Status

Духовни разговор о.Гаврила са сестром Зорицом.      A-   A+  

Зорица: Сад се мало везбам да цутим. Морам мало да слусам друге. Ето како ви нас слусате и насе муке и наса кукања и свакакве глупости а мало казете.Уствари пуно казете.А да није вас како би ми се Богу молили. Ја мислим да Бог слуса само праве молитев и цисте.А колико се молимо колико је насих молитава цистих и колико их Бог цује.Ал опет нас Бог није оставио.Зато сто ето имамо вас и ви нам помазете као кроз сито оно сто кроз њега милион пута просеју да би насли један грумен злата.
о.Гаврило: Бог благословио сестра Зорице, камен под језик најздравије, али и са тастатуром може се грешити јер понекад и прст може да буде бржи од памети.
Зорица: Благодарим Оце Гаврило, Јесте Оце а и кад није било оволико реци боље се цовек споразумевао.Сад има толико нацина да се несто објасни и пуно нових реци а опет мало се казе.Тако и ми поготову младји када прицамо медјусобно неприцамо уствари ниста.него само ко нека трка ко це висе да казе.. Оце да је то само до језика и прста,него нас и памет цесто оставља.. Јој Оце да знате како је у свету и како је све нестварно колико је свет залудјен свим и свацим а Бога нетразе. Толико је сназно та нека похлепа за парама и сви се тресу за себе ко да ниста немају,ко да су гладни.И тако страх и нико сниким.Мене тако понекад самоца нека ухвати па ми буде теско,па мислим полудецу.Оно веце када сам вам писала бас ми је лосе било и ја сам лоса била сама себе нисам могла да смислим.и хвала Богу од тада ко да је несто добро усло у мене. И сад ја славим сваки дан, и одмор сам узела са посла
И кад цовек ниста нема а има то несто.. А то несто јесте НЕСТО а све осталоје ниста.Онда је све другације.

Другацији је свет и другацији су људи око нас и природа се онда цовеку приблизује.и киса и ветрови су онда драгоцени. Мозда сада да ја некоме прицам моје све муке и ове и оне и онакве и свакакве са свих страна мозда би онда рекли е па тоје цудо да си ти сад добро.Али није ниста до мука до немања до проблема. Све је у цовеку.Није ниста од споља ни до других него до нас самијх до насих греха и насих похлепа.И сто сам ја била ко у затвору није нико крив до ја сама.И сто је мени цудо сто је мени добро није зато сто су се мени проблеми ресили ,нису се ресили.Цудо је сто сам ја оздравила.Ко из ведра неба и сад је све другације. И лепо сте ми рекли за ведрину. Ето како сте ми је послали Оце ту ведрину. Нека вас Бог цува Оце да сте нам ко звезда даница.

Број посјета од 23. Априла 2009. године