- Бог помаже, оче, благословите. Како Вас здравље служи?

о.Гаврило- Бог благословио, брате Д&њ8230; За сада још добро.

- Срећан Вам празник Светих Врача.

о.Гаврило- Хвала, брате.

- Оче, редовито пратим Ваш сајт и новости на њему, читам чланке, имам неколико примјерака Вашег часописа. Писао сам и на маил, ради се о интервјуу с м. Магдалином из манастира Св. Ане, сада игуманијом милешевском.

о.Гаврило- Трудићемо се да, ако Бог да, часопис поново излази, али засад никако да крене. А мати Магдалина није више игуманија милешевска.

- Она описује како је у оскрнављену манастирску цркву у ратно вријеме на позив игуманије дошао жупник да подигне утвари на св. престо и проскомидију, које су бандити били разбацали. Хоћу рећи, који је то начин звати жупника у таквој ситуацији!? Ми смо били без свештеника пет година и ни за шта нисмо звали жупнике ни фрањевце. Још у вријеме рата, а тешко је било&њ8230;

о.Гаврило- Тако је то тада било, у ратно време. Неваљалих људи има свуда, а има и добрих и честитих у свим народима.

- Опростите, а кажете да мати није више у Милешеви. Гдје је сада?

о.Гаврило- Брате, да скренемо разговор на духовне теме. Како се ви спашавате, какав је духовни живот православних верника у Далмацији?

- Постим колико могу постове, обавезно сриједу и петак, идем у цркву редовно када имамо службу, читам духовну литературу и наравно, право је духовно освјежење посјет манастиру.

о.Гаврило- Да ли редовно постите и исповедате се, причешћујете? Похађате ли редовно црквено богослужење?

- Да, редовно, иначе сам и појац у цркви.

о.Гаврило- Колико Вам је година?

- 26.

о.Гаврило- Нека си жив и здрав.

- Хвала Вам, оче.

о.Гаврило- Које образовање имаш?

- Завршен економски факултет.

о.Гаврило- Од када посећујеш наш сајт?

- Има шест-седам година. А кад сам недавно читао о томе како комуницирате преко Скѕпеа с вјерницима, то ме је одушевило.

о.Гаврило- Које рубрике највише пратиш?

- Углавном све, нарочито духовне догађаје из наше помјесне Цркве.

о.Гаврило- Одлично.

- Лијепа Вам је концепција сајта. Долази ли свијета у Лепавину у задње вријеме? Ја нисам никада био, а имам велику жељу да дођем.

о.Гаврило- Могао би да нешто напишеш о црквеном животу из твог краја, рецимо неку репортажу, па да објавимо на нашем сајту?

- Може, а смијете ли објављивати чланке с других интернет-страница, нпр. са сајта Епархије захумско-херцеговачке?

о.Гаврило- То је њихов сајт, поштујемо право.

- Тамо имају редовито репортаже из свих дијелова Епархије, нарочито у вријеме црквених слава и народних сабора.

о.Гаврило- Сваки сајт има своју концепцију. И своју црквену политику.

- Оче, служи ли се у Вашем манастиру свакодневно Литургија?

о.Гаврило- Суботом и недељом, празницима и другим данима. Обичним данима не баш редовно, али свакодневно се служе остала богослужења, вечерње и јутарње.

- Да, наравно.

о.Гаврило- Како се код вас служи, сваке недеље или ређе?

- У цркви у Метковићу (сједишту парохије) сваке двије недјеље, а свештеник другим недјељама служи у околним црквама и филијалној парохији. Оче, могу ли нешто питати, а ради се о врло актуалном питању у посљедње вријеме у нашој Цркви, о начину служења Литургије? С тугом као вјерник у задње вријеме гледам о просвједима вјерних за службе Божје, поготово у нашим храмовима по Србији.

о.Гаврило- Код нас у Епархији загребачко-љубљанској служи се онако како се служило до сада, нема неких промена у Литургији. А они желе да чувају предање отаца и својих предака и ктитора који су за спомен оставили цркве и манастире да се у њима богослужи како се богослужило од тада до сада, и да тако оставе покољењима. БОРЕ СЕ ЗА КРСТ ЧАСНИ, ЗА ДУШУ ЧИСТУ И САВЕСТ МИРНУ.

- Примијетио сам, приликом тв-пријеноса празничних литургија у саборној цркви у Загребу. Оче Гаврило, да ли је то обичај, видим у Лепавини и у околним црквама да се иконе на иконостасу и у цркви обавијају марамама?

о.Гаврило- Такав је обичај у овим крајевима код православних, а има тога и код римокатолика, и то обично по сеоским црквама. То су домаће рукотворине, тако се некада радило. Младе девојке и жене су везле лепе везове, сада тога више нема. Сада су цуре нашминкане, нокти лакирани, усне намазане, мода на највишем нивоу. Али су и нове болести. Кратке хаљине, зато и кратак живот.

- Лијепо речено, оче, слажем се с Вама. Требало би на дјевојке апелирати.

о.Гаврило- Као да ће оне послушати! Не смеш им ништа казати да те не би напале оним великим канджастим ноктима. Не говорим за све, али има их и таквих. Одмах се подиже феминистички глас да је повређено право жена. Може се догодити да случај стигне и до Европског суда у Стразбуру.

- Још ме нешто занима што видим код вас - кад је слава или велики празник буде спремљено више кољива и више славских колача. Да ли то вјерници узимају као завјет? Нпр. ускоро је Аранђеловдан, па иако га не славим као крсну славу, донијет ћу колач и кољиво у цркву?

о.Гаврило- Нема неког посебног правила. Сваки верник може у знак поштовања према свецу који се тај дан слави донети колач, кољиво и свећу. Колач се пресече, жито се прелије вином, свећа се запали, за покој душе сродника и за здравље живих.

- Наравно, јер то је код нас обичај само кад су кућне славе, да се носи жито у цркву.

о.Гаврило- Бог те благословио, брате Д. Лаку ноћ и спокојно спавање.
- Хвала, оче, лаку ноћ и Вама. До сљедећег слушања.

о.Гаврило- Амин. Боже, дај.