брат Петар:- Добро јутро, оче мој Гаврило.

о.Гаврило:- Бог благословио, брате П.

брат Петар:- Оче, је ли нормално да имам месијанске мисли, мисли да сам одабран од Бога да будем светитељ и слично? Или је то ђавола? Те мисли долазе од моје вјере, јер имам осјећај да могу много тога да учиним у Богу.

о.Гаврило:- Брате П., пази се да не паднеш у прелест. http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/saveti_duhovnika_i_odgovori_na_svakodnevne_nedoumice_verujuih_ljudi/

брат Петар:- Све ми је јасно.

о.Гаврило:- Откуд ти та мисао? Изгледа да је од левог&њ8230;

брат Петар:- Мене је страх те мисли. Када бих се очистио од гријеха и више не гријешио&њ8230; Овако се смирујем, јер се сјећам гријехова својих. А када бих се очистио од гријехова својих и живио чисто, у посту и молитви, ко зна шта би онда било.

о.Гаврило:- Тек би тада постао високоуман и изгубио би смирење, али то не значи да и даље живиш у гресима, него се суздржавај и чувај да не падаш у њих, и чисти се покајањем.

брат Петар:- Па тога ме и страх. Вјероватно зато по милости Божијој оволико и падам. Али нашао бих ја смирење, гледао бих дјела светих и очајавао над тиме какав сам. И уз духовника, ако се слуша, било би добро. Али некако имам осјећај да бих могао много људима да помогнем. А то може ваљда свако ко се од срца предаје Господу. Можда отуда И те мисли. Код Вас је, оче, као у раним временима, све јавно.

о.Гаврило:- Смирењем и добрим примером се више постигне него ораторском вештином, префињеним речима&њ8230;

брат Петар:- Тако су мени кад сам почео да читам Библију говорили: што то читаш, ништа се ту не разумије. А мени све некако јасно. И свако моје мишљење се увијек поклапало са мишљењем светих отаца.

о.Гаврило:- Тим људима су неразумне речи Св. Писма зато што су у греховном мраку.

брат Петар:- Добро, неке дубоке приче као она о десет дјевојака, или о сијачу, али ту помаже Владика Николај. Али најважнији је тај осјећај блискоости истине када се чита Свето Писмо, радост и мир.

о.Гаврило:- И ти својим примером показуј и духовно уље увек имај у светиљки.

брат Петар:- Само добар духовник, послусање и ићи ће то. Све је у духовнику, сваки напредак. А мени према оцу Мому дођу неке гадне мисли, као види види га, он је лош свештеник. Ја се чудим од кога то долази код мене, па се сјетих неких примјера из предања и схватих да не слушам те гласове. Тако мени често буде када се ради о неком јаком духовнику, прије свега ономе који ће ми бити душекорисан.

о.Гаврило:- Само не мењај духовника, сад хоћу овог а сад ћу поћи ономе. Не ваља мењати лекара, јер онда болесник остаје неизлечен; почну се мешати лекови па долази и до тровања, од тога још горе буде. Такве ти мисли долазе од нечастивог.

брат Петар:- Вјерујте да нема квалитетнијег од оца Моме.... Мозда и отац Бенедикт, од кога имам страх, јер он као да пролази кроз моју душу погледом, као да види све мрље душе и као да зна будућност моју. Не могу описати, и страх и топлина одједном се осјећа&њ8230;

о.Гаврило:- Тражи не чувене него смирене.

брат Петар:- Ја, оче, мислим да су њих двојица баш смирени, осјећам то. Мени је отац Момо за сада најбољи код кога сам био. Баш хоћу то да кажем да има смирења.

о.Гаврило:- А колики су теби до сада били најбољи?

брат Петар:- Ја сам сада одлучио да слушам, барем тако мислим.

о.Гаврило:- Колико ће то трајати?

брат Петар:- Ваше фамозно питање за мене. Било би добро за мене да траје, јер мучим себе и физички ћу обољети ако не буде трајало, а можда и умно оболим.

о.Гаврило:- Чувај се, брате П., високоумља, то је најопаснија духовна болест која се тешко да излечити.

брат Петар:- Данас ћу звати поново оца Мома да ми каже када да додјем..

о.Гаврило:- Само се може добити жути картон. Колико ће то трајати?

брат Петар:- Оче, Ви ме стално то питате, јер знате да сам ја ко вјетар. То је веома незгодно питање за мене

о.Гаврило:- Које? Што мењаш духовнике?

брат Петар:- Да, та моја непослушност, а Ви ме то често питате&њ8230; А ја желим да се потрудим да траје....

о.Гаврило:- Барем једно дуже време

брат Петар:- Сад сам се чуо са мајком и она вози бицикл и иде на плажу да се купа. Замислите то. Ја да се окупам сада у болници бих завршио&њ8230;

о.Гаврило:- Ти би се разболео зато што си нежног здравља и галофано дете. Она је здрава што те није дојила мајчином млеком, а ти си болестан И без отпора на прехладу што те је хранила галофаком.

брат Петар:- А шта је галофак?

о.Гаврило:- Концетрат или млеко у праху.

брат Петар:- Не знам колико ме је дуго дојила, али да сам био пажен И мажен, то сигурно.

о.Гаврило:- Е зато си тако и нежан и размажен и зато тешко себи налазиш духовника. И са Синаја да некога за духовника узмеш, брзо би ти њега мењао. Само оца и мајку не можеш поновити, а да можеш и то би.

брат Петар:- Нећу више мењати.

о.Гаврило:- Ах, видећемо колико ће трајати. Али ипак, победи себе, буди послушан, слушај савете о.Моме.

брат Петар:- Нема, оче, ништа, ова моја неће да се бори за истину и то је то. Ја хоћу њу да спасим, али нема ту ништа. А друго искушење ми се већ спрема, једна дјевојка православка воли мене и пати, јер види да ја патим са овом мојом....

о.Гаврило:- Опет се ти враћаш на старо, опет ти вирус прорадио

брат Петар:- Дјевојка за сваку похвалу. Али то ме оптерећује. Можда би она била савршена жена за мене, има врлину, али не видим себе у томе. Једном волим жену и неме више, то је правило које имам за душу своју. Како да волим час једну час другу?

о.Гаврило:- Па тако као што и духовнике мењаш.

брат Петар:- Нисам се ја завјетовао ни за једног духовника, једноставно нисам могао да надјем, а и ситуација ми је таква била.

о.Гаврило:- То је болест младости, болест која прогони већином младе.

брат Петар:- Мој је проблем што сам научио да никога не повредјујем и онда ја патим ако друге повредим и док се све не ријеши ја нисам ја.

о.Гаврило:- Већ си П. немрко, све би хтео и на крају ништа. На крају се нађеш на неком пустом острву сам сам са собом, без икога и нигде. Само можеш да гледаш у високо небо и дубоко море&њ8230;

о.Гаврило: Ево молитве пре читања Светог Писма: &њ171;Запали у срцима нашим, човекољубиви Владико, непролазну светлост Твога богопознања и отвори очи ума нашег да бисмо разумели твоје јеванђелске проповеди. Усади у нас страх Твојих блажених заповести, да бисмо, победивши све телесне похоте, живели духовним животом, мислећи и творећи све што је Теби угодно. Јер си Ти просветљење душа и тела наших, Христе Боже, и Теби славу узносимо, са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим и благим И животворним Твојим Духом, сада и увек и у векова. Амин.&њ8221; Пре читања Светог Писма и њу прочитај, и у Господа се уздај.

брат Петар: Хоћу, оче мој&њ8230; Планирам поново да се видим са о. Момом ове седмице. (&њ8230;) Оче, синоћ сам радио, тако да од писања нема ништа. Још су ми јуче јавили да идем на попис. То није наш посао, да радимо попис. То Вам је као кад се броје артикли у радњи, скенирају бар-кодови да би се извукло стање. Ја сам то гласно одбио. Рекао сам да по цијену отказа не идем. То би требало у суботу или недељу поподне да се ради. Не могу више на своју душу.

о.Гаврило: Брате П., како то пишеш неповезано?

брат Петар: Морам то да Вам кажем, зато што немам мира за писање. Рат је за душу овај капитализам или шта је већ. Морам видјет са оцем Момом нешто друго да радим. Да видимо и да се молимо шта ми је чињет, не могу више овако. Душа хоће духовно, а свијет хоће свјетовно, да је уништи скроз. И тако сам се побунио и рекао свима: нећу на попис. Можете сјутра отказ да ми дате, на попис нећу.

о.Гаврило: Значи, гоњење као у првим вековима хришћанства. Али чини ми се да ти баш недељом не одлазиш у цркву на богослужење.

брат Петар: И волио бих отказ да ми дају, али неће, јер излазим кад год ме зову на терен поподне, ништа ми за то не плаћају&њ8230; Оче, па одем у манастир Савину, али се не причешћујем.

о.Гаврило: Они то сматрају као да добро чиниш за душу. Омогућују ти да чиниш добро дело за душу.

брат Петар: Мени је најтеже у Савини што никога не знам, то ми је толико тешко. У Рисан планирам ићи у недељу, али о. Момо је тада заузет па нећемо моћи да причамо. Мора он да ме упозна као што ме Ви знате, па да да терапију&њ8230; Како мислите добро дјело за душу, то што радим поподне без динара? Знате шта су рекли у фирми, пошто ја мало помогнем једној жени, болесној чистачици? Ја према њој све фино, увијек питам у фирми ђе је Маре. Кажем јој за Цркву и Бога, дам јој књигу и неки поклон црквени. И они мени кажу један дан: да се ти ниси заљубио у Мару? Замислите! Ја кажем јесам! Куда њихове мисли иду, а она мученица, сва скрушена, добра, незлобива&њ8230; Са здрављем слаба, малокрвна, па на посао касни јер не може да устане. Помените је, оче, ако можете, зове се Маре. Опростите за ову конфузну причу. Мало ми мисли иду тамо-вамо и Вас замарам. (&њ8230;)

брат Петар: Оче, има овдје доста филмова у наставцима. http://www.youtube.com/watch?v=FS09hGfPz1U Дигитални анђео ИИ, ако сте чули. Ко то прави не знам, али има ту смисла. Погледајте ако имате времена.

о.Гаврило: То ме уопште не интересује, којекакве фантазије нити сам гледао нити ћу гледати. Немам времена за то, да убацујем некакве вирусе у главу.

брат Петар: У реду, оче, занимало ме је Ваше мишљење. И ја тако нешто слично мислим. Ово је за прелешћене&њ8230;

о.Гаврило: Изгледа да су они и измислили тако нешто.

брат Петар: Али је веома популарно међу младим људима&њ8230;

о.Гаврило: Кад су и они прелешћени и не могу да разликују лаж од истине. Не сви, има и истинских верника међу младима, који се не дају лако завести разним измишљотинама, оним што је за душу некорисно.

брат Петар: Само добар духовник и послушање, другачије нема спасења. И што више путовати по манастирима (и купити медовину). Ја то нажалост не могу, јер неће да ми дају слободно. Али противљењем ћу добити отказ, па ћу онда моћи да путујем. Барем неко вријеме&њ8230; Ја шефа све слушам, стварно, али сада би и други да шефују и да ме убацују у посао који није мој&њ8230; Е не може!

о.Гаврило: Не дај се, брате П., па куд пукло да пукне. Јеси ли ти ђетић Црне Горе српскога рода&њ8230;

брат Петар: Осјећам се духовно поробљен, телефон ми звони сваки час, И кад сам кући. Не може се и нећу се дати.

о.Гаврило: Буди храбар и не дај се.

брат Петар: Ја сам, оче, ђетић и осјећам се Црногорац. Ми смо другачији по карактеру од Срба из Србије. Иначе сматрам да смо ми један народ, а ово што се дешава је ђавоља воља да дијели царство православно како би пропало&њ8230; А ми га добро слушамо.

о.Гаврило: Брани се молитвом. Јесте, кад је дошао туђинац да влада.

брат Петар: Политику не волим, ћутим и о томе не размишљам. Видим промисао Божију, ради наших гријеха се све ово дешава. Слаби смо ми православци. И Србија и Црна Гора су под руком туђина, као марионете, ништа се не питамо. Ето, још се Црква Православна држи, остало све пало, а и она ће да падне. Не скроз, али&њ8230;

о.Гаврило: Вера ослабила, а молитва тек тиња.

брат Петар: Сада када имам духовника (немам још скроз, али имам), вјерујем да ће ме Господ наћи. И да ћу ја наћи Његов пут за мене&њ8230; Нема св. Владике Николаја нити св. Аве Јустина, бранитеља наше вере православне. Нема више огњених стубова. (&њ8230;) Оче, звала ме директорица. Не само да сам ослобођен пописа за вазда, него хоће и да улажу у мене, да ми финансирају усавршавање у информатици. То је добро, али ја желим да усавршавам дух у Богу, да се бавим Исусовом молитвом, да имам Бога у срцу&њ8230;

о.Гаврило: Ово прво не одбиј, а од молитве Исусове не одустај и у њој се усавшавај.

брат Петар: Значи, ако то не одбијем, мој живот ипак остаје у овом свијету. Или Ви тако тако осјећате да ћу ја ипак бити мирјанин&њ8230;

о.Гаврило:- Заврши ти до краја то што си започео, да имаш црно на бело. Ти си помало нестабилан, често и брзо мењаш одлуке. Час би ово час би оно, час би се женио час би у манастир. Чувај загрејано место где јеси и слушај твоје претпостављене који мисле о теби и о твојој егзистенцији, кад си стекао поверење код њих. Поверење си стекао послушношћу, добротом, смирењем и савесним својим радом на месту на којем јеси, а за све остало није касно. Све у своје време и на своме месту, биће по Божјем промислу.

брат Петар: Молите се за мене, оче, а ја ћу код оца Моме. Па ако Бог да, за одмор да дођем к Вама. Ако ме примате&њ8230;

о.Гаврило: Нека ти је благословен долазак. Радо те очекујемо с благословом Господњим и чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске и исповедника Кодрата Лепавинског

брат Петар: Директорица ми је обећала одмор, тако да чим се буде могло, до Нове године или послије ње, имаћу одмор од десет дана, па ме ето&њ8230;

о.Гаврило: Само да имаш у виду, брате П., да ја нећу бити у манастиру од 11. до 31. јануара. За то време ћу бити на рехабилитацији у Бањи Мљечаници, то ми је редовно време за рехабилитацију.

брат Петар: Добро, оче мој мили, ја ћу највјероватније послије 31. Или за Нову годину тачно. Видјећу&њ8230;

о.Гаврило: Како ти буде одговарало, тако и уради. Само да је здравља и памети здраве.

брат Петар: Е, то је најважније&њ8230;

о.Гаврило: Слушај и поштуј старије, благослов Господњи се излива и награђује онога ко има смирење и трпљење. Само погледај хронологију од јутрос како смо почели овај данашњи духовни разговор - како је све ишло и шта се све доброг благословом добило. И многошта се разбистрило и радост донело, на дан св. ап. Филипа.

брат Петар: Да, јесте, баш је све из мог несклада дошло у склад на крају приче данас. Слава Богу, оче мој.

А М И Н.