*** Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Ево шаљем Вам обећани линк на коме се види какво је стање духовности нашег народа. http://img230.imageshack.us/img230/341/samokritika3vi.jpg Нисам ни знала, ни веровала да је толико популаран тај натпис. Многи мисле да је најбољи графит у Босни..Налази се тачно на путу за Сарајево, и немогуће га је не опазити. Али, оче, ја бих Вас сада поштедела од разговора, јер ја видим да сте Ви толико добри и да никада не бисте рекли да Вам је стварно заморно, иако објективно не можете баш увек да са нама комуницирате. И сада ја баш не бих да Вам одузимам Ваше драгоцено време.

ОТАЦ ГАВРИЛО: Имам још један сат слободног времена, када обавезно морам да идем на физикалне вежбе ради одржавања здравља.

*** Оче, мене занима како се можемо борити против зависти и љубоморе..? Знам да је најважнији пост, молитва, али није ми баш јасан тај пут? Како постићи ту смиреност па да то ишчезне? Да ли то иде постепено или одједном?

ОТАЦ ГАВРИЛО: Код верујућег човека не постоји завист. Такав човек се са пуно љубави радује успеху другог и тиме уништава сваку љубомору и завист. Али, ко има зависти у себи, тај као да држи змију у недрима, а змија је опасност управо за онога ко је држи у себи, и зато би ту змију требало што пре избацити из недара и из срца. То се постиже само исповешћу и покајањем.

*** Да ли се тако развија и љубав према ближњима, односно, да ли то уствари настаје ако задобијемо Духа Светога, или је то ипак нешто друго?

ОТАЦ ГАВРИЛО: Лек и терапија против зависти тиме се најбоље лечи. Потребно је само да се избаци завист и мржња према другима и да се стекне љубав према свима. Тада се у душу усељава Бог, јер Бог је Љубав, а ту је одмах и Благодат Духа Светога...

*** Сада ми је сасвим јасно. Хвала Богу и хвала Вама, оче, на савету за рјешење ове моје недоумице...Чини ми се да је ово једно од најважнијих питања, које је неопходно спознати...Оче, јако ме је обрадовао текст о оцу Стефану Србину, јер прије него што сам уопште читала странице сајта манастира Лепавине, ја сам гледала видео снимак на коме се налази отац Стефан. Била са дирнута и зачудјена дјетињим гласом, којим отац пјева тропар Светој Тројици, али нисам ни слутила да је он Србин, нити сам знала да је сахрањен у манастиру Сланци, где сам повремено одлазила и раније. Сада сам сигурна да ћу следећи пут када у овај манастир додјем, да одем на старчев гроб да му се поклоним и да запалим свјећицу за покој његове душе. Да, да, чудни су путеви Господњи.

ОТАЦ ГАВРИЛО: Видео сам на фотографији како је старац сахрањен. Гроб му се налази у неком жбуњу на једном брдашцету повише манастира и већ је зарастао у коров. Братство тог манастира и не зна какво су благо и благослов добили, и не само они, већ и цео Београд. Али, то говори на ком је степену духовност нашег народа. Када би Грци или Руси имали таквог подвижника и молитвеника пред Господом, ка његовом гробу би свакодневно хрлила река ходочасника на поклоњење и за благослов...

***Оче, Ви видите да се о њему ништа и не зна...После колико времена сам и ја сама сазнала за старца, а још сам и у Сланце ишла и читала многе текстове, што на интернету, што у другој духовној литератури? Па, многи чак ни за Сланце не знају...Рекла бих да људи првенствено не знају за Бога, а камо ли за слуге његове.

ОТАЦ ГАВРИЛО: Ја добро познајем оца Стефана. Када сам био на Светој Гори често сам ишао код њега у његову келију на Каруљским стенама. Остајао бих по благослову код старца и по неколико дана. Он је био пун љубави и велики молитвеник за цео Српски род. Молио се на том светом месту и узносио молитве у подвигу 40 година боравећи у самоћи Каруљској и Светогорској. Не заборавимо да је то најсветије место у Православном свету. А његов глас којим пева, осећа се како анђеоски пева из дна срца и душе. Добро је да је овај снимак остао за сведочанство нама живима, па да се опомињемо да смо и ми, и цео наш Српски народ, имали у наше веме таквог подвижника и аскету.

*** Оче, ја се надам да ће се људи призвати памети, и да ће прићи Богу и отворити Му врата својих срца... Медјутим, када бисмо за почетак макар знали да поштујемо оно што већ имамо... Али, на жалост, нама је увијек тудје сладје, а нашега се стидимо. Благо Вама, оче, када сте познавали такву једну величину! А и мени је тако драго што имам могућности да чујем како бар један његов дјелић говори кроз Вас, у то сам сигурна...Оче, а да ли ја као мирјанка смем да одем на монашко гробље? Да ли је то дозвољено?

ОТАЦ ГАВРИЛО: Наравно. Тамо су само два гроба, гроб оца Стефана и гроб оца Перише, такодје доброг и уваженог свештеника. Он је дуго био свештеник у Сарајеву и има доста духвне деце. Држао им је веронауку још док је служио у Сарајеву, тако да су неки од његове духовне деце сада у манастрима. Али, ето, и његов гроб је некако запуштен. Даће Бог да се неко мало више позабави питањем уредјења њихових гробова. Ја сам познавао и оца Перишу за живота и био сам на његовој сахрани. Један од духовне деце оца Перише је покојни отац Лазар, игуман манастира Острог.

*** Како то да је његов гроб у манастиру Сланци?

ОТАЦ ГАВРИЛО: Мислим да је за време рата отац Периша дошао у Београд на лечење. Знам да је био тешко болестан. Његова супруга и троје деце су и сада у Београду. Чини ми се да су му сва деца завршила Богословију...?

*** Хвала Вам, оче, за све ове информације и за одвојено вријеме за разговор. Бог Вам дао свако добро и да Вас Пресвета Богородица Лепавинска увијек и свуда чува! Збогом, добри мој оче! Лаку ноћ! Благословите!

ОТАЦ ГАВРИЛО: Бог благословио! АМИН