- Помоз Бог!

о.Гаврило- Бог те благословио, брате Ф.

- Извините што Вам досађујем.

о.Гаврило- Нешто си поранио, брате Ф.

- Јутрос ми је јако тешко, нисам у школу отишао.

о.Гаврило- Шта се догодило?

- У таквом сам психичком стању да ништа не могу да радим. Тешко је објаснити&њ8230;

о.Гаврило- У каквом стању, шта те мучи? Каква су искушења?

- Бојим се, оче Гаврило, шта ће бити послије моје смрти. Моји родитељи су јако потресени, а ја не желим да их нервирам. А све је почело са оним проклетим мислима, кад сам неколико пута опсовао Бога.

о.Гаврило- Биће нам онако у каквом стању будемо затечени у часу смрти.

- Опсовао сам из чиста мира, а у животу нисам дотад узалуд узео име Господње.

о.Гаврило- Онда сада молитву Господу &њ8220;ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, ПОМИЛУЈ МЕ ГРЕШНОГ&њ8221; непрестано понављај. Полугласно кад си сам, кад путујеш или нешто радиш, или у себи, кад си међу људима&њ8230;

- Тада су ми се јавиле мисли да ли су све моје молитве биле узалуд, да ли ће мене Бог послати у пакао упркос мојим добрим дјелима. И видио сам себе у паклу и јако мрзио Бога јер је то урадио а нисам то заслужио. Онда сам угледао себе како сам неким чудом изашао из пакла и кренуо да се осветим Богу. Наравно да се из пакла не може изаћи, али у паклу ми је свеједно, осуђен сам на вјечне муке, није битно шта ћу радити, да ли ћу неког убити ил не знам шта друго, јер онда бих једноставно мрзио Бога из дна душе због тога што ме је послао у пакао без ваљаног разлога.

о.Гаврило- &њ8230;и онда неће лако наићи те мисли које тебе муче.

- Колико сам ја само пута поновио ту молитву и ништа. Колико сам само пута изговорио молитву против погрешних мисли и ништа.

о.Гаврило- Ипак непрестано понављај ту молитву, то је најбоље оружје против злих мисли.

- Понављам стално, али ништа. Сви моји снови су нестали у једном тренутку.

о.Гаврило- Проћи ће, то је само искушење.

- За ништа немам воље.

о.Гаврило- То је само тренутно, проћи ће то стање.

- А све је кренуло тако добро, вратио сам се у живот, све ми је кренуло за руком и онда одједном те ужасне мисли, затим из тих мисли су изашле ријечи. Зар неће и дјела?

о.Гаврило- То су предвојничке вежбе, да се учврстиш и научиш за веће духовне борбе. Кроз борбе се долази до победе, а победом се добија награда од Господа.

- Као да су се неки гласови појавили у мојој глави који ми говоре да је Бог зао, да не треба да вјерујем у Њега, тјерају ме да Му говорим погрдне ријечи, а ја то не желим. Не желим да дам душу вјечноме огњу.

о.Гаврило- Без предаје, брате Ф. Мислиш да су тешка искушења која имаш, но знај да Господ допушта на човека онолико колико он може да носи.

- Кад бих отишао у пакао, тамо би ми било свеједно, постао бих страшно злобан. Загарантоване су ми вјечне муке, свеједно ми је, тамо бих презирао Бога и не бих знао шта је гријех. То мене мучи, оче Гаврило. Господ је сигурно прочитао ове моје мисли и неће ми их опростити.

о.Гаврило- Ти не знаш шта су и какве су адске муке.

- Мој је проблем што ја можда не волим толико Бога, више га се плашим но што га волим. Ја на Бога гледам као на некога ко нас кажњава за оно што лоше урадимо, а не желим тако, желим на Њега да гледам као на свог пријатеља, а једноставно то не успијевам. Какве су то адске муке?

о.Гаврило- Само ти крени у сусрет Господу, у Његов очински загрљај. Он је пун љубави и свима прашта као што отац прашта својој рођеној деци. А за адске муке - тамо ми нисмо били па их и не знамо, и боље да их не осетимо.

- Неко каже најгоре муке, а зар нису сад најгоре? Каквих све мука има којим се муче људи, а ово је најгоре. То би било пресурово. Човек онда плати не дупло, него 1000 пута више него што је заслужио. То ме ужасава.

о.Гаврило- Некако стално идемо да истражујемо како је у паклу, а никако да пређемо на то како је у рајском блаженству.

- Тако се, оче, не ради ни са најгорим убицама, нпр готово свугдје у свијету је укинута смртна казна. Свако би најрадије у рај, и ја исто, али се бојим да ми Бог није већ спремио пакао. Чак и рај не мора бити тако идеалан. Ако бих отишао у рај, не мора значити да бих тамо био срећан са сазнањем да неко од мојих ближњих пати у паклу. Вјечне муке. Вјечне &њ8211; то је пресурово.

о.Гаврило- Немојмо се ми бринути како је у свету. Бринимо се како ћемо своје душе спасти, да будемо међу анђелима небеским и са свима светима код Господа у рају небеском.

- Можда свега пар људи на свијету иде у рај. Ко зна какви су критеријуми уласка у рај.

о.Гаврило- Свак добија по својој заслузи&њ8230;

- Можда су веома високи, а можда веома мали. Шта ће онда бити са мном јадником?

о.Гаврило- ...чињењем добрих дела, чувањем од греха који су пагубни за душу&њ8230;

- Да, али запитате ли се Ви икад да ли ми та добра дјела чинимо само зато што волимо своје ближње или да не бисмо отишли у пакао?

о.Гаврило- Покајањем, брате, до спасења.

- Рецимо, да ли бисмо их чинили да нема Бога?

о.Гаврило- Онда ни нас не би било.

- Ко би чинио добра дјела и да нема Бога тај је сигурно добра душа, то је прави праведник. По мом мишљењу може се душа спасити и ако се не вјерује у Бога, рецимо ако само чинимо добра дјела. Јер ако прихватимо тезу да се онај ко не вјерује у Христа неће спасити, то би значило да ће се само хришћани спасити, а њих је, не знам ни ја колико, пар милијарди. А шта је са осталима, Кинезима, Јапанцима, са осталим религијама? Шта ја да радим, шта? Морате ми некако помоћи, молим Вас.

о.Гаврило- Питам ја тебе кад кажеш да си похађао веронауку и, верујем, научио из катихизиса КО ЈЕ СТВОРИО СВЕТ и прве људе на земљи, Адама и Еву, од којих се размножио људски род и од којих и ми потичемо.

- Ја једноставно ово не могу више да поднесем, не могу, ово је неподношљиво. И сад плачем док разговарам са Вама.

о.Гаврило- Моли се Господу и спашћеш се.

- Хоћу да се молим, али не могу. Као да ми нешто не да. Једноставно неко мора да ми помогне. Не могу ово сам, сваки нови дан за мене је пакао.

о.Гаврило- Саветовао бих ти да одеш своме надлежном парохијском свештенику, да се са њим посаветујеш. Ја ћу те помињати у молитви испред чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске.

- Не могу да једем, да спавам, да учим, ништа, једноставно ништа. Зашто се ово мени дешава? Радије бих узео неку болест да је носим читав живот него ово.

о.Гаврило- Овако можемо у недоглед. Мој ти је савет да одеш своме свештенику, он је твој први духовни лекар који ће ти моћи помоћи јер ти је најближи и можеш лично да поразговараш с њим. Највероватније те он познаје и зна за твоје духовно стање.

- Има више свештеника.

о.Гаврило- За данас пре подне смо завршили, ако будеш имао потребу вечерас ми се јави у исто време као синоћ.

- Како мислите парохијском?

о.Гаврило- Свештеник који је задужен за парохију у којој ти идеш у цркву недељом и празницима, у месту где живиш.

- У реду.

о.Гаврило- Бог те благословио и нека ти да мир духовни и просветљење ума.