- Помаже Бог оче Гаврило, благословите!

о.Гаврило - Бог те благословио, брате Младене!

- Хвала Оче. Лепа је било јуче на Св.Литургији код вас у Манастиру. Мој духовни ИЗВОР, а ваш Манастир, уствари духовни ИЗВОР свих нас који долазимо код вас у Манастир или на манастирски сајт.

о.Гаврило -Доживљава се онако како и са којом намером је ко дошао.

- Да, управу сте Оче, има нас разних.

о.Гаврило -Неки долазе да хране душу, а неки да празнослове и свако се враћа са оним зашто је дошао.

- Штета што никако да научимо колико значи вера, нада и љубав. Много више вере имамо на уснама а у срцу најчешће празнина.

о.Гаврило - Да, тачно!

- Лепо је било јуче видети дечицу Лепавинску како се причешћују, Ваши мали анђелчићи, ми старији би требали да се угледамо на њих. Господ нам је рекао да будемо као деца, али нажалост ми више личимо на мајмуне из Дарњинове бајке са којом су нас "хранили" када смо били мали. У душама нам се дубоко усадио коров и никако да га ишчупамо из себе.

о.Гаврило - Требају оштре мотике и крампови да би се ишчупао и очистио зарасли корен греха.

- Имамо уши а не чујемо, имамо очи а не видимо. А, ако и видимо и чујемо опет паднемо у искушење. Наше самољубље нас уништава,своје душе прљамо јересима, лажном побожношћу, личимо на Фарисеје, а цариник ретко да се нађе. Све видимо око себе а сами себе не. Носимо "коњске" наочаре и терамо само свој правац.

Ето Оче да Вам признам јавно пред свима ако будете ово објавили, задњи Ваш одговор на моје недавно питање тешко ми је пао. Послије тога сам осјетио на властитој кожи колико сам самољубљив и како тешко подносим критику. А кога Бог воли њега и кара, Ви сте мој духовни Отац и из љубави ме карате и не само мене већи осталу браћу и сестре. Тешко је држати језик под каменом и прихватити да нисмо пречи ни већи од нашег духовног Оца то јест Вас. Колико велико брвно сам имао док нисам поново дошао код Вас, ето јуче Слава Богу и Вама драги Оче, пало ми је. У праву сте, кад је овца гладна и ако не блеји и не пробуди пастира остаће гладна и угинуће. Ја сам јуче као гладна овца дошао код свог Пастира који ме је нахранио. Довољно ми је да Вас видим, да Вам целивам скуте и руку. За разлику од мене Ви сте будни Пастир,а ја сам као гладна и слепа овца која блеји у празно..

Опростите ми Оче, брижни наш Пастиру хвала Вам од срца. Ето канула ми суза радосна и покајна.Јуче нисам могао од узбуђења све ово да Вам кажем.

о.Гаврило - Брате Младене, ти си се сада јавно исповедио као у првим временима хришћанства.

- Морао сам Оче тиштало ме у срцу, због тога сам изнео оно што осећам и зашто знам да сам крив.А крив јесам нека ми Господ опрости а наравно и Ви Оче .

о.Гаврило -Желим ти од Господа да задобијеш ревност у вери и уздржљивост језика од непотребних речи.

- Хвала Оче, а порука и за све остале од мене "Држите браћо и сестре језик под каменом и слушајте своје Пастире и сви који себе сматрате дијелом стада нашег Великог, ревносног и брижног Пастира о.Гаврила. Тешко нама ако буде овца паметнија од свога Пастира како на овом тако и у будућем веку.

о.Гаврило - А М И Н.

- Хвала Вам Оче,што сте имали ЉУБАВИ да саслушате мене грешна.

о.Гаврило -Бог те благословио, желим ти спокојну ноћ и миру спавај после ове јавне исповести.

-ХВАЛА, Лаку ноћ и Вама, свако добро Вашј братији од Господа и Пресвете Богородице Лепавинске.