- Добро јутро, оче, благословите! Ево писма сестре В.
&њ171;Кад добијем твој мејл, ја прво размишљам о свему што си поделио са мном и што си рекао, препоручио мени, а сад сам на послу, па ето, да се јавим, јер код куће немам интернет а сутра не радим.
Знам да је све на мени, и да ми нико и ништа не може помоћи док се ја сама не тргнем и учиним први корак. Ја сам то урадила, али мени се чини да то све споро иде, споро до мог срца стижу поруке које добронамерници шаљу, споро моја душа реагује на знаке који јој се указују и понекад сам дубоко разочарана у себе због те немоћи да пређем тај пут који ме дели од онога што желим: мира и љубави, пре свега у Богу. Просто мислим да су неки људи талентованији од других да осете ту благодат, а мени је можда изговор слабост, мада ја понекад, кад ми је лоше нисам ни свесна својих поступака до краја.
Добро си рекао да ми је свет изгубио смисао, и сигурно је да сам због нечег скривила што је то тако. Већ две и по године се трудим да напредујем, али ја сам до сада само ишла уназад. Много ми значи посета оцу Моми и одлазак под Острог и то је померило донекле границу моје издржљивости, због чега сам уверена да има помоћи и да је само треба тражити и налазити док не будем довољно јака да могу сама да се ослоним на себе, јер ће тада и моја љубав и вера према Христу имати дубину која ће то одржавати. Знам да се за то вреди борити и трудим се да тако мислим кад ми је тешко. Само, проблем је што је код мене стање промењиво и за један дан се измења, као време напољу, неколико годишњих доба, неколико расположења и стања духа, што се тешко подноси. То ми је тешко да објасним, а нико се ни не труди слушати ме. Хвала ти што ми пишеш, пуно те поздрављам. В.&њ8221;

о.Гаврило- Бог те благословио, брате П. Посејао си семе на добро тло, сада је на теби да се потрудиш и да даље обрађујеш да би добар род донео. Како је рекао св. Серафим Саровски: &њ8220;Сеј, сеј, јер се не зна на какво ће тло то семе пасти и какав плодан род донети.&њ8221;

- Мени вазда осмијех послије оваквих Ваших ријечи&њ8230;

о.Гаврило- Какав, блажен и радостан?

- Баш тако. Кад човјек има у Христу плода, то даје снагу и јача вјеру&њ8230; - И другима може да помогне!
- Тачно, то толико мене храни, а мислим и сваку хришћанску душу.

о.Гаврило- И не само хришћанску, већ и сваког човека, који је наш брат по Богу Оцу Небеском, јер нас је Он створио по лику и сличности Његовој, сваког од нас који живимо на овој кугли земаљској.

- Јесте, оче, само има људи који су толико зли да је то невјероватно. Ја такве избјегавам, а видио сам и Митрополит, јер један такав човјек је пришао да му цјелива руку и Митрополит је склонио. Има људи који су, оно што би се рекло, као свиње, не треба стављати пред њих&њ8230; Не треба их ни мрзети.

о.Гаврило- Да, али се требамо за њих Богу молити да и они стану на пут прави. Колико је било грешника у историји Хришћанства, покајали су се, исправили свој живот покајањем и живели су животом у покајању, а данас их славимо и њихова имена унешена су у црквени календар, међу свим светима.

- То јесте, мени би лакше било, некако ми се чини, да сам велики грешник, имам осјећај да бих све лакше преломио. Но, то је Божија воља да сам такав, вјероватно бих био овакав какав сам сада, а можда и неко има од мене користи овакав какав јесам. Ево шта сам одговорио сестри В.
&њ8220;Свако добро у Господу!
Ево и ја сам на послу, па покушаћу да ухватим мало времена да ти нешто напишем. Не знам шта бих ти рекао, у ових пар меилова сам ти рекао доста тога што мислим и осјећам. Ево да се помолим у себи па ако дође инспирација. Молим се&њ8230; почињем да пишем&њ8230;
Једноставно, живот је такав, живимо у вријеме које је лоше настројено према духовним вриједностима. Дух овога свјета (дух обожавања трулежних ствари, сласти и страсти) је толико јак у наше вријеме да је потребна грчевита борба прије свега у молитви да човјек побиједи на том свом путу. Дух свијета је ушао и у цркве, дух овог свијета је свуда и тешко је опстати. Ми, ако смо хришћани православни, тај дух требамо да побјеђујемо, и то је превасходно циљ наше вјере, јер док има људи који се боре против тог духа има и наде за овај свијет, а кад не буде људи или их буде јако мало, доћи ће крај овог варљивог и лажног свијета. Свети старци и монаси су говорили да ће ово наше вријеме највише бити препознатљиво по томе што ће се људи окренути обожавању тијела, страсти и сласти, за духовне ствари неће да маре, а истину неће жељети да чују, јер је тешка&њ8230; А ти, В., само се моли за истину да ти је Бог да да је спознаш, то је најважније. Побјеђуј себе и биће добро, а кад истина почне да влада твојом душом, теби ће све бити јасно, и имаћеш снагу за даљу борбу&њ8230;
И мени је велика радост што сам те упознао, прије свега што видим твоју жељу да се окренеш духовном, да спасеш душу, и ако је то можда несвјесно код тебе, ти тражећи своје здравље, наћи ћеш душу своју, наћи ћеш суштину - себе у Богу - и биће велика радост&њ8230; А ти не знаш колика ће бити радост у онај дан кад Христос дође, кад ово земаљско прође, а ја и ти ако изборимо битку на овој земљи, тамо се сретнемо у толикој радости и испуњени Христовом љубављу која ће да траје вјечно. Нека то и мени и теби буде циљ. Христос по среди нас! Свако добро у Господу ти желим. П.&њ8221;

о.Гаврило- Брате П., лепо и надахнуто и духовно поучно! Камену вере!

- Погордићу се, оче. Шалим се, ја сам то мало горе причао о молитви не лицемјерно, него да њој дам примјер да што год почиње прије да се помоли.

о.Гаврило- Господ је с тобом!

- Можда изгледа мало лицемјерно, размишљо сам, али није, заиста сам се помолио пред писање да њој дам примјер како и она треба да ради.

о.Гаврило- Све што почнеш - са молитвом почињи!

- Хоћу, оче, трудим се.

о.Гаврило- Труд са молитвом уроди род!

- Без молитве ништа, род и ако има, брзо увене.

о.Гаврило- Садница кад се посади и залива водом, одмах се прима и расте. И сваки посао, ако се са молитвом почиње и сузама умиљења залије, биће успешан!