Status

Духовни разговор о.Гаврила са братом Младеном      A-   A+  

- Помаже Бог, оче, благословите.

о.Гаврило- Бог те благословио, брате М&њ8230;

- Имам питање о Св.Литургији. Мало ко разуме Св.Литургију, шта се у њој дешава. Људи гледају на Св.Литургију као на позориште. Зашто је то тако? Колико је то до свештеника, колико до нас мирјана? Свештеници слабо опомињу вернике на то колико је важна Св.Литургија за спасење наших грешних душа, а и ми верници смо веома пасивни.

о.Гаврило- Најлакше се на ово питање може одговорити: организујте при парохијској цркви са вашим свештеником ВЕРОНАУКУ ЗА ОДРАСЛЕ, и тада ћете од вашег духовног пастира научити све о Св.Литургији и о животу у Цркви.

- Да, слажем се са Вама, треба веронаука и одраслима. Али опет је питање колико је свештеник спреман да држи веронауку старијима. А међу неким старијим верницима влада велика гордост, јер мисле да све знаду.

о.Гаврило- Да, скоро ме неко питао исто питање. Чини ми се да сам одговорио овако: кад је овца гладна, ако не буде блејала да пробуди пастира остаће гладна и на крају ће угинути. Или ако други пастир из другог стада чује ову овцу да блеји због глади и жеђи, повешће је свом стаду и нахраниће и прибројаће је свом стаду и биће његова.

- Ја сам Вас то питао, оче.

о.Гаврило- Брижном пастиру неће бити тешко да сабере своје стадо у свом тору.

- А шта, оче, ако пастир није брижан, шта да ради стадо?

о.Гаврило- Мења се пастир или он иде на лечење, даје се лек против спавања, смањује му се најамнина. Колико буде радио, толико ће добити земаљску плату и од Господа небеску награду.

- Приметио сам да на Св.Литургију долази мало људи из ваше манастирске околине. Као код нас у Цељу, мало је оних који су из града. Зашто је то тако, да више долази верника са стране него из околине?

о.Гаврило- Ја имам велико стадо на целој кугли земаљској. Моју виртуалну ВЕРОНАУКУ посећује дневно од 500 до 1000 душа, а од тих 1000 један си ти. Видео си колико суботом и недељом има ходочасника нашој светињи на поклоњење, чудотворној икони Пресвете Богородице Лепавинске. Видео си колико је духовно сабрање и учешће на Св. Литургији, колико се верници исповедају и примају Св. Тајну Причешћа, колико је исцељења испред Иконе, видео си и осведочио си се и сам за колико ходочасника суботом припремамо трпезу љубави, као у стара времена хришћана. И сам си био угошћен и почашћен на тој трпези, која је била спремљена за све који су учествовали на Св. Литургији. То је мисионарски духовни рад братије манастира Лепавине, на броју и именима: архимандрит Гаврило, јерођакон Василије, монах Теофан и монах Марко.

- СЛАВА БОГУ. Знам колики је надљудски Ваш напор и братије. Знам колико је Ваше стадо велико, и сам се поносим тиме што сам дио Вашег стада, оче.

о.Гаврило- А то што пишеш да си приметио како из околине манастира долази мало верника, то ти не бих дао за право. Ти не познајеш људе из околине манастира, па да знаш колико их је дошло или није.

- Нисмо се разумели, оче.

о.Гаврило- Да, јесмо.

- Добро, како Ви кажете, опростите мени грешноме. Хвала Вам на одговору. Свако добро Вама и братији од Господа и Пресвете Богородице.

о.Гаврило- Хвала.

Број посјета од 23. Априла 2009. године