Status

Духовни разговор разговор о.Гаврила са братом З.      A-   A+  

- Бог благословио, брате З., одакле се јављате?
- Хвала, оче Гаврило&њ8230; Јављам се из Америке.
- Из ког града и државе?
- Мирамар, у околини Мајамија, на Флориди.
- Колико година имате?
- 37.
- Које Вам је образовање?
- Магистрирао сам рачунарство, овде у Америци.
- Јесте ли ожењени?
- Јесам, жена није нашег порекла, али је крштена у православној цркви.
- Јесте ли верник, одлазите у цркву редовно или понекад?
- Идем редовно у цркву, по новом календару, јер овде идем у огранак Руске православне цркве.
- Постите све постове и причешћујете се чешће или како је пракса у цркви коју похађате?
- Управо тако.
- Добро је, практични сте и ревностан верник.
- Ово је наша црква: http://www.orthodoxmiami.org/ Трудим се, оче, имам још пуно да учим.
- Још сте млади, стићи ћете. Како се каже, боље стар студент него млад пензионер. Посећујете ли наш сајт?
- Недавно сам прочитао о вама, тачније о чудотворном излечењу. Моја мајка је тешко болесна, од рака плућа, јетре и штитасте жлезде. Сутра путујем у посету, мајка ми живи у Београду и мислио сам да вас посетим у уторак или среду.... Дошао бих са супругом, да се поклоним и целивам чудотворну икону и да вас замолим за молитву за моју мајку.
- Које је њено име, да је помињем испред чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске?
- Стана. Оче, како је најлакше доћи из Београда до вас?
- У уторак је Преображење и Св. Литургија почиње у 9 сати. Аутом од Београда до ман. Лепавине има 4-5 сати, ако се добро зна пут и ако се рано крене.
- То је кратко.
- Како мислите кратко? Зависи колико ко има коња&њ8230;
- Очекивао сам више од осам сати вожње.
- &њ8230;и како ко зна пут, да не би залутао па уместо у Лепавини обрео се у Лепоглави, где је чувени затвор у Хрватској.
- Претпостављам да би пут био Београд-Загреб-Копривница-Соколовац.
- Ево Вам линк са нашег сајта, па проучавајте карту&њ8230;
- Оче, да ли су ово тешка времена за вас у манастиру?
- За монаха није нигде тешко, јер је земља Господња и све што је на њој, и сви људи на земљи, сви смо деца НЕБЕСКОГ ОЦА.
- Прошлог лета смо посетили манастир Св. Прохора Пчињског код Врања. Игуман нам се пожалио да је тешко, јер је народ изгубио веру. Показао нам је неозбиљне написе, попут имена и година поред њих на старом зиду цркве&њ8230; Године написане на том зиду су из 18. и 19. века&њ8230;
- Ми треба да покажемо пример, да будемо добри пастири и овце ће се скупљати у тор око свог пастира да их вукови не зграбе и не растуре.
- Јесте, оче, пастири попут Вас храбре нас остале. Мада, пастир на кога Ви указујете је Света Тројица.
- Трудимо се и стражимо где нас је Црква поставила на послушање. ПАСТИРОНАЧАЛНИК ЈЕ НАШ ГОСПОД ИСУС ХРИСТОС.
- Да, оче, Исус Христос је пастир. Волео бих да моја мајка оздрави, и још да кроз њено излечење мој отац и брат пронађу пут ка Господу.
- &њ8230;ОН ЈЕ СТРАДАО РАДИ НАС И НАШЕГ СПАСЕЊА. Зато да будемо у нади, да се молимо и верујемо. И да за све будемо захвални, и у здрављу и у болести, јер нам је болест дао да се поправимо.
- Разумем.
- И ДА ЦАРСТВО НЕБЕСКО ЗАДОБИЈЕМО. Земаљско је за малена, а небеско је вечно и непролазно. Колико год ми живели, све је то кратко према вечности. Колико год човек био моћан, силан и богат, све то нестаје у једном магновењу. Колико силника у наше време бејаху који су се борили за земаљске идеале, да им имена буду записана у земаљске историје, али све то кратко трајаше јер у Бога не вероваше. Брате З.,
Бог те благословио.
- Љубим руку, оче Гаврило, хвала Вам.

Број посјета од 23. Априла 2009. године