Status

Духовни разговор о.Гаврила са братом Петром      A-   A+  

*** Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Ево дела једног писма које ми пише једна сестра у Христу. Интересантно је, па део један шаљем Вама.

"Помаже Бог, брате Петре! Нешто последњих дана немам инспирацију да ти пишем, али би ми било јако жао да помислиш да се не јављам јер те заборављам. Истовремено, свашта се нешто дешава око мене, али у мени све исто, осећам неки мир и неку срећу и испуњеност на кратко, па опет неку стабилну мирноћу и једноставност свега у мени и свега око мене...
С Божијом помоћу сутра идем да се причестим, молим се и постим, не пада ми тешко, напротив, проналазим срећу у томе и радује ме што сам таква.
Волела бих да имам више времена да радим на себи. Једва чекам Божић, надам се да нећу радити, па да могу да се посветим породици, много сам их запоставила. А волим их сваки дан све више".

О.Гаврило - Да ли је ова сестра у вери?

*** Да, ја сам је на вјеру упутио. Она је већ нашла и духовника, пости, причешћује се, све у кратком периоду...

О.Гаврило - Да ли то ти налазиш те сестре да преобраћаш у веру, или оне налазе тебе?


*** Оче, оне некако налазе мене, јер ја њих нити гледам, нити се са њима дружим, чак немам ни помисли што се њх тиче. Оне ми говоре како оне духовно напредују кроз мене, а ја некако осећам као да пропадам...???

О.Гаврило - Где се онда срећете? У цркви...?


*** Оне однекуд мисле да сам ја прави хришћанин. Рођаци, који ме знају моле ме да тако попричам са људима и ја им само укажем на Бога и упутим их код свештеника, и под Острог код Светог Василија Острошког.



О.Гаврило - Прави проповедник и мисионар...А да ли си се ти исповедао и причестио у току овог Божићњег поста?


*** Оче, не подижем се ја... заправо, ја себе мучим... и нисам срећан. Ето, ја помогнем другима, а сам сам пољуљан...

О.Гаврило - Каву ти срећу очекујеш?


*** Па, да видим да сам у Богу...Заправо, ја све људе видим ближе Богу него себе...

О.Гаврило - Око тебе дувају ветрови са свих страна, па те добрано љуљају.


*** Једину свјетлост коју видим, то је она која ме води код Вас...Морам признати да ми се и то некад наслика као нешто мрачно у глави...



О.Гаврило - Доћиће и то време кад ћеш доћи у Лепавину, ако Бог да.


*** Ево, читам ово што ми посласте.

О.Гаврило - Ето, видиш какве невоље сналазе људе који не живе по Богу и закону Божијем?


*** Баш ћу ово послати неким пријатељима, да се мало уразуме. Оче, мени је потребна истинска очинска љубав. Ја мислим да Ви то знате, и ја знам да ме Ви волите, и онда је све много лакше...

О.Гаврило - У мислима човек осећа да је то тако, али када се живи у једној заједници, ипак се много тога мења и онда буде другачије. Па, није увек све идеално. Ситуација понекад мења стање и прилике у којима се човек кроз живот затекне...


*** Јесте, оче, ја сам тога свјестан, и тако мора бити.... Ја имам доброг пријатеља, углавном се слажемо, али, понакад се баш и не сложимо око свега, чак се и ријечима повриједимо, можда више ја, али претрпи се, главно је да смо ту, да се волимо и да ћемо увек помоћи један другоме.



О.Гаврило - Да, тако је код добрих и паметних људи. Али, данас их мало има, данас су већином пријатељства и познанства из интереса, па ни то не траје дуго, јер оно што није по Богу, није ни трајно... Брзо ишчезава као дим или магла...Зато емоције духовне и пријатељске брзо и ишчезавају... Како дођу, тако и оду, и брзо избледе...


*** Овог мог пријатеља и мене заједно су наше мајке носиле, заједно били у болници, по промислу Божијем заједно смо ишли у основну школу, па се једно вријеме нисмо дружили и када смо факултете завршили, поново смо се срели и сад се већ две године интензивно и искрено дружимо.

О.Гаврило - Хвала Богу, нека тако и остане. Ипак, увек будите на опрезу, јер онај непомјаник никада не спава...


*** Пошто сам прочитао онај чланак, размишљам сада како ће се она жена изборити са ђавоиманим мужем, док он прихвати да оде у манастир? Ја се тих случајева страшно бојим, а знам да је то зато што немам силу Причешћа и благодат Духа Светога...

О.Гаврило - Ако то немаш, ти си онда к'о празно буре...


*** Таман тако, оче мој.. Оче, управо сам позван да сутра, ако Бог да, присуствујем монашењу брата Аца у манастиру Савини. Иначе, то је један диван човјек и добар искушеник. Од њега као да нешто зрачи, док су се неки као искушеници тамо само упропастили. Тачно је да су у почетку били фини и радосни, али понестало им послушности и онда је све готово. А брат Ацо све ради фино, полако, послушно и, хвала Богу, сада га монаше. Баш се радујем. Монашење је сутра у 5 сати.

О.Гаврило - Обрадовао си ме том вешћу, а драго ми је што ћеш и ти бити прусутан у тој духовној радости, када се брат Ацо одриче овоземаљског и пролазног живљења у свету.


*** Ето, Ацо је једини човјек тамо у Савини који је увек срдачан, пун љубави, па иако је искушеник, увијек нас дочекује и испраћа са осмијехом. Знао сам да је сазрео да буде монах, а посебно се одликује својим беспрекорним послушањем. На монашењу ће сигурно бити и Митрополит. Ја мислим да ћу плакати од радости... Мени сад већ сузе иду...Оче, ја уместо да напишем у Савини, умало да напишем у Лепавини.

О.Гаврило - Зато што су ти мисли стално у манастиру Лепавини. Није то случајно.


*** Ја мислим да би Лепавина била само озидана црква, али са правим човеком и молитвеником, који је од Бога дат, то је тек светиња.

О.Гаврило - Ти си физички тамо где јеси, а духовно си у светињи Лепавинској.


*** Вјероватно ја тако, али, да Ви, оче, нисте у Лепавини, она мени ништа не би значила...

О.Гаврило - Како не би значила? Манастир Лепавина је свето месту у овом делу света са Чудотворном Иконом Пресвете Богородице Лепавинске, и да то није тако, и да није благослова Митрополита Амфилохија, ни мене не би било овде у овој светињи Лепавинској...!


*** Не знам, оче, али цркве без јаких духовника су празне, без подвига, пусте, и све што је у њима свето, то је освећено, ја мислим, молитвама људи. Због тога ја кажам ч о в е к. Да ли, оче, твар може показати светост ако човјек није ту, јер коме ће та творевина света бити? А Ви сте у тој светињи по промислу Божијем, управо зато да поново подигнете ту запустелу светињу, како она била утјеха нашим заблуделим генерацијама.

О.Гаврило - Трудим се онолико колико ми Господ даје снаге и здравља.
А много ми помажу молитве моје духовне деце расуте по целом свету, молитве, које они приносе Господу за мене.


*** Да, оче, то су права духовна дјеца, која се моле за оца свог, а не као ја, који се не молим... Ја некао имам осјећај да Вама наша молитва не треба, да сте Ви као ангел.. Али, није то баш тако...


О.Гаврило - Молитве су веома корисне и потребно је да се једни за друге стално молимо Господу, да будемо сви у једној духовној молитвеној заједници ма где ми били. Тако је потребна и твоја молитва у зајеници са нама свима, јер то није ништа случајно, нас Господ упућује једне на друге.


*** Имам велику жељу сада да подјем до књижаре и да купим књигу "Невидљива борба". Да ли је то у реду, оче, што желим...? Као да моја душа тражи храну, као да је гладна..?.

О.Гаврило - Треба пажљиво читати ову књигу, јер су свуда око нас "НЕВИДЉИВЕ БОРБЕ", па треба да се умемо бранити од њих. Ту књигу је написао свети Никодим Светогорац из свог Светогорског искуства, а нама је оставио за поуку да се бранимо и спасемо замки непомјаника.
Него, направи ти мени извештај са сутрашњег монашења брата Аце.


*** Хоћу, оче.


О.Гаврило - Највероватније да ће добити ново име Авакум или Пајсије.

*** Оба имена су лијепа, а, које бих ја добио име, ако сам сада Петар?

О.Гаврило - Ти си Петар, тврд камен, нема ту шта да се мења...


*** Даће Бог и да буде тако.

О.Гаврило - Само буди упоран и чувај се искушења...


*** Оче мој, неизмјерно сам Вам захвалан што ми дајете ваше вријеме и пажњу и што се молите за мене. Надам се да ћу то оправдати и доказати на није узалудно.

О.Гаврило - Дај, Боже, да тако и буде, али, све у своје време.


*** Оче, желим Вам лаку ноћ! Благословите!

О.Гаврило - Бог благословио! Лаку и спокојну ноћ ти желим!

Број посјета од 23. Априла 2009. године