Status

Духовни разговор о.Гаврила са братом Б.      A-   A+  

- Помаже Бог, оче. Благословите.

о.Гаврило- Бог благословио брате Б.

- Читао сам на манастирском њебу скоро постављене чланке о унинију и нажалост нашао много тога у себи&њ8230;

о.Гаврило- Сестра Радмила даје доста труда у превођење таквих душекорисних текстова за наш сајт.

- Господ нека јој врати по сваком добру њеном. Толико је све тачно описано, и опитно&њ8230; као да сам стао пред огледало. Ја имам годинама проблем око унинија. Коријен је у мени и никако да га ишчупам по маловјерју моме.

о.Гаврило- Поготову ми се у поводу превода текста о унинију многи јављају и захваљују, јер им је доста поучан; многи су нашли себе у томе и поуку како да изађу из духовне кризе у којој се налазе.

- У задње вријеме сам имао доста јаке осјећаје и мисли које ме гурају у очајање. Господ ми је толико тога доброг дао у животу, а све сам себи на штету обратио. Најтеже ми падају помисли хуле и роптања. Осјећам да сам далеко одступио од Господа.

о.Гаврило- Најчешће људи кад их спопадне униније или чамотиња (речено модерним језиком &њ8211; депресија), а ако не умеју да изађу из те ситуације, заврше самоубиством.

- Као што каже Јевандјеље, &њ8220;тврдоврат у гријесима својим&њ8221;, или тако некако&њ8230; Сачувај, Боже&њ8230;

о.Гаврило- То најчешће долази код људи који су празни духовно и који немају црквени живот.

- Због тога какав сам и немам благослова Божијег на себи, нити напретка неког у животу.

о.Гаврило- У данашње време пуни су ноћни кафићи и разни барови где млади целу ноћ проводе време у душепагубним забавама, уместо у молитвама и ноћним молитвеним бдењима, где душе могу да облагороде и просветле духовно. А они се већ овде на земљи припремају за муке и бескрајну таму адску, где је шкргут зуба и огањ вечни. Млади у кафићима и баровима, родитељи у кафанама на картању и пићу.

- Ја када покушам да уложим и најмањи труд да бих се приближио Богу, наилази стихија помисли о душепагубним гријесима које сам починио и о огромној величини, тј. дубини мога пада. Оно што ме плаши јесте то што сам уочио да гријех постаје полако саставни дио мене, дио моје природе, мога карактера (ако га уопште и могу назвати карактером). Зле и грјеховне помисли које су ме окупирале да више и немам снаге да им се одупрем. Не знам, изгледа да моје срце у сржи тежи ка гријеху и да праве љубави и оданости Богу у мени нема. Али нека, по правди Божијој ми је, тако и треба да ми буде не бих ли дошао и себи и Богу. Збогом, оче. Хвала Вам на Вашој спремности да се увијек одазовете.

о.Гаврило- Амин.

Број посјета од 23. Априла 2009. године