Status

Духовни разговор о.Гаврила са братом М.      A-   A+  

- Помаже Бог, оче, благословите. Диван је текст брата Радомира, и Вас, наравно, слава Богу. Брат Радомир је дошао у право стадо, где ће да испије капи живе воде. Брат је прави бисер, и нашао је правог духовника, који ће га изгладити да сија светлије, као што светли светлост у тами. Жетве је много, а посленика мало. Оче, како стижете свима да одговорите?

- Стиже се вољом и љубављу према својој духовној деци коју ми је Господ дао.

- Слава Богу. Драги оче, читам Ваше одговоре које сте упутили преко Скѕпеа.

- Да ли шта упамтио и научио из прочитаног?

- То је одлично питање, колико од прочитаног упамтимо и колико по томе чинимо. Ја имам опет једно питање, а мислим да и остале то занима: колико утиче наша молитва за друге? Ту имам у виду наше најближе, породицу и пријатеље, али се то односи и на непријатеље. Да ли неко може да се промени путем наше молитве, иако сам се не моли?

- Молитва увек утиче, али по мери - колико је усрдна и сабрана. Мајчина је молитва најјача за своју децу и духовника за своја духовна чеда.

- Оче, а како да помогнемо другима? Да ли да замолимо наше духовнике, дамо им имена да би их поменули у молитвама.

- Само своје име дати.

- Хвала, оче, свака ваша кап је мелем за мене грешна.

- Ону духовну децу која су ми ближа помињем на св. проскомидији и у молитви испред чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске.

- Слава Господу и Пресветој Богородици. Оче, смем ли ја средом и петком да једем рибу? Због мог посла под земљом треба ми физичка снага.

- Да, може, кад се ради такав посао, као што ти радиш тежак физички посао у руднику под земљом.

- Свако добро, оче, Вама и братији од Господа и Пресвете Владичице Богородице. Збогом.

Број посјета од 23. Априла 2009. године