, јер свих тих година практично није имао послушнике. Отац Стефан је био велики молитвеник, и људи, знајући то, су га поштовали и волели. Стотине имена је помињао сваке ноћи, служећи Проскомидију, при чему често без помјаника, напамет. Имао је велики број духовних чеда у Грчкој, Србији, Француској (Руса). Написао је четири брошуре, и ушао је у историју Свете Горе по својој блиставој личности, која је у свему имала посебан колорит: и у изгледу, и у живом општењу са стотинама гостију, и у подвизима, и у јуродству. Отац Стефан је понекад био јуродив, а понекад је био озбиљан и делио је своје искуство светогорског живота са онима који су то могли да приме.

С временом је јуродство захватило читаву његову личност и појачало се због старачких немоћи и болести, што је саблажњавало многе који лоше познају монашки живот и који су неспособни да оцене подвиге подвижника на суровој и чак названој страшној, Каруљи. Пре око три године пожар је уништио келију оца Стефана и старац је морао две зиме да преживи у пећини. Одатле су га довели у Србију, у манастир Сланци код Београда, који је метох (подворје) Хиландара.

Тамо је отац Стефан дочекао свој крај на празник Ваведења Пресвете Богородице 2001. године".

*** Хвала, оче! Негде сам прочитала о оцу Стефану Србину да је ловио рибе одозго са Каруље, да је повремено узимао чамац од старог лименог бурета и користио удице од жице, па би ипак и тим несавршеним материјалом уловио доста рибе и делио је и осталим подвижницима. И Ви сте били тамо код њега у посети?

о.Гаврило - За време мог тринаестогодишњег боравка на Светој Гори, у манастиру Хиландару, често сам одлазио код оца Стефана. Боравио сам код њега и по неколико дана тако да сам био лични сведок његовог начина монашког и подвижничког живота. То што су по Божијем промислу његови земни остаци похрањени у манастиру Сланци, и сам манастир а и град Београд добили су на тај начин велики благослов Свете Горе, јер имају тело тако великог подвижника, који је живео и подвизавао се на Каруљи 40 година и узносио Господу молитве за цео српски народ. Данас је сахрањен ту у Србији и то није случајно, јер код Господа нема случајности. Дакле, све што се догађа, догађа се по Божијем промислу.

*** Оче, и ја верујем да је све то Божија промисао. Сада ми додје једна помисао... Негде сам прочитала, па и не знам да ли сам добро разумела, да на Светој Гори после упокојења подвижника, не остају свете мошти. Само се по боји костију и благоуханију може открити светост живота упокојеног.Да ли сам ја то добро разумела или не, оче? Можда је Божија промисао много већа за оца Стефана Србина и за наш српски народ.

о.Гаврило - Да, тако је, и ово што кажете за оца Стефана, наравно да није случајно што су његови земни остаци у Сбији, јер то је благослов за целу Српску Православну Цркву и за сав Српски Православни народ.

*** Слава Богу, што нас је удостојио да један тако велики светогорски подвижник буде медју нама. Прочитах у медјувремену овај чланак и размишјам како овај аутор овог преведеног текста пише о оцу Стефану Србину, просто као са неком дозом неразумевања. А речено је да је мудрост овог света, лудост пред Богом. Мислим да ипак они оца Стефана нису добро разумели и да његове речи не могу бити погрешне, већ можда само некима недоступне...? Оче, конкретно мислим на израз "папа-краљ' и на место где аутор текста каже да је код оца Стефана било "...смутних пророштава да ће опет бити краљ да влада Србијом, и да ће за њим летети авионом и пловити подморницом..." Ипак је отац Стефан знао шта говори!

о.Гаврило - Да, многи то неће разумети. И другачије је када о оцу Стефану пише неко ко га познаје, а другачије када га не познају. Мало ко зна, а посебно ко није боравио са њим, како је отац Стефан био велики противник безбожног комунистичког поретка, времена губљења душе човекове, и како је стално сањао и причао о повратку владавине краља у Србији. Повратак краља у Србију значило је за оца Стефана повратак вере српском народу, а тиме и оздрављење свести Православног рода српског, јер краљ је Божији помазаник. Тако је отац свима причао како ће Србија бити поново краљевина и објашњавајући свима често је изговарао : "Да, поново ће Србијом владати краљ и реч краљ чак и Грцима је волео да изговара на српском језику". Зато су га Грци прозвали "папа-краљ" и то му је просто био надимак, јер он је то често понављао. На грчком језику, медјутим, "папа" значи "отац - свештеномонах", а то је био отац Стефан, или папа Стефанос, тако да је његов надимак и због тога остао "папа-краљ". За некога ко то не зна, може све то да изгледа просто јуродиво.

*** Ех, оче, сада сам и ја разумела...Хвала Вам на овако душекорисном разговору и времену које сте ми посветили. Збогом и благословите.

о.Гаврило - Бог благословио!