Status

Духовни разговор о.Гаврила са братом А...      A-   A+  

- Помаже Бог, оче.

о.Гаврило - Бог благословио.

- Нешто бих Вам рекао, а не знам како. Био сам код Вас у манастиру са стричевићем Р&хеллип; . Бојим се Свете тајне исповијести, уствари не да се бојим, него се стидим себе због начињених гријеха. Мислим да нема грешнијег човјека од мене. Први пут кад сам чуо за Вас нешто ми је синуло да сте СВЕТОГОРАЦ и да ме неће нико разумјети као Ви. Молио сам Бога дан прије него што сам кренуо код Вас у манастир да се успијем исповиједити, а ништа се није десило. Стидим се својих дјела и сам себе. Мислим да моја читава фамилија није направила гријехе које сам ја направио. И сад кад Вам ово пишем ја се сав тресем, ако вјерујете. Најрадије бих испричао Вама, а знам да нисам достојан икаквог контакта са Вама.

о.Гаврило - Ма, нема чега да се стидиш. Како се човек не стиди греха кад га чини, а Бог све то види. За начињен грех буде од Господа опомињан, ако не на овом пролазном свету, а онда на оном вечном по заслузи, ако га смрт затекне непокајаног и неисповеђеног пред свештеником, који је само сведок кад се човек исповеда. Јер Господ је ту невидљив за време исповести, и анђео хранитељ је присутан и онај непомјаник који подстиче човека да чини грех, да га придобије за себе и приведе врховном господару и да га пошаље на вечне муке у Паклу, на адске муке које су вечне и непролазне.

- Не знам како да се исповедим, да ли се спомиње сваки гријех у детаље или само врста гријеха? Највише од свега бих волио кад бисте ме Ви исповиједили.

о.Гаврило - Да, сваки начињен грех се казује, али не и детаљи ни како је било док је грешио, јер на исповести понеко и то казује, и то они који не знају шта је то исповест или се први пут исповедају. За исповест доћи ћеш један обичан дан, када се за то будеш решио и био спреман.

- Код Вас? Сваки дан осјећам тежину гријеха. Баш као што Свети оци говоре, осјећам се као да сам тешко оболио, а изгледам наоко здрав. Најрадије бих се исповиједио одмах, само да то оде од мене. Оче, Ви и не знате колико ми је драго што сте ме удостојили да причам са Вама.

о.Гаврило - Како пише у Јеванђаљу, "куцајте и отвориће вам се, тражите и даће вам се".

- Хе-хе, милостив је Господ.

о.Гаврило - За сваку залуталу овцу која се враћа стаду Пастироначалник Господ се радује и прашта залуталом сину који се покаје и на прави пут стане.

- Желим да живим добрим животом, а увијек нешто смета. Доста сам и горд, па ме Господ баца у искушења и често паднем.

о.Гаврило - Колико година имаш?

- 24.

о.Гаврило - Образовање?

- Средња школа, водоинсталатер, али нисам добио диплому. Нисам положио завршни испит.

о.Гаврило - Чиме се тренутно бавиш?

- Ја и отац зидамо кућу код једног Рома. Свирам гитару у слободно време. Волим да свирам, знам и да цртам, Бог ми је дао тај талент.

о.Гаврило - Којим се спортом бавиш?

- Тренирао сам кошарку три године, па сам пре две године у Бијељини тренирао бокс, па напустио. Сад ретко када да склекове урадим, удебљао сам се.

о.Гаврило - Па види се на теби. Мислио сам да каратиста, али ето, нисам далеко отишао, боксом се бавиш. За твоје године доста си крупан и развијен.

- Хе-хе, био сам у првом разреду каратиста, кад сам био мали. Крупан сам од рођења. Каже мајка да сам имао преко четири киле кад сам рођен.

о.Гаврило - Нека си ти жив и здрав и да будеш добар верник.

- Хвала пуно, оче.

о.Гаврило - А како је теби крштено име?

- А&хеллип; . Јест мало чудно за Србина. Родитељи су хтјели страна имена, међународна. Комунизам учинио своје. Ја имам говорну ману од рођења, муцам. Био сам свугдје, сликали ме доктори кад сам био мали. Кажу да нема физичких поремећаја, као брже мислим и све видим ријечи које ћу већ изговорити, па дође до збуњивања. Мада ми то и нема неке логике.

о.Гаврило - Јесте чудно, твоме стрицу име Р&хеллип; , а теби А&хеллип; . Вероватно су та имена кад сте се ви родили била популарна.

- Хе-хе, да, ко ће знати. Мени то и није нешто важно. Оче, да ли је гријех правити музику и убацивати духовне пјесме или текстове?

о.Гаврило - Вероватно на забавама не певаш духовне песме.

- Не пјевам, истина је. Оче, јесам ли Вас угњавио? Сигурно нисте причали овако чудно у посљедње вријеме са неким. Знам да будем досадан.

о.Гаврило - Ниси, брате А&хеллип; , ниси ти једини.

- Чуо сам од Р&хеллип; да опет иду из Бањалуке код Вас.

о.Гаврило - Да, за манастирску славу Ваведење.

- Је ли могу доћи тада да ме исповиједите?

о.Гаврило - Не, само један обичан дан.

- Пробаћу, мало је проблем за пријевоз, ауто ми није баш у најбољем стању. Пробаћу наћи некога, па да наспем горива. Снаћи ћу се. Све у Божије руке, па како да.

о.Гаврило - Дођи са братом Г&хеллип; и Р&хеллип; , ако имају ауто

- Имају, сад је баш на поправци, раде лимарију.

о.Гаврило - Ето, са стрицем.

- Кад се будем исповиједао, хоћемо ли бити сами?

о.Гаврило - Ви сте скоро вршњаци са стрицом Р&хеллип; .

- Да, он је старији који мјесец. Не памтим датуме, па не знам тачно.

о.Гаврило - Кад сте били овде приметио сам ја тебе како ме посматраш онако оцењивачки.

- Молио сам Бога дан прије него што сам дошао да се успијем код Вас исповиједити и да се овако испричамо, али се то није десило, па сам контао: како да се и деси кад нисам постио. Ја имам осећај да Ви видите у душу човјека. Кад сам први пут чуо за Вас, знао сам да сте посебна особа на овом просторима.

о.Гаврило - А то је било онда кад сам пролазио поред тебе, а ти си стајао између конака и цркве.

- Нема код нас пуно јаких духовника као што сте Ви. Да, и тада сам се тресао баш као сада од стида због гријеха.

о.Гаврило - Мислим ја, што ме овај мерка и и чудно гледа, али ту смо сада где јесмо, у Лепавинској светињи.

- Ето, сад знате зашто сам Вас чудно гледао. Сви су ишли као у туризам, а ја сам баш ишао јер осјећам потребу.

о.Гаврило - И у виртуалној паучини да о спасењу душе разговарамо.

- Да, чудни су путеви Господњи. Ја мислим да у суштини и нисам лоша особа, само ме неће нешто живот, па често паднем и направим гријех. А опет, имам гријеха више од пола лоших људи које сам упознао.

о.Гаврило - Млад си ти, тек у живот крећеш. Будућност је пред тобом.

- Ја се осећам тако старо као да ме све у животу прошло. Сад бих ја Вама причао о свом животу, али има тако гнусних и ружних ствари да не желим да Вас замарам.

о.Гаврило - Зато постоји исповест и покајање, само је потребна одлучност и одрицање од лоших навика греховних. Причаћеш кад будеш дошао на исповест. Припремај се добро, да нешто не заборавиш и немој да се знојиш и тресеш.

- Ето, и због говорне мане сам кренуо да се уништавам.

о.Гаврило - Да приводимо крају духовни разговор, па ћемо опет наставити сутра у исто време.

- Важи, оче, идем и ја.

о.Гаврило - Бог те благословио, лаку ноћ

- Драго ми је што смо причали. Бог благословио и Вас, оче! Лаку ноћ.

о.Гаврило - Амин.

Број посјета од 23. Априла 2009. године