*** Помаже Бог, Оче Гаврило! Благословите!

ОТАЦ ГАВРИЛО: Бог благословио!

*** Ја сам мајка једног дечака који је тренутно са мојим супругом у болници. Јако сам узнемирена и забринута због здравственог стања нашег сина. Јутрос нам је доктор рекао да дете није добро, а тек је од јуче у болници. Дечак има јак бронхитис, трећи пут за кратко време. Био је под терапијом до пре неки дан и стање се било побољшало... а онда је нагло дошло до погоршања, јер сада има и вирусну инфекцију.
Оче, оно што Вама морам да кажем јесте да ја стално осећам неку кривицу и све мислим да је његова болест казна за мене. Јако ми је тешко што се он тако мали мора мучити, на инфузији је, ставили су му неке цевчице у нос и јуче је стално плакао, јер се боји се тих цевчица. Због мале бебе ја нисам могла да останем са њим, па је остао супруг, јер наш синчић има две ипо године.Хтела сам само да Вас замолим да се помолите за њега Пресветој Богородици пред чудотворном иконом Богородице Лепавинске. Ми смо пре неки дан славили славу Светог НИколу. Мислим да смо многе ствари урадили погрешно. Ја сам све спремала у задњи час и кад је већ све било спремно, некако ипак није било спремно. Мало сам се и свадјала са супругом, као што то стално радим. Била сам на исповести, а скоро да ништа нисам ни исповедила. Стално желим да радим добро, а све увек урадим погрешно. Понекад, када осетим како би са неким могло да додје до свадје, ја се помолим Богу да се савладам, а онда ми ипак то не успе и све се заврши са свадјом. Имам јако незгодан темперамент и карактер и у тим ситуацијама свашта кажем, па и оно што не мислим. Молим Вас, оче, помолите се за мог сина да оздрави!
Не знам да ли ме се сећате, писала сам Вам недавно преко скѕпе-а у вези молитве за бебу и породиљу. Бебу смо крстили недавно, хвала Богу!

ОТАЦ ГАВРИЛО: Само се труди да језик задржиш и никад се нећеш покајати...

*** Морам се трудити много више него до сад. Него, оче, ја кад постим, будем још гора. То ми је и муж рекао. Некад се деси да неке речи просто излете из мене без контроле, као да ме неко убоде и ја кажем свашта, а после ми буде јако жао. Хоћете ли се молити за мог сина, молим Вас, оче?

ОТАЦ ГАВРИЛО: Код појединх жена често буде бржи језик од памети.

*** Ето, код мене је много бржи језик него памет, али покушаћу да се јако потрудим да то променим. Најгоре је што се та ружна особина код мене погоршава, уместо да се поправља. Ваљда се са годинама губе живци, па се онда још лакше изнервирам.

ОТАЦ ГАВРИЛО: Онда је тек цело тело под напоном, а велике последице глава трпи...Могла би уместо празних душепогубних речи да покушаш да понављаш молитву "ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, ПОМИЛУЈ МЕ ГРЕШНУ".

*** Оче, да ли треба трпети кад се неко некултурно понаша, лупа стално вратима, прави неред...? Да ли то треба истрпети или му рећи да то не ради? Ја стално имам искушења када је мужевљева мајка код нас у посети. Она није злонамерна жена, али је јако необична и љубопитљива, у све се меша и ја сам јој последњи пут пред крај њене посете, која је трјала можда шест недеља, рекла да је најдосаднија жена коју сам икад упознала и да нам се увукла у сваку пору нашег живота. После ми је било жао и мислим да сам била јако непријатна, али некако не знам како да се поставим да не будем њена жртва, а са друге стране будем онда ја јако непријатна зато што кажем све што мислим, што други паметни и мудри људи не би рекли, чак и више од онога што мислим.

А ту млитву сам покушавала да говорим, али имам осећај, можда погрешан, не знам, да је онда бивало још и горе, па сам се уплашила и престала. Можда да поново покушам...? Мој духовник ми је рекао да могу да је понављам, али тако само речима, а ја то заправо не разумем. Шта је то умна молитва, а шта духовна...? Није ми то никад баш било јасно иако сам о томе читала. Оче, исто ми се догадја са оговарањем. Баш кад кажем себи да нећу никога да оговарам или кад почнем да постим, онда ми баш неко додје и крене да ме увлачи у неко оговарање. Увек је тако. Баш сам осетила то на себи да када постим, да су искушења већа. Али, осетила сам како је и када искушење победиш, али не баш јако често. Најгоре је што сам ја стално у том неком успињању и падању у духовном животу. Баш сам осетила истину речи да када смо најслабији, да смо тада најјачи. У слабости ојачам у молитви и будем некако ближа Богу. Тако ми се десило чудо пред крај трудноће. Била сам мирна и јако радосна и без страха. И све је било дивно, Господ ми је помогао. Чим сам се мало опустила, опет проблеми. Чим мало продју искушења, ја опет почнем да мислим на световно, да размисљам о облачењу, шта ћу да купим и шта је модерно, и о тако неким стварима о којима сам раније више размишљала. Стално сам некако као подвојена личност, једна одећа за Цркву, друга за шетњу по граду, све некако као дупли стандарди.
Ово што сте написали, оче, нисам сигурна да добро разумем? Не знам да ли је добро што ја Господа Бога стално доживљавам као неког ко ће да ме казни, тако за све лоше што урадим ја очекујем казну и зато се сада за болест мога сина ја осећам кривом...?

ОТАЦ ГАВРИЛО: Па, ето, овако, чим ти свекрва дође на ум и почнеш о њој да мислиш, одмах "мењач" на умну молитву, па ће онда и теби и свекрви бити добро. Ти се молиш за њу и за себе, а она ће осетити твоју доброту. Тада ћеш се радовати што си, ето, учинила добро дело за свекрву, јер се она у младости својој трудила, одгајила сина и теби дала да имаш доброг мужа. Зато треба мало трпљења и биће мир свима.

*** Не знам да ли знате шта је фацебоок? Имам осећај да и то није баш паметно за трошење слободног времена. Ја имам ту страницу на интернету и јутрос ми је пало на памет да би требало то да избришем и са тим да прекинем. Све је више људи зависно од тога. Чак су у неким фирмама забранили да се посећује та страница на интернету. Мене су преко тог ФБ пронашли неки људи из прошлости давне, чак неки што смо се знали пре 17 година. Неки ти конткати су лепи, као другарица из раног детињства, али неки и нису. Ја осећам да је то ипак мало лоше, све је нешто као без приватности, сви стављау своје слике, пишу сваки дан о себи, а онда то сви пријатељи читају.
Хвала Вам, оче, за савет у вези свекрве. Некад стварно и љубав према њој осећам. Иначе, истина је да је мој муж јако добар, зато сам се и удала за њега. Стварно је чудо како је тако добар иако никад није ишао у цркву, али сада се мало интересује и све поштује и каже да верује у Бога, само што још није почео да живи црквено. У једном моменту се био заинтересовао и читао је духовне књиге и пар пута је постио и причестио се, а онда се опет престао да интересује и није хтео више да иде у цркву. Сада мислим да сам и за то ја крива, ја сам претеривала, а нисам давала добар пример па сам га можда ја од Цркве одбила.
Каже да више воли да иде у цркву у унутршњости, него овде у парохијску, јер су му овде људи мало чудни. Мени ти људи нису чудни. Ја му кажем да је можда и он њима чудан.
Оче, а како да се молим за сина?

ОТАЦ ГАВРИЛО: Само полако, видиш кавог ти је добрг мужа родила и одгајила свекрва. Баш због тога треба да будеш сретна и да се за њу стално Богу молиш. Кад одеш у цркву упали највећу свећу за њено здравље, да дуго живи на радост теби и њеног сина, твога мужа.
А прилагодиће се он временом, само му треба да се мало адаптира на људе у црквеној средини и окружању, јер је то за њега све ново.

*** Мој муж више личи на свог оца, али ни свекрва није лоша, али јако воли да осудјује и оговара друге људе. Ја увек те људе браним када ми она о некоме прича, а она се жалила мојој мами како ја њој стално контрирам, ако она каже да је нешто бело, ја кажем да је црно и обрнуто. Можда ја то стварно и радим да бих јој контрирала, не знам, али истина је да ме често нервира. Раније сам је више волела. Морам се сада борити да ова нетрпељивост продје. Није она лоша жена. Оче, како сад да исправим то што је било измедју мене и свекрве? Растале смо се прилично ружно када је одлазила одавде пре месец дана. Од тад смо се чуле само једном кратко и сад стално зове кад зна да ја успављујем децу, да би причала само са својим сином. А раније ми је мало и сметало што превише зове, некад и сваки дан, и шта све испитује?
Хвала Вам, оче Гаврило, на саветима. Молим Вас, не заборавите мог сина и молите се за њега. Ја сада идем у болницу, иако је доктор рекао да не смем са бебом долазити пошто је под вирусном инфекцијом, а има и хронични бронхитис. Хвала Вам, оче, на свему! Благословите!

ОТАЦ ГАВРИЛО: Бог благословио!