- Разговор о. Гаврило - Горан

- Помаже Бог , драги оче Гаврило!

о. Гаврило - Бог те благословио, брате Горане!

- Како сте Оче?

о. Гаврило - Хвала Богу, добро сам!

- Драги оче Гаврило пре десетак дана телефонски сам разговарао са Вама, а како сам редовни посетилац Вашег прелепог манастирског сајта и велики поштовалац Вас лично, напокон сам инсталирао и скаѕп. То сам учинио јер осећам велику жељу и потребу да Вам се јавим да Вас поздравим а уједно да ме саслушате и ако је од Господа могуће а и према Вашим могућностима помогнете у решавању мојих мука које нисам у стању сам да превазиђем.

о. Гаврило - Каква те мука муци, брате Горане, телесна или духовна?

- Јако ми је драго и јако ме весели чути да сте добро, од Господа Вам желим све најбоље! Пре десетак дана када смо разговарали преко телефона рекао сам Вам да имам проблема са мојим дечаком (сином) : јако је агресиван, неки немир има у њему па нам прави разне проблеме, експлодира за сваку ситницу, једноставно не слуша , све га иритира , једноставно не подноси никога у својој близини, у школи је лош у кући је неподношљива ситуација , једном речу свуда и свугде све горе и горе ........

о. Гаврило - А ста цете, данас се људи хране разним хибрицидима те уносеци такву храну у организам и долази до узнемирења и агресивности.

- Разговарали само и са школским психологом и психијатром, они немају право објашњење за његово понашање. Да, да драги оче Гаврило слажем се ја са Вама.

о. Гаврило - А и молитва кад утихне и угаси се у куци, долази немир, свада и разноразни проблеми! Ста цемо брате, кад и они болују од исте болести, незнају за Бога и леце се само седативима, занемарујуци да је истовремено потребна и духовна храна.

- Па не знам, слажем се са Вама али ми се трудимо да будемо узорни верници, постимо али нешто не иде искрено речено ,нешто кочи, без обзира на наше редовне молитве некако све иде низбрдо!? Син је једно време помагао и вероучитељу кад је обављана служба, послије је вјероучитељ напустио Аустрију, а отац Миле у задње вријеме ретко долази из Ф........, али ми кад нам време дозволи идемо код њега у нашу Цркву на Св.Литургију, мада је то од нас удаљено 100 км.

о. Гаврило - Није ниста далеко кад се дуса треба нахранити духовном храном.

- Да, као што рекосте кад је у питању спасење сопствене душе није ништа далеко да је и на крај свијета. Него овде где ми живимо то место се зове К........, има око 500 српске православне браће и сестара, али некако су већина незаинтересована за духовни и верски живот.

о. Гаврило - Брате Горане, као и свуда људи се углавном брину о материјалном, а дусе су им празне. А сада да заврсимо овај нас данасњи разговор, неке друге обавезе зову.

- Слажем се драги оче Гаврило, опростите ако сам Вам одузео драгоцено време, за мене је ово била награда и част од Господа, што сам могао колико толико да Вам се изјадам, само бих Вас још замолио да се у Вашим молитвама сјетите и моје породице пред иконом Пресвете Богородице. Од Бога Вам радост, Господ Вас прославио и благословио!

о. Гаврило - Бог благословио! АМИН!

- А М И Н!