Status

Духовна бесједа о. Гаврила      A-   A+  

Сада да Вам кажем моју највећу муку од које ме страх да не полудим. Добио сам седам дана годишњег одмора и кренуо на поклонички пут, планирао сам да проведем неколико дана под Острогом, а послије да одем до о. Јоила да ми буде духовник. Догодило се то да смо прву ноћ коначили под отвореним небом испред горњег манастира, било је доста људи, ја и друг смо дошли предвече и кренули да се поклонимо кивоту, али су нас неки момци вратили јер је било касно. Преспавали само вани као и много народа. Негдје око 2-3 сата пробудила ме је крика неке ђавоимане дјевојке и то ме је страшно узнемирило. Ујутро сам кренуо да се поклоним кивоту и ухватио ме је немир, бол у желуцу, и дрхтање зуба. Већ ево три године идем једном годишње да се поклоним свецу и увијек на радост и кајање, а ово ме је толико ражалостило, вратио сам се пред сами улаз, нисам могао да издржим. Кад сам сишао доље она је почела поново да урличе и све ме је то омело. Нисам знао шта да радим, да ли да идем о. Јоилу (&њ8230;) Сад ми чини да ни у цркву не могу да уђем. Да напоменем да сам испитивао феномен уласка демона у човјека - да ли ме је то прелестило или шта већ? У цркви сам се и прије осјећао као недостојан свега светог, али сада је то толико јако, мисли ми навиру и узнемиравају ме. Шта да радим, као да сам проклет. Савјетујте, оче, и помажите, јер савјет и утјеху не налазим. Све ћу учињети што ми кажете. (Петар)

- Брате Петре, ово ти је за утеху: кад сам живео на Светој Гори, ишао сам једном духовнику па сам му се жалио на своја искушења као што се ти сада жалиш и пишеш ми о својим искушењима. Његов одговор је био кратак и јасан: по искушењима да се равнамо - као кад гледамо живу на барометру до којег се степена подигла, тако по искушењима која имамо да гледамо која нам је мера у духовном животу; што су нам труд и жеља за духовним животом већи, то су и искушења већа, и по томе можемо да се равнамо.

Број посјета од 23. Априла 2009. године