- Оче, благословите. Молим за савјет. Ево писма које ми је послала она дјевојка што сам је водио код о.Моме:
&њ8220;Драги П., било ми је лоше последњих неколико дана, ни сада нисам баш најбоље. Ипак, колико сам могла, читала сам текстове на сајту који си ми препоручио. Допадају ми се поуке и беседе духовника, и твоји текстови су дивни, ти све лепо разумеш, схваташ и казеш. Молим се, али падам у искушења па помислим како ми то не помаже, па се онда љутим на себе и тако. Стална ми је мука и труд да не будем потиштена и да нађем уточисте у Божјој љубави и надам се избављењу. Како си ти, брине ли те нешто? Мени кад је тешко цео свет изгледа страшан, људи далеки и недопадљиви. А ти си ретки људски анђео и захваљујем Богу што ми те послао.&њ8221;

Има ли ту, оче, мјеста за забринутост да се она не заљуби? Ево и мој одговор:
&њ8220;Искушења увијек постоје, јер када не би било искушења не би нам био ни потребан Спаситељ Исус Христос. Ми бисмо били савршени и онда не бисмо живјели на земљи него на небесима, а земља је у власти кнеза таме самог Сатане, од туда искушења за оног ко хоће да живи по Богу и да се мијења. Колико само ја у току једног дана паднем, али се и покајем и видим своје слабости, тако да онда не осуђујем више људе који су слаби, но видим над њима духове демонске који их наговарају и воде само у пропаст. Као што мене исто нападају, тако сваког од нас, само неко не зна да се одбрани, не лијечи се на право мјесто - у цркви Божијој&њ8230; Али најважније је поново читати Јеванђеље и осјетити Христа колико је велик и предати му срце своје, јер Он куца, како сам каже, стално на вратима срца наших и чека да му отворимо. Опрости ако те ова моја прича гњави, једноставно тако ми дође и тако пишем. Брину ме многе ствари, породица, пут којим да кренем у животу, а највише мој гријех из кога покушавам да се ишчупам, али затрпан послом и свјетовним стварима, некако ми тешко иде. Ујутро сам духовно јак, послије посла већ сам слабији и требам да научим како са тим да се изборим. Свети оци кажу ко је послом везан за свијет, њему су руке везане за духовни живот, а ко је ожењен и руке и ноге су му у оковима. Зато ми је један духовник рекао: не би било добро да се ожениш, - вјероватно знајући какав ми је дух. Каже: тек би онда био фестивал код тебе, - шалио се он&њ8230; Иначе ни здравље мени није баш најбоље, чир, осјетљив сам&њ8230; Но не марим пуно за то, јер Царство се небеско трудом задобија, и добро је да је човјек болестан, јер је онда јачи у духу. А здрав човјек довољан је у већини случајева сам себи&њ8230; Моли се за духовника, распитај се о женским манастирима, иди мало и види гдје ти одговара, зближи се са неком монахињом, па да одеш 10-15 дана код њих. Значио би ти мир, јер ти је свијет изгубио смисао. Моли се Богу да ти отвори пут и биће отворен, а слабостима и шаптањем ђавољим не дозволи да се пут затвори, што сви ми чинимо понекад. Опрости за грешке у тексту, пишем са посла, свако добро&њ8230;

о.Гаврило- Бог те благословио, брате П. Тебе само ако погледа нека девојка, одмах ти се чини да се заљубила у тебе. Како то да не помислиш да те је она погледала као духовног брата у Христу?

- Оче, ово што каже анђео и тако, свјетлост, њена нада&њ8230; тога ме страх.

о.Гаврило- Ти им се по спољашењем изгледу одајеш као продуховљена душа и да ћеш им духовно помоћи. То су само твоје помисли, како сам ти рекао напред, она те доживљава као духовног брата.

- Ја сам се, оче, само посавјетовао да писањем не урадим нешто што не треба.

о.Гаврило- Има наду у тебе да ћеш јој помоћи у духовној борби, помоћи да нађе излаз из онога што је мучи, а ти одмах као да се заљубила у тебе.

- Добро онда, оче, значи ја могу њој да помажем. Јер осјећам њену искреност и желим, колико могу. Наравно, одмах сам је упутио на ваш сајт&њ8230; Каже она моја, ти си у браку са о. Гаврилом, а ја њој кажем: боље би и теби било да будеш, а не да се мучиш ту. Са њом се не гледам неко вријеме, и ако се видимо, нема ту ништа, одемо кућама и тако.

о.Гаврило- Сада ти у њих гледај као на своје духовне сестре и одбаци грешне мисли које ти долазе. Када ти буду долазиле, одмах у себи молитву: ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, ПОМИЛУЈ МЕ ГРЕШНОГ.

- Тако нешто мислим, оче, а и радим. Хвала, оче мој, мислим да би ме други духовник изгрдио за нешто овакво, но Ви ме очигледно добро познајете. Богу хвала&њ8230; Ујутро ми је ум бистар када се дигнем, тада бих могао да пишем, но једноставно одем на посао, а да устанем раније лијен сам. Послије посла је све то некако на силу, а ових сам дана преоптерећен и све чекам да узмем годишњи одмор. Уздам се у милост Божију да ћу написати причу о блудном сину. Идем сада на терен&њ8230;