- Благословите, оче Гаврило.

о.Гаврило- Бог благословио, сестро Татјана.

- Како сте, оче?

о.Гаврило- Хвала Богу, добро сам. Како је код вас, хоће ли бити нешто од ВЕРОНАУКЕ ЗА ОДРАСЛЕ? Како је протекао договор у прошлу недељу са о. Драгом, б. Стаменком и б. Синишом?

- Јављам Вам да су у недјељу у нашој цркви Светог Василија Острошког били б. Стаменко и б. Синиша.

о.Гаврило- Ето, почело је стадо да се окупља око доброг пастира&њ8230;

- Понудили су своју помоћ око вјеронауке. Ја сам им рекла да сачекамо оца Драгу, па да му они понуде помоћ. Оцу Драги је било драго кад је чуо за то. Брат Синиша и брат Стаменко су му рекли да имају доста православних филмова.

о.Гаврило- &њ8230;јер овце препознају глас пастира који ће их чувати од од вукова у овчијим кожама.

- Брат Стаменко има видео са већим платном, на које се могу пројицирати филмови. Договорили су се да покажу о. Драги филмове које имају, а онда ће он да одабере оне за приказивање. Њих двојица су спремни за ту помоћ, али рекла сам о. Драги да ипак то не буде само приказивање филмова, него да нам и он прича.

о.Гаврило- Рекао сам већ ја б. Стаменку да данас скоро свака кућа поседује сличне кућне биоскопе и да они сами код себе могу да гледају филмове, али потребна су предавања из ВЕРОНАУКЕ. Жива реч ПАСТИРА.

- И ја сам се тога уплашила, да не буде то приказивање филмова. Слажем се с Вама, жива реч је потребна насушно.

о.Гаврило- Да се то не би претворило у БИОСКОПСКУ САЛУ.

- Да, и ја сам одмах видјела ту опасност, баш сам хтјела Вама да кажем за то. Јер нисам била сигурна да ли ће они баш уважавати моје мишљење, мало су браћа била самоувјерена у вези са тим филмовима.

о.Гаврило- То су све снимци религиозног карактера?

- Јесу, има ту добрих филмова, може некада и да се погледа. Углавном, добро је што су браћа показала интересовање оцу Драги и вољу да нешто допринесу. Јуче сам звала оца Драгу да га питам кад ће бити следеће сабрање, у недјељу се збуних па га нисам ни питала. Дала сам му одштампано оно што сте објавили на сајту, мој маил и Ваш одговор. Он је био расположен и однио је то кући да прочита и јуче кад сам га звала, веома ми се љубазно јавио и рекао да ће браћа Синиша и Стаменко у недјељу донијети филмове, па ћемо погледати који би био добар за приказивање, а онда ћемо следеће седмице заказати вјеронауку.

о.Гаврило- Треба понајпре верник да научи како се треба правилно прекрстити крсним знамењем, а не као што неки мотају по стомаку ко да се бране од мушица. Да им се објасни шта то значи и кад је почело осењивање на овај начин.

- То ме баш занима, које теме да причамо, а верујем да и оца Драгу то занима. Рећи ћу му да нам говори о крсном знаку и о томе како се правилно прекрстити. Јер то је штит и сила, крсни знак. И још сам прочитала у Вашим савјетима и одговорима на недоумице на сајту да сте рекли да треба свештеник да нам објасни кад је настала Света Литургија и како се развијала историјски, то је баш важно. Ја кад сам ушла у православну вјеру, 1993. године сам се крстила, ништа нисам знала о вјери. И онда сам једну годину слушала предавања на Богословском факултету, не бих ли сазнала неке основне ствари. И много ми је значило то што сам видјела да је у нашој вјери све историјски утемељено, све се зна како се шта развијало, постоје историјски докази. Да се види да то нису неке измишљотине и легенде, као што још доста нашег народа мисли. Људи не знају ни да су светитељи стварно постојали, да су то били живи људи и да су сада живи у Царству Небеском.

о.Гаврило- Онда, како треба ући у цркву, којим редоследом треба целивати иконе, рећи да у цркву треба доћи пре него што почне Св. Литургија, а не да уђу као у неко позориште или концертну салу, где ће да слушају неку оперу или фолк певачицу.

- Добро, оче, запамтићу ово. Ви само реците шта би требало, којим редоследом да се каже људима. Још сам видјела да сте написали у савјетима и одговорима да би било добро да постоје народне хришћанске заједнице данас, као у доба светог Владике Николаја. И ја се слажем с тим, као Богомољачки покрет. Али ето, неким људима треба времена да дођу до молитве и до Цркве, што је свакако крајњи циљ. А ми који смо у стању да се молимо, треба да се молимо за све. Једном је о. Драго рекао да ће нам говорити и о молитви. То ће бити занимљива тема. И рекао је још да му је о. Перо дао благослов, а он је намјесник владике, у цркви Рођења Пресвете Богородице. Само не упитах о. Драгу да ли му је о. Перо дао благослов да ставимо јавну обавијест о вјеронауци. Видим данас како су адвентисти на много мјеста поставили свој плакат за предавање о здрављу, а један момак стоји у центру града и дијели обавијести за то предавање. Тема је стрес.

о.Гаврило- Могу да кажем, зато што код нас у манастир Лепавину највише долазе на ходочашће верници из РС. Видим да у вери нису много упућени, све што знају је оно традиционално, по обичајима, а желе да науче правилно, да постану литургички верници, да правилно посте, правилно се исповедају&њ8230; Треба да им се објасни шта је грех, а не дођу на исповест, сагну главу и почну о томе како нису грешни, да су, ето, дошли за здравље. И ако се ко нађе да као нешто исповеда, он уместо да се каје за себе, исповеда друге. Најчешће свекрва исповеда снају или снаја свекрву, ту је та релација. Затим, како се треба причешћивати и када, колико пута, чешће или ређе? Да им се објасни како је Црква прописала тај поредак и да не чине ништа без савета свештеника или духовника, да не слушају свакога, да питају нешто што им није разумљиво, а не да сами тумаче на свој начин и упуштају се у дубоке теолошке расправе.

- Хтјела сам Вас питати до када ћете бити у манастиру, па ако Бог да дођем један радни дан до Вас. Било би добро да и о. Драго додје, али не знам колико ће он успјети. Има доста обавеза око мајке.

о.Гаврило- Сад ћу вам изнети један пример: недавно ми је дошла једна верница на исповест и почела да се исповеда. Кад је завршила, питам је ли то све, каже имам још нешто, па кажи шта. Па ето, са снајом не говорим дуго време, једино разговарамо кад се свађамо. Питам је да ли јој опрашташ, она ми одговори изричито не! Е, кажем ја, не можеш да се причестиш, а она, ако је тако опраштам јој само док прође причест, али наставићемо и даље као и до сад. Прочитао сам јој разрешну молитву и причестила се, али љубав са снајом остаће иста. Ето, пастири духовни морају брижно да хране своје овчице и да бдију над њима, да не би која угинула кривицом пастира; мора на врема да даје бристол против метиља, јер ће засигурно угинути овчица.

- Да, важно је да им објасне свештеници шта је гријех, то људи заиста не знају. Доносио је о. Драго један лист на коме су били написани гријехови. Мислим да је добар, ја сам га једном читала. Можемо да га умножимо. Хвала Вам и за браћу Стаменка и Синишу, они су дошли спремни као војници. Ја послије размишљам, па нека буду и ти фимови, нека се и то пушта, сада је најважније да одржимо континуитет и да се састајемо. А свакако да треба пазити да то иде у правом смјеру, али мислим да ће о томе и о. Драго водити рачуна. Ми смо се састајали послије литургије у цркви Василија Острошког у једном контејнеру, мало причали и пили кафу. Сада је то укинуто, а о. Драги је жао што нас не може позвати на кафу. Хоћу рећи, он заиста има осјећај за људе.

о.Гаврило- Ма, биће кафе, само да је слога.

- Да, то је важно. А занимљив је овај примјер што сте испричали, са женом која се исповиједала. Ето, не зна жена, али покушава да се исповиједи&њ8230;

- Сетих се још једног примера са исповести. Дође ми старија жена да се исповеди, и исповедила је шта је имала и кад сам је питао је ли се каје за учињене грехе знане и незнане, вели КАЈЕМ СЕ, али никако немам дар суза, ни покајничке нити молитвене. Е, кажем ја, ако немаш, онда кад си у кухињи узмеш мало више црвеног лука да ољуштиш за кување, видећеш како ће саме сузе да иду, а ти узми умну молитву да понављаш &њ8220;ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, ПОМИЛУЈ МЕ ГРЕШНУ&њ8221; и ето ти покајничке сузе, а касније ће доћи и оне праве. Важно је да се мало око извора прочисти лишће које је затрпало ток извора. И то су ти покајничке сузе, макар и на овај начин.

- Па, не знам шта да кажем. Даће Бог и покајање, и то је Његов дар. Јесте то некада заиста проблем, а покајање требамо имати стално. Ја сам се у почетку, кад сам ушла у вјеру, кајала, али онда ми некако ђаво одузео ту мисао, ми као неофити некако брзо изгубимо то покајање, брзо помислимо да смо &њ8220;нешто&њ8221;. И гријешимо према ближњима, а идемо у цркву. Један брат ми је баш рекао кад је прочитао о нашој вјеронауци, да је добро што смо почели с покајањем. У праву сте, важно је да се човјек труди, колико је у његовој моћи у датом моменту. Па да изговара Исусову молитву и на &њ8220;суво&њ8221;, без неких осјећаја. Јер за све је потребан труд и вјежба. И уз благослов и савјетовање са духовником. Али пошто за Исусову молитву нисам стручњак, Ви ћете о томе свакако боље рећи. Благословите, оче Гаврило, хвала Вам за разговор. Ако Бог да да ускоро дођем у манастир Лепавину и да нас још савјетујете о вјеронауци за одрасле. И да заживи љубав међу свима нама! Видим да су и на сабору расправљали о вјеронауци, само углавном спомињу дјецу и омладину, али нисам видјела да су споменули вјеронауку за одрасле. Као што Ви рекосте у свом одговору на мој маил на сајту, сви су људи пред Богом важни, и стари и млади. Поздравља Вас сестра Татјана.